У периоду 1980-2005 дошло је до значајног пораста броја и површине заштићених подручја у Србији. Површина заштићених подручја у Србији је 6.6% укупне територије, а до 2010 планирано је да достигне 10%.
Постоје значајне активности на пољу међународне заштите подручја (Ramsar Convention; Man and Biosphere; ИБА подручја; Transboundary areas). Пошто наша земља није чланица Европске уније, заштићена подручја у Србији нису укључена механизме заштите ЕУ (EC Birds and Habitats directive).

График индикатора

Законска основа
У Србији су заштићена подручја регулисана многобројним законима : Закон о заштити животне средине (2004), Закон о нациналним парковима (1993), Уредба о вођењу регистра заштићених подручја (1992), Уредба о категоризацији заштићених подручја (1992), Уредба о начину обележавања заштићених природних добара (1996). У процедури је доношење Закона о заштити природе од кога се очекује да ће знатно допринети квалитетнијој заштити природе.
Као и у другим земљама које нису чланови Е-15, EC Birds i Habitats дирецтиве које се спроводе у земљама чланицама ЕУ, не примењују се у Србији.
Одређене међународне регулативе и акције, нарочито последњих година добијају на значају у Србији, па су одређена подручја укључена у различите системе међународне заштите. Поред Рамсарске конвенције, Србија је укључена и у UNESKO program Man and Biosphera, Међународно заштићена станишта птица (IBA), а у оквиру пројекта Park for Life укључена је у програм заштите пограничних подручја.

Процена
У протеклих 25 година у Србији је дошло до значајног повећања површине заштићених подручја (око 300 %). Површина заштићених подручја у Србији је 6.6% територије, а до 2010 планирано је да достигне 10%.

Као што се на графику види, највеће учешће у оквиру заштићених подручја припада парковима природе. Према IUCN Паркови природе припадају V категорији, па је степен заштите доминантне категорије заштићених подручја у оквиру Србије на доста ниском нивоу. Уколико узмемо у обзир доста велику хетерогеност у IUCN категоризацији Националних паркова (II до V), може се закључити да је ниво заштите, па самим тим и значај који се придаје заштићеним подручјија у Србији још увек доста мали. Према националним прописима, национални парк је класификован као прва категорија природног подручја специјалног значаја. Узевши у обзир доста неуједначен ниво категоризације у односу на значај појединих подручја,а имајући у виду чињеницу да Србија као део Балкана представља значајан центар диверзитета у европским и светским тразмерама, неопходно је подићи степен заштите посебно вредних подручја. По концепту новог Закона о заштити природе, сва заштићена подручја ће бити класификована у оквиру стандарда IUCN категоризације што би могло да доведе до промене структуре и побољшања квалитета заштите

Србија је 2002 приступила Рамсарској конвенцији. До 2005 на територији Србије проглашена су 4 Рамсарска подручја са укупном површином од око 21.000 ха.
У оквиру UNESCO пројекта Man and Biosphere 2001 Парк природе Голија (75.183 ха) регистрован је на листи светких резервата биосфере Голија-Студеница.

Како се може видети из приказаног графика, учешће површина заштићених Рамсарском конвенцијом и UNESCO програмом заштите (18 %) , још увек представља релативно мали удео у укупно заштићеним подручјима у Србији. На основу критеријума IBA подручја (Bird Life International) у Србији је издвојено 35 међународно значајних станишта птица.
Као део "Action Plan Park" for Life (који имплементирају ИУЦН, ЕУРОПАРЦ), у мрежи подршке пројекту заштите пограничних региона - заштићено је 9 подручја у Србији. У оквиру иницијатива за проглашење међународно значајних подручја, предложено је још 9 подручја за резервате биосфере (Man and Biosphere UNESCO). Такође, предложено је 5 подручја за листу светске културне и природне баштине UNESCO. У припреми је номинација за још 4 Рамсарска подручја у Србији.