21.09.2017
Посета представника Делегације Европске уније у Републици Србији

Дана 21.09.2017 Агенцију за заштиту животне средине је посетио господин Antoine Avignon, представник Делегације ЕУ (ДЕУ) у области животне средине. Представници Агенције су га упознали са претходним пројектима реализованим уз подршку ЕУ, садашњим активностима у раду и будућим плановима Агенције. Господин Avignon је истакао да је досадашња сарадња Агенције и Делегације била успешна и да такву сарадњу треба наставити. Посебно је нагласио како је јачање капацитета Агенције неопходно у наредном периоду у оквиру чега ће се наставити консултаије у контексту припреме нових пројеката подржаних од стране ДЕУ.

8.09.2017
ЕЕА Радионица
"Последице глобалних мегатрендова у региону Западног Балкана"

Дана 7. и 8. септембра 2017. године, у организацији Европске агенције за животну средину, Европског тематског центра за копнене, приобалне и морске воде, уз подршку Агенције за заштиту животне средине, одржан је други састанак на тему "Импликација глобалних мегатрендова у региону Западног Балкана". Циљ састанка је био да окупи стручњаке Западног Балкана како би разговарали о ризицима и могућностима земаља региона које произлазе из најрелевантнијих ефеката мегатрендова.

На састанку су, уз заједничко разумевање стања и трендова који обликују везу између хране и воде у региону, дефинисани списак потенцијалних ризика и могућности које свака импликација представља за регион као и иницијална процена вероватноће потенцијалних ризика и могућности, њихов степен и временски оквир.

1.09.2017
Међународни дан заштите лешинара 2. септембар 2017.
(International Vulture Awareness Day)

Проглашен је међународни дан скретања пажње јавности на значај лешинара и на њихово убрзано нестајање, који се организује сваке прве суботе у септембру. Дан белоглавог супа је прерастао у прилику за скретање пажње јавности на значај заштите угрожених врста који симболизује успешна заштита белоглавог супа у Србији.
Белоглави суп се гнезди у четри колоније у западној Србији. Специјални резерват природе Увац је најбројније станиште ове угрожене врсте на Балкану и обухвата две колоније. Прва колонија се налази на Увачком језеру, а друга је на Радоињском језеру које је смештено у доњем делу тока реке Увац. У непосредној близини Увца белоглави суп се гнезди у Парку природе Клисури Милешевке и те три колоније представљају једно јато. Четврта колонија је издвојена 60 км од ове групе колонија и налази се низводно у долини Дрине у Специјалном резервату природе Клисури реке Трешњице. Применом мера активне заштите после две деценије популација се увећала више од 10 пута и данас се овде налази преко 200 парова од којих се око 130 гнезди. У ресторану за супове се може посматрати преко 150 птица приликом храњења што представља праву атракцију за посматраче. Маркирањем младунаца на Увцу које се спроводи више од једне деценије обележено је 250 птица. Птице означене на Увцу забележене су у 19 замаља од Шпаније па све до Јемена на дистанцама од 3500 км. Резерват Увац је једино издвојено уточиште белоглавих супова у центру Балкана преко којег комуницирају супови из западноевропских популација са источним. Враћање супова на Стару планину је увршћено у европски програм формирања хранилишта на правцу којом лешинари мигрирају преко Балкана и светски фонд за заштиту животиња WWF га је уврстио у своје активности.

Лешинари имају значајну улогу у одржавању хармоније у природним процесима у свету и њихов нестанак утицаће на промену нашег начина живота. Они су чистачи природе који спречавају ширење зараза и отклањају потребу третмана спаљивања хиљада тона животињских остатака сваке године, штедећи нам милионе евра у управљању отпадом и потенцијалне емисије стотина хиљада тона CO2 и других штетних материја годишње. Од 23 врсте лешинара, колико их данас живи, већина ће нестатати већ у следећој деценији, што може изазвати велике поремећаје у разградњи органске материје-угинулих преживара. У Азији је већ крајем прошле деценије већина врста лешинара доведена на руб опстанка. Огромна степска пространства под пашњацима у Азији остала су без чистача природе. У Африци управо нестаје 8 врста лешинари који чисте бројна миграторна стада преживара у саванама од угинулих јединки а на Блиском истоку ратна дејства су растерала преостале лешинаре. Нестајање чистача природе поклапа се са појавом резистентних бактерија, због прекомерне употребе антибиотика, што указује на значај заштите лешинара. Покренута је међународна кампања да се заустави даље уништавање ове значајне групе животиња која има важну санитарну улогу у природи. Организују се програми са образовним садржајима и уводе се строге мере заштите лешинара у свим земљама које они насељавају. Донесен је међународни план активности за заштиту свих лешинара Ms AP 2016.
Видео и фотографије: Фондација за заштиту птица грабљивица Београд

25.08.2017
АНАЛИЗА ПОТРЕБА ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА
ОТПАД И ОТПАДНЕ ВОДЕ

У циљу израде анализе потреба и плана подршке коју ће Министарство заштите животне средине у наредном периоду пружати јединицама локалне самоуправе, Агенција за заштиту животне средине је припремила упитнике за прикупљање података о тренутном стању у областима управљања отпада и отпадним водама.
Молимо Вас да попуњене упитнике доставите најкасније до понедељка, 4. септембра 2017. године, електронски, на адресу мр Небојше Реджића, начелника Одељења Националног регистра извора загађивања (nebojsa.redzic@sepa.gov.rs).
Упитници се могу преузети овде:

