Агенција за заштиту животне средине у сарадњи са Министарством заштите животне средине континуирано прати ситуацију у вези са квалитетом исправности реке Нишаве.

Према најновијим резултатима анализа Агенције, река Нишава има повећане концентрације амонијака на локалитету узимања узорка 100 метара низводно од моста код Просека на магистралном путу Пирот-Ниш.

Током узорковања на поменутом локалитету није уочена промена органолептичких особина воде реке Нишаве (боја воде, мирис воде и видљиве отпадне материје). Добијене вредности општих физичко хемијских параметара, као што су pH вредност, електропроводљивост, растворени кисеоник, проценат засићења воде кисеоником, нитрити, нитрати, ортофосфати, хлориди и сулфати, одговарале су прописаним граничним вредностима за I и II класу квалитета површинских вода. Измерена вредност амонијачног азота (1.95 mg/l) одговарала је V класи квалитета површинских вода.

Према објављеним препорукама Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" због повећане концентрације амонијака у Нишави, из превентивних разлога, вода за пиће из индивидуалних бунара поред реке Нишаве не сме се користити за пиће и припрему хране. Искључује се њена употреба у сврху рекреације, риболова, коришћења улова и других активности у њеној непосредној близини.

Агенција за заштиту животне средине је припремила годишњи извештај о управљању отпадом у Републици Србији за период 2011 - 2021. године. Подаци о управљању отпадом у Републици Србији се прикупљају у складу са Законом о управљању отпадом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 14/16 и 95/18). Извештавањем су обухваћене све врсте отпада, осим оних наведених у члану 4. Закона - Изузеци од примене.
Извештај се може преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине је припремила и следеће годишње извештаје:
Извештај о пластичним кесама у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај о посебним токовима отпада у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.

Београд, 23. март 2022 - Уместо у папирној форми, што је до сада била пракса, загађивачи у свим градовима и општинама у Србији убудуће ће локалним самоуправама податке о свом негативном утицају на животну средину достављати у дигиталном, машински читљивом формату. На тај начин ће бити унапређен квалитет и повећана количина прикупљених података о загађивању ваздуха, вода, земљишта и генерисању отпада на локалном нивоу.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.