Биодиверзитет је неологизам настао од речи био и диверзитет.

Почетком осамдесетих година, Thomas Lovejoy уводи појам "биолошки диверзитет" (biological diversity, Lovejoy, 1980), а неколико година касније (1986), на форуму о биолошком диверзитету у САД, ентомолог E.O.Wilson први пут користи термин "биодиверзитет" (biodiversity).

До данас не постоји стандардна, општеприхваћена дефиниција биодиверзитета. У најширем смислу, биодиверзитет означава свеобухватну варијабилност живота: биљака, животиња, гљива и микроорганизама.

Према Конвенцији о биолошкој разноврсности (CDB - Convention on Biological Diversity), донетој на Конференцији УН о животној средини и развоју (UNCED) у Рио де Жанеиру 1992. године, биодиверзитет је дефинисан као "варијабилност међу живим организмима, укључујући између осталог, копнене, морске и друге водене екосистеме чији су они део; ово укључује диверзитет унутар врста, између врста и између екосистема".

У сваком случају, биодиверзитет или "биолошка разноврсност" означава свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи. Овај појам укључује три међуусловљена организацијска нивоа диверзитета:

Генетички диверзитет - разноврсност генетског материјала јединки и популација исте врсте

Специјски диверзитет - свеукупност органских врста на Земљи од настанка живота до данас. Богатство врста (species richness) као мера специјског диверзитета представља број врста у одређеном региону и често се (погрешно) између ова два појма ставља знак једнакости

Екосистемски диверзитет - разноврсност станишта, животних заједница, екосистема и еколошких процеса