  1. Отпад у локалној самоуправи
  2. Отпадне воде у локалној самоуправи

Лешинари имају значајну улогу у одржавању хармоније у природним процесима у свету и њихов нестанак утицаће на промену нашег начина живота. Они су чистачи природе који спречавају ширење зараза и отклањају потребу третмана спаљивања хиљада тона животињских остатака сваке године, штедећи нам милионе евра у управљању отпадом и потенцијалне емисије стотина хиљада тона CO2 и других штетних материја годишње. Од 23 врсте лешинара, колико их данас живи, већина ће нестатати већ у следећој деценији, што може изазвати велике поремећаје у разградњи органске материје-угинулих преживара. У Азији је већ крајем прошле деценије већина врста лешинара доведена на руб опстанка. Огромна степска пространства под пашњацима у Азији остала су без чистача природе. У Африци управо нестаје 8 врста лешинари који чисте бројна миграторна стада преживара у саванама од угинулих јединки а на Блиском истоку ратна дејства су растерала преостале лешинаре. Нестајање чистача природе поклапа се са појавом резистентних бактерија, због прекомерне употребе антибиотика, што указује на значај заштите лешинара. Покренута је међународна кампања да се заустави даље уништавање ове значајне групе животиња која има важну санитарну улогу у природи. Организују се програми са образовним садржајима и уводе се строге мере заштите лешинара у свим земљама које они насељавају. Донесен је међународни план активности за заштиту свих лешинара Ms AP 2016.
Видео и фотографије: Фондација за заштиту птица грабљивица Београд

23.08.2017
Процена стања о подацима и извештавању о биодиверзитету у Републици Србији

У оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавању" као дела GIZ Отвореног регионалног фонда за југоисточну Европу и у сарадњи са свим релевантним институцијама и сарадницима, припремљени су извештаји о стању информација о биодиверзитету и извештавању у земљама југоисточне Европе.
У Извештају о процени стања за Републику Србију посебно је наглашено: Министарство заштите животне средине одговорно је за управљање и развој политике заштите животне средине, укључујући и заштиту природе и биодиверзитета. Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства, одговорна је за прикупљање података о животној средини и припремање извештаја о стању животне средине. Стручне активности у области заштите природе и биодивертзитета обављају Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе. У извештају су наведене и све остале релевантне институције, организације и удружења које сакупљају или поседују податке о биодиверзитету.

У оквиру пројекта припремљен је и Регионални водич о подацима и извештавању о биодиверзитету који је намењем свим заинтересованим странама за заштиту природе и животне средине како на националном, тако и на регионалном нивоу. Овај водич би требало да олакша процес интеграције у ЕУ у испуњавању услова који се постављају директивама о заштити природе у Преговарачком поглављу 27.

7.08.2017
Време прилагођавања на климатске промене
Талас врућине који је овог лета захватио медитеранске делове Европе изазивајући данима рекордно високе температуре достигао је врхунац почетком августа обарајући рекорде у екстремним температурама. Топлотни талас је у Италији, деловима Француске и Шпаније као и на Балкану изазвао на десетине шумских пожара, оштетио усеве и повећао потрошњу струје и воде. У Београду је 5. августа измерено 40 Целзијусових степени изнад нуле, био је то најтоплији 5. август у последњих 130 година. Истовремено је у Тршћанском заливу температура мора на два метра дубине износила 29,5 степени Целзијуса, колико је измерено и дуж најсевернијих обала Италије, док је у неким заклоњеним деловима Венецијанског залива прелазила и тридесети подеок.
Према степену дејства и последица које је изазвао, односећи и људске животе, овај топлотни талас је добио име "Луцифер”. Арханђел Луцифер је у Библији описан као миљеник Бога чија је улога да тестира људе и доводи их у искушење. Време климатских промена у којем живимо је свакако време искушења на услове живота који нису били својствени у претходним временима.
Када је Агенција за заштиту животне средине пре две године објавила публикацију која говори о водама Србије у времену прилагођавања на климатске промене, хтели смо да нагласимо значај планирања неизвесности.
Колико је ово важна област и да ли јој се придаје одговарајући значај, можете се уверити још једном ОВДЕ.

У оквиру пројекта припремљен је и Регионални водич о подацима и извештавању о биодиверзитету који је намењем свим заинтересованим странама за заштиту природе и животне средине како на националном, тако и на регионалном нивоу. Овај водич би требало да олакша процес интеграције у ЕУ у испуњавању услова који се постављају директивама о заштити природе у Преговарачком поглављу 27.

4.08.2017
Извештај Управљање отпадом у Републици Србији
у периоду 2011 - 2016. година

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Управљање отпадом у Републици Србији у периоду 2011 - 2016. година".

У Извештају су приказани основни показатељи управљања отпадом у Републици Србији за наведени период. Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања у складу са Законом о заштити животне средине и Законом о управљању отпадом.

Извештај се може преузети овде.

У оквиру пројекта припремљен је и Регионални водич о подацима и извештавању о биодиверзитету који је намењем свим заинтересованим странама за заштиту природе и животне средине како на националном, тако и на регионалном нивоу. Овај водич би требало да олакша процес интеграције у ЕУ у испуњавању услова који се постављају директивама о заштити природе у Преговарачком поглављу 27.


Страна:
1234567891011121314151617Следећа