Према подацима са мобилне станице у Пироту у периоду од 29.12.2022. године у 00 сати до 30.12.2022. у 06 сати, сатне концентрације амонијака NH3, су се кретале од 5 µg/m³ до 8 µg/m³, а јучерашња дневна вредност била је 7 µg/m³ (максимална дозвољена концентрација за три сата је 200 µg/m³, а дневна гранична вредност је 100 µg/m³). Према последњим мерењима у 06 сати концентрација амонијака је 5 µg/m³.

Сатне концентрације суспендованих честица PM₁₀ , кретале су се од 29 µg/m³ до 137 µg/m³. Према последњим мерењима у 06 сати концентрације PM₁₀ биле су 72 µg/m³. Средње дневне концентрације суспендованих честица PM₁₀ 29.12.2022. године износиле су 59 µg/m³ и прекорачиле су дневну граничну вредност (50 µg/m³).

Сатне концентрације суспендованих честица PM_2.5, кретале су се од 26 µg/m³ до 119 µg/m³. Према последњим мерењима у 06 сати концентрације PM_2.5 биле су 60 µg/m³. Средње дневне концентрације суспендованих честица PM_2.5 29.12. 2022. године износиле су 52 µg/m³.

Концентрације сумпордиоксида SO₂ нису прекорачиле сатну (350 µg/m³) ни дневну (125 µg/m³) граничну вредност.

Концентрације угљенмоноксида CO нису прекорачиле дневну граничну вредност (5 mg/m³).

Према подацима са мобилне станице у Пироту није било прекорачења граничне вредности амонијака.

У периоду од 28.12.2022. године у 00 сати до 29.12.2022. у 07 сати, сатне концентрације амонијака NH3, су се кретале од 6 µg/m³ до 9 µg/m³, а јучерашња дневна вредност била је 7 µg/m³ (максимална дозвољена концентрација за три сата је 200 µg/m³ а дневна гранична вредност је 100 µg/m³ ). Према последњим мерењима у 07 сати концентрација амонијака је 6 µg/m³.

Концентрације сумпордиоксида SO₂ нису прекорачиле сатну (350 µg/m³) ни дневну (125 µg/m³) граничну вредност. Сатне концентрације сумпордиоксида SO₂ кретале су се од 4 µg/m³ до 112 µg/m³.

Сатне концентрације суспендованих честица PM₁₀, кретале су се од 12 µg/m³ до 87 µg/m³. Према последњим мерењима у 07 сати концентрације PM₁₀ биле су 44 µg/m³. Средње дневне концентрације суспендованих честица PM₁₀ 28.12.2022. године износиле су 34 µg/m³ и нису прекорачиле дневну граничну вредност (50 µg/m³).

Сатне концентрације суспендованих честица PM_2.5, кретале су се од 11 µg/m³ до 76 µg/m³. Према последњим мерењима у 07 сати концентрације PM_2.5 биле су 35 µg/m³. Средње дневне концентрације суспендованих честица PM_2.5 28.12. 2022. године износиле су 29 µg/m³.

Сатне концентрације угљенмоноксида CO, кретале су се од 0.05 mg/m³ до 1.22 mg/m³. Концентрације угљенмоноксида CO нису прекорачиле дневну граничну вредност (5 mg/m³).

Министарство заштите животне средине јуче је уз брзу реакцију Агенције за заштиту животне средине, у раним јутарњим часовима, поставило мобилну аутоматску мерну станицу за квалитет ваздуха у Пироту. Поред концентрација амонијака, мобилна станица прати и концентрације угљен-моноксида, азотних оксида, сумпор-диоксида, суспендованих честица као и ароматичних угљоводоника (бензен, толуен, ксилен).

Према првим подацима у периоду од 21h до данас до 6h није било прекорачења сатних граничних вредности SO₂. Сатне концентрације амонијака су се кретале од 8 µg/m³ до 17 µg/m³, што је у дозвољеним границама, јер је максимална дозвољена концентрација амонијака за три сата 200 µg/m³. Сатне концентрације PM₁₀, кретале су се од 115 µg/m³ до 145 µg/m³ у периоду од 21h до 4h. У 06:00 сати концентрације су имале тренд пада на 39 µg/m³. Сатне концентрације PM_2.5 кретале су се од 110 µg/m³ до 138 µg/m³ у периоду од 21h до 04h. Последња мерења у 06 сати показала су тренд пада и износиле су 38 µg/m³.

Подаци са аутоматске мерне станице у Пироту су доступни путем линка http://pirot.kosava.net/ у реалном времену.

Агенција за заштиту животне средине је припремила годишњи извештај о управљању отпадом у Републици Србији за период 2011 - 2021. године. Подаци о управљању отпадом у Републици Србији се прикупљају у складу са Законом о управљању отпадом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 14/16 и 95/18). Извештавањем су обухваћене све врсте отпада, осим оних наведених у члану 4. Закона - Изузеци од примене.
Извештај се може преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине је припремила и следеће годишње извештаје:
Извештај о пластичним кесама у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај о посебним токовима отпада у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2021. годину у коме се налази приказ анализе резултата мерења која су спровођена у оквиру државне мреже и мрежа за мониторинг квалитета ваздуха 27 локалних самоуправа као и приказ концентрација алергеног полена. Сагласно постојећој законској регулативи, у Извештају је дата једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији.
У 2021. години обновљена су мерења на станицама у Лозници и Смедереву (Радинац). Аутоматска мерења PM₁₀/PM_2.5 покренута су у Чачку и Београду на станицама Зелено брдо, Земун, Обреновац-Ушће, Винча и Лазаревац, чиме је омогућено да јавност буде информисана у реалном времену о концентрацијама ових загађујућих материја. Локална самоуправа у Пироту набавила је аутоматску станицу за квалитет ваздуха и предала Агенцији на управљање.
Прикупљени су и на јединствен начин обрађени подаци са преко 200 станица и мерних места и приказани резултати мерења како основних загађујућих материја (SO₂, NO₂, CO, PM₁₀ и PM_2.5, Pb, C₆H₆) , на основу којих се одређује категорија квалитета ваздуха, тако и резултати наменских мерења.
Комплетан годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2021. године можете преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине као носилац мониторинга алергеног полена на територији Републике Србије на већини мерних места бележи повишене вредности полена амброзије.
Најновији подаци измерени у Београду показују да је концентрација полена амброзије у жутој зони, што значи да је у прекограничним вредностима. За текућу недељу на основу дугогодишњих мерења, биологије биљке и праћења метеоролошких прогноза очекује се да ће број поленових зрна амброзије бити у сталном порасту.
Алергичним особама се саветује да избегавају директан излазак у природу у преподневним сатима јер мерења показују да су тада највеће вредности овог полена. Ниже концентрације су у вечерњим сатима, и после кише. Савет је да се користе климатизоване просторије и климатизовани аутомобили, не суши веш у спољашњим условима јер сакупља поленова зрна, као и да се по повратку из спољашње средине промени одећа и опере коса јер се задржавају поленова зрна. У договору са лекарима алергичне особе морају бити на својим терапијама.
Вредности полена амброзије знатно су ниже на Златибору (преко 500 м надморске висине мања је раширеност овог корова), Врању, Новом Пазару јер се у овим деловима наше територије амброзија још увек није инвазивно раширила.
На сајту Агенције за заштиту животне средине www.sepa.gov.rs, као и преко Android и IOS апликације POLEN SRBIJA бесплатно се може пратити какве су вредности свих алергених полена на 26 мерних места на територији Републике Србије.

Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је данас објавила прелиминарне резултате оцењивања активности земаља чланица и сарадница у оквиру процеса достављања главних токова података за 2021. годину. Ова активност ЕЕА, која се одвија на годишњем нивоу, подразумева оцењивање достављања националних скупова података о стању животне средине (квалитет ваздуха и вода, заштићена подручја, емисије, итд.) свих земаља чланица и сарадница ЕЕА.
У оцењивању за 2021. годину Република Србија је остварила резултат од 100% чиме се нашла на првом месту од 38 европских земаља које учествују у процесу.
Све податке је обрадила и припремила Агенција за заштиту животне средине у сарадњи са другим националним институцијама.
Више о томе можете погледати на:
https://www.eionet.europa.eu/dataflows/2021/

Београд, 23. март 2022 - Уместо у папирној форми, што је до сада била пракса, загађивачи у свим градовима и општинама у Србији убудуће ће локалним самоуправама податке о свом негативном утицају на животну средину достављати у дигиталном, машински читљивом формату. На тај начин ће бити унапређен квалитет и повећана количина прикупљених података о загађивању ваздуха, вода, земљишта и генерисању отпада на локалном нивоу.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

Агенција за заштиту животне средине одржала је 3. фебруара 2022. године, онлајн радионицу о успостављању и вођењу локалних регистара извора загађивања у Републици Србији. Представници релеватних институција из више од 100 градова и општина широм Србије активно су учествовали у радионици.
Помоћница директора Агенције за заштиту животне средине, др Тамара Перуновић Ћулић, изразила