Индикатор: CSI 007 Угрожене и заштићене врсте



КЉУЧНА ПОРУКА

Механизми заштите угрожених врста разликују се на глобалном, регионалном И националном нивоу. Већина глобално угрожених врста са листе IUCN регистрованих у Србији укључене су у европске механизме заштите. Такође, већина глобално угрожених врста укључена је и у механизме заштите на националном нивоу. Имајући у виду флористичко И фаунистичко богатство Балкана, одговорност Србије у очувању биодиверзитета је посебно велика.

График индикатора:
Ноте Подаци су добијени из следећих извора:

  • 2006 IUCN list, -Anexes of EU birds and habitats directives and Bern Convention, -Institute for nature conservation of Serbia, Belgrade; -Institute for Biological Research, Belgrade, - Red Data Book of Serbian Butterflies, Lepidoptera: Hesperioidea and Papillionoidea, Јакшић, П. (2003), -Biodiversity in Yugoslavia - with view of international significance species, ед. Стевановић В., Васић В. (1995), -Рибе Србије, Симоновић, П. (2001)
  • Подаци о инсекатима нису репрезентативни због недовољне проучености ове класе.




РЕЗУЛТАТИ И ПРОЦЕНА

Законска основа
У Србији је Уредбом о заштити природних реткости (1993) регулисана заштита природних реткости и генофонда (215 биљних и 426 животињских врста) на целој територији или на деловима територије. Поред тога, постоји сет прописа којима се ограничава промет дивљих биљних И животињских врста, као и лов и риболов.

Процена
Процена богатства биодиверзитета на одређеној територији је најважнији корак у његовом очувању, заштити и унапређењу. Вредност биодиверзитета пре свега зависи од броја аутохтоних врста, броја ендемита и броја глобално или регионално угрожених врста. Заштита биодиверзитета на глобалном нивоу заснива се на опште прихваћеним међународним стандардима и критеријумима. Примена већег броја кључних конвенција (CBD, Бернска, Бонска, Рамсарска, CITES итд) довела је до формирања мреже норматива којима се правно обезбеђује очување биодиверзитета. Поред глобалних конвенције, веома је важно успостављање заштите на регионалном (Habitats, Birds directives, IPA ...) и националном нивоу.

Балканско полуострво, са изузетно богатом флором и фауном, представља један од значајних центара биодиверзитета у Европи, са великим бројем ендемичних таксона. На основу процене угрожености на националном и међународном нивоу Србија је у циљу очувања и унапређења биодиверзитета, националним прописима регулисала заштиту ретких и угрожених врста,. Иако је већина угрожених врста са листе IUCN регистрованих у Србији укључена у европске механизме заштите (нарочито птице), потребно је наставити процес укључивања глобално угрожених врста у механизме националне заштите (пре свега риба и сисара). Имајући у виду да се простор Балкана и Србије одликује изузетно великим богатством бескичмењака, због недовољне проучености ове групе, обим заштите на националном нивоу није адекватан.

Листе угрожености животињских врста разликују се на глобалном и националном нивоу. Велики број врста које су према проценама домаћих експерата третиране као угрожене (SRBIUCN),не налазе се на листи глобално угрожене фауне. Имајући у виду да је простор Балкана, а самим тим и Србија значајан центар флористичког и фаунистичког диверзитета и ендемизма, у листу IUCN неопходно је укључити и неке врсте које су према проценама експерата угрожене на простору Србије и Балкана.

  Број врста IUCN SRBIUCN
Сисари 100 11 8
Птице 345 11 117
Гмизавци 24 3 13
Водоземци 23 0 14
Рибе 100 12 12
Инсекти* 230 8 79

У циљу очувања и унапређења биодиверзитета, Уредбом о заштити природних реткости, заштићен је велики број врста животиња. Поред тога, одређени број врста Уредбом је заштићен само на деловима територије Србије или се налази у режиму трајног или периодичног ловостаја. Ови механизми заштите нису укључени у анализу, али у значајној мери доприносе очувању фауне. Највећи број врста са ове листе (сисари, птице, гмизавци и водоземци), укључен је и у Еуропеан протецтион статус. Специфичности у статусу угрожености фауне Србије и земаља ЕУ, у највећој мери рефлектују се на механизме заштите појединих врста. Услед релативно добре очуваности природних станишта у Србију, одређени број врста са листа ЕУ 25 заштићених врста, на овим просторима није угрожен и не ужива посебну заштиту.



Имајући у виду значај и специфичност флоре и фауне Балкана, самим тим и Србије, неопходно је ускладити механизме заштите на националном са европским и глобалним механизмима заштите.


МЕТАПОДАЦИ

Законска основа за индикатор:

Извор података:
Завод за заштиту природе Србије, Београд Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Уредба о заштити природних реткости (1993); Biodiversity in Yugoslavia - with view of international significance species, (1995), ед. Стевановић В., Васић В., ECOLIBRI Београд, Биолошки факултет Универзитета у Београду Рибе Србије, (2001), Симоновић, П., ННК Интернатионал, Завод за заштиту природе Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду

Географска покривеност: Србија

Временска покривеност: У зависности од извора података до 2005

Методологија и учесталост сакупљања података:
IUCN Red lists.
Број глобално угрожених врста животиња по категоријама (сисари, птице, гмизавци, рибе, инсекти) укључених у међународне инструменте заштите: Bern Convention (Anex II)+EC Birds Directive (Anex II and III)+EC Habitats Directive (Anex IV) .
Укупан број врста у оквиру категоријама (сисари, птице, гмизавци, водоземци, рибе, инсекти) регистрованих у Србији.
Национална категоризација угрожености животињских врста (SRBIUCN), по принципима IUCN класификације урађена је на основу експертских процена.
Списак врста укључених у националну Уредбу о заштити природних реткости.
Списак врста са листе (Bern Convention (Anex II)+EC Birds Directive (Anex II and III)+EC Habitats Directive (Anex IV)) које нису укључене у националну Уредбу.

Методологија обраде података (израчунавање):
Процентуално учешће глобално угрожених врста према таксономским групама (сисари, птице, гмизавци, рибе, бескичмењаци) (IUCN) присутних у Србији, које су укључене у европски систем заштите (Bern Convention (Anex II)+EC Birds Directive (Anex II and III)+EC Habitats Directive (Anex IV)).
Проценат врста заштићених Уредбом о заштити природних реткости у односу на укупан број врста према таксономским групама (сисари, птице, гмизавци, рибе, бескичмењаци) присутних у Србији.
Процентуално учешће врста са листа (Bern Convention (Anex II)+EC Birds Directive (Anex II and III)+EC Habitats Directive (Anex IV)) које нису укључене у националну Уредбу.


Квалитет информација (на нивоу података):
Подаци о таксонима и категоријама угрожености добијени су од референтних установа и експерата.
Подаци о националној категорији угрожености (СРБИУЦН) неких група животиња, базирани су на основу стања од пре 1995.

Предности и недостаци (на нивоу података):
Недостатак података о групи бескичмењака због некомплетности листе ове групе животиња.