Агенција за заштиту животне средине организује прву радионицу за израду 6. Националног извештаја Конвенције о биолошкој разноврсности на Златибору, 11. и 12. децембра. На радионици учествују представници министарстава, завода, факултета, управљача заштићених подручја и Националних паркова, као и невладиног сектора.
Припрема 6. Националног извештаја Конвенције о биолошкој разноврсности обавља се уз финансијску помоћ UNEP и стручну помоћ CHM механизма имплементације CBD.
Извештај ће се припремати на платформи националног CHM портала . На платформи су већ приказани стратешки циљеви и мере ревидиране Стратегије очувања природе. Током израде извештаја сукцесивно ће бити представљани и сетови индикатора биодиверзитета који ће бити коришћени у извештају. Све сугестије и предлоге заинтересованих страна такође је могуће поставити на платформи. Агенција за заштиту животне средине позива све заинтересоване институције и појединце да се укључе у припрему и допринесу што бољем квалитету националног извештаја.

Конференција УН о биодиверзитету завршена је усвајањем бројних међунарорних уговора којима се спречава глобално уништавање природе и губитак биодиверзитета заштитом свих облика живота на земљи. 196 представника Влада земаља чланица Конвенције о биолошкој разноврсности сагласило се да повећају инвестиције у природу и људе до 2020 и надаље.

• Декларација усвојена у Шарм Ел Шеику позвала је генералну скупштину УН да сазове Самит биодиверзитета шефова држава или влада до 2020
• Владе су се сложиле да убрзају активности за постизање Аичи циљева о биодиверзитету до 2020
• Постигнут је споразум о свеобухватном процесу развоја пост-2020 оквира за заштиту биодиверзитета
• Самит у Шарм Ел Шеику покреће акцију за самит у Пекингу 2020 како би се мобилисао што већи број заинтересованих страна
• Преко тридесетак одлука донето је о техничким питањима укључујући и синтетичку биологију, дигиталну информисаност и друге ефективне мере заштита подручја.

Саопштење Секретаријата CBD можете погледати овде.

У Паризу је одржана Друга радионица Бернске конвенције у оквиру припрема земаља за извештавање. Састанку су присуствовали представници 12 земаља паневропског простора, секретаријата Бернске конвенције, ЕЕА и Савета Европе. Приказана је анализа послатих података за две врсте и једно станиште у оквиру припремног извештавања. Указано је да представници Републике Србије треба да исправе атрибутне табеле уз shp фајл, усагласе имена фајли, као и унифицирају податаке. Планирано је да се платформа за унос података заврши до марта 2019. године и да се још једном тестира на радионици.

Агенција за заштиту животне средине потписала је споразуме о пословно техничкој сарадњи у изради 6. Националног извештаја Конвенције о биолошкој разноврсности УН, са Заводом за заштиту природе Србије, Покрајинским заводом за заштиту природе и Светском организацијом за природу. Закључком Владе, Агенција за заштиту животне средине је извршна агенција за израду 6. Националног извештаја, а поменуте институције су кључни партнери у изради извештаја.
Споразуме су потписали Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије, др Слободан Пузовић, помоћник директора Покрајинског завода за заштиту природе и Душка Димовић, директор Светске организације за природу. Током заједничког састанка размотрени су циљеви и капацитети и договорени следећи кораци у припреми извештаја.
Агенција за заштиту животне средине позива све институције, организације и појединце да се активно укључе у припрему извештаја. Детаљне информације о припреми и току израде извештаја, као и консултације са стручном јавношћу биће објављиване на сајту CHM.

Представници организација цивилног сектора које се баве заштитом природе и Агенција за заштиту животне средине потписали су данас меморандуме о сарадњи. Потписивању су присуствовали директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић, заменик председника HabiProt - удружења за одрживи развој и заштиту природних станишта Бојана Надаждин, директор Организације за поштовање и бригу о животињама - ORCA Елвир Буразеровић и директор Агенције Филип Радовић. Сарадња обухвата подршку мониторингу биодиверзитета, ажурирању база података, изради индикатора и извештаја биодиверзитета и агробиодиверзитета, реализацију заједничких пројеката и публикација у области заштите биодиверзитета, као и сарадњу на регионалном нивоу у изради индикатора агробиодиверзитета.

Поводом 25 година УН Конвенције о биолошкој разноврсности која је усвојена у Најробију, 22. маја 1992. године, Секретаријат Конвенције позива чланице да обележе Светски дан биолошке разноврсности подсећањем на 25 година деловања на пољу заштите биодиверзитета.
Током 2017. године заштићена су 3 парка природе и један споменик природе на територији Републике Србије, укупне површине 84000 ha, што је повећање за око 15% у односу на претходну годину. Укупна површина заштићених природних добара износи око 662.435 ха, што представља 7.48 % територије Републике Србије. Укупно 459 заштићених површина и добара налази се под заштитом државе.
Просторним планом Републике Србије ("Службени гласник РС", број 88/10), предвиђено је да до 2021. године око 12% територије Србије буде под неким видом заштите.

Генерална скупштина Уједињених нација је 2012. године усвојила Резолуцију којом је 21. март проглашен за Међународни дан шума. Одлучено је да се овај датум убудуће обележава сваке године почев од 2013, у циљу јачања свести јавности о неопходности одрживог управљања, заштите и одрживог развоја свих типова шума у корист садашњих и будућих генерација.
Шуме представљају један од најсложенијих екосистема на земљи и драгоцени природни ресурс од изузетног економског значаја за човека. Њихово претерано коришћење довело је до константног смањивања површина под шумом и до деградације животне средине. Један је од предуслова здраве животне средине и борбе за опстанак Планете јесте и очување и мудро управљање шумама.

Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину. Слика: Тренд промене површине под шумом на територији Републике Србије (без територије АП Косово и Метохија)

У периоду 26-28.2. у Минску, Белорусија, Агенција је учествовала на регионалном округлом столу за Bio-Bridge иницијативу за Централну и Источну Европу, у организацији секретаријата УН Конвенције о биолошком диверзитету и државног Института за генетику и цитологију Националне академије наука Белорусије. Округли сто је имао за циљ да представи могућности за научну и техничку сарадњу и трансфер технологије у оквиру конвенције и њених протокола, да изгради пратнерство, да истражи могућности за додатну подршку од стране GEF (Global Environment Facility) фонда, зеленог климатског фонда (Green Climate Fund) и других организација. Bio-Bridge иницијатива пружа могућности за добијање техничке помоћи земљама у развоју, као и могућности пружања ове врсте помоћи. Могућност добијања техничке помоћи је већа уколико аплицира више земаља заједно, а једна од партнер организација мора да буде из развијене земље. Детаље о Bio-Bridge web платформи, као и њене могућности можете видети овде, а критеријуме за селекцију пројеката погледајте ОВДЕ.

Европска агенција за животну средину (ЕЕА) започела је прошле године нови концепт извештавања о подручјима значајним за очување природе и биодиверзитета (Designation boundaries). Према анализи података, само три земље су доставиле податке: Холандија, Италија и Србија. Концепт подручја значајних за очување природе и биодиверзитета подразумева, поред заштићених подручја, и извештавање о свим облицима заштите природе или планског коришћења природних ресурса. Агенција за заштиту животне средине, у сарадњи са Заводом за заштиту природе и ЈП Србијашуме доставила је ЕЕА додатних 5 сетова просторних података: Еколошка мрежа Србије, Подручја значајна за птице, Подручја значајна за биљке, Подручја значајна за лептирове, Државне шуме са планском основом управљања за подручје Централне Србије.

"Конвенција о заштити мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица", познатија као Рамсарска конвенција, која је овај назив добила јер је усвојена у граду Рамсару (Иран) 2. фебруара 1971. године, представља основ за акцију, у националним и међународним оквирима, по питању заштите и мудрог управљања влажним подручјима и њиховим ресурсима. Десет природних добара у Србији на листи међународно значајних влажних подручја, тзв. рамсарских подручја простиру се на 63,919 хектара. Завод за заштиту природе Србије је утврдио прелиминарну листу од 68 потенцијалних рамсарских подручја у Србији.

Овогодишња порука извршног секретара Конвенције о биолошкој разноврсности dr Kristiana Pasca Palmer под називом Влажна станишта за одрживу урбану будућност нагласила је посебан значај ових станишта у урбаним подручјима или близу градова чиме се у значајној мери унапређује живот људи, али и омогућава ефикасна заштита од повећаних водостаја изазваних климатским променама.