Индикатор: CSI 009 Диверзитет врста



КЉУЧНА ПОРУКА
Највећи број врста птица и лептирова су имале стабилне популације у посматраном периоду. Значајна појава је тренд увећања бројности одређеног броја врста (10 % лептирова и 19 % птица). Код око трећине посматраних врста птица и лептирова регистровано је смањење бројности популација.
Површина шумских станишта је увећана за око 3 %, док је површина пољопривредних станишта смањена за око 2 %.
График индикатора



РЕЗУЛТАТИ И ПРОЦЕНА
Законска основа
У Закону о заштити животне средине, као и у другим прописима и програмима који се базирају на начелу очувања природних вредности, потенцира се очување и унапређење биодиверзитета. У оквиру овог закона Влада одређује програм мониторинга на период од 2 године. Међутим, за сада нису формализовани подзаконски прописи којима се ближе одређује форма мониторинга биодиверзитета, осим за заштићена подручја и заштићене врсте. За сада не постоје интегрални прописи и програми који дефинишу форму мониторинга који би у потпуности задовољио форму овог индикатора.

Оцена
Резулати индикатора су базирани на праћењу динамике популација одређених врста птица и лептирова на шумским и пољским стаништима. На подручју Србије не постоји мониторинг шумских и пољских врста птица који би одговарао стандардима за овај индикатор. У 2003. години урађена је процена величине гнездилишних популација птица на подручју, као део европског пројекта Бирдс ин Еуропе у организацији Бирдлифе Интернатионал-а.
Праћена је динамика популација 43 врсте птица које се налазе на листи овог индикатора.
Све врсте лептирова (51 врста) припадају категорији ретких и угрожених врста у Србији.
У оквиру овог индикатора праћен је и тренд промене површина шумских и пољских станишта.
Анализа тренда популација птица на шумским и пољским стаништима показује да највећи број врста има стабилну популацију (23). Тренд увећања популација присутан је на оба типа станишта, при чему се код прица пољских станишта региструје већи пораст популација. Тренд смањења популација птица присутан је у обе групе, али је код птица пољских станишта (8) у односу на популације птица шумских, парковских и вртних станишта (4) овај тренд наглашенији. Код две врсте није се могао одредити тренд јер је у посматраном периоду констатована флуктуација бројности њихових популација. Ове врсте нису приказане на графику 1.
У периоду 1980-2003 дошло је до повећања површине под шумом (око 50.000 ха). Овај тренд свакако утиче на бројност популација птица шумских, парковских и вртних станишта, па је највећи број врста имао стабилне популације.
Тренд промена пољопривредних површина показује да је у истом периоду дошло до њиховог смањења за око 100.000 ха. У односу на шумске, парковске и вртне птице, мањи број врста птица пољских станишта има стабилну популацију, али је интензитет промена популација био већи. Поред већег броја врста птица пољских станишта које имају тенденцију смањења популација, код неколико врста је дошло до значајног увећања бројности.
На основу приказаних резултата, може се уочити да птице шумских, парковских и вртних станишта имају стабилније популације у односу на птице пољских станишта, што се може довести у везу са трендом промена станишта (Фиг.3).
У оквиру групе ретких у угрожених врста лептирова, резултати мониторинга указују да је највећи број врста (59 %) имао стабилну популацију у анализираном периоду. Код око трећине анализираних врста лептирова констатовано је одређено смањење бројности популација. Ова појава је нарочито уочљива код врста које насељавају оба типа станишта (шумска+пољска). У оквиру ове хетерогене групе регистрован је и најмањи број врста са стабилним популацијама.
Код само 5 врста лептирова (10 %) дошло је повећање бројности. На основу промена у површинама станишта не може се установити јасна веза промена површина и тренда популација. Свакако треба узети у обзир и већи број фактора који нарушавају станишта који негативно утичу на бројност ових популација. Поред тога, природни биолошки циклуси у великој мери одређују популациону динамику ових врста. Лептирови имају и карактеристичне вишегодишње циклусе у којима долази до значајних природних осцилација популација, специфичних за сваку врсту.


МЕТАПОДАЦИ

Законска основа за индикатор: за сада нема

Извор података:
Завод за заштиту природе Србије, Београд
Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Београд
Завод за статистику републике Србије, Београд;
Јакшић, П. (2003): Red Data Book of Serbian Butterflies, Lepidoptera: Hesperioidea and Papillionoidea, ед Амиџић, Л., Institute for Nature Conservation of Serbia, Belgrade
Пузовић, С. Симић, Д. (2002): Conservation Series No. 12. Birds in Europe. Population estimates, trend and conservation status, Ian Burfield and Frans van Bommel. BirdLife International
Пузовић, С., Симић, Д., Савељић, Д., Гергељ, Ј., Туцаков, М., Стојнић, Н., Хуло, И., Хам, И., Визи, О., Шћибан, М., Ружић, М., Вучановић, М. & Јовановић, Т. (2003): Птице Србије и Црне Горе - величине гнездилишних популација и трендови: 1990-2002. Цицониа 12: 35-120. Нови Сад

Географска покривеност: Србија

Временска покривеност: мониторинг птица обухватио је период 1990-2005 (за неке врсте 1995-2005); мониторинг лептира у периоду 1980-2000.

Методологија и учесталост сакупљања података:
  • Процена бројности угрожених врста дневних лептирова Србије. Сакупљање података извршено је у 1980. и 2000. години.
  • Процена бројности птица урађена је на основу процене величина гнездилишних популација на подручју Србије, усинг а вариетy оф самплинг стратегиес. Учесталост мерења неуједначена: у неким случајевима урађена су два цензуса у периоду 1990-2005, док је код већине врста динамика сакупљања података била интензивнија, а учесталост је зависила од програма праћења.
  • Површина шума у трогодишњој периодици и пољопривредног земљишта у годишњој периодици (ха).

Методологија коришћења података (израчунавање):
Процена тренда популација лептирова.
Процена тренда гнездилишних популација птица на подручју Србије (%).
Тренд промена шумских и пољопривредних површина (%).

Квалитет информација (на нивоу података):
Код лептирова процена тренда је дескриптивног карактера, тако да се не уочава величина промена бројности популација.
Процена тренда популација птица је нумеричка. Квалитет процене за највећи број врста је дефинисан као средњи. Тренд популација урађен је на основу процена бројности које нису биле у идентичним временским серијама.

Предности и недостаци (на нивоу података):
У Србији још увек не постоји стандардизовани мониторинг који потпуно испуњава цонцепт овог индикатора. Подаци се добијају на основу различитих програма праћења појединачних врста или група врста, пре свега научно-истраживачких И програма заштите. Један од недостатака је и неуједначеност временских серија.
Подаци о националном мониторингу птица нису обрађивани у ТРИМ статистичком програму.
Подаци о типовима и динамици станишта постоје само у оквиру шумских и пољопривредних станишта. Типизирање станишта по Цорине и њихова динамика, још увек није урађено за подручје Србије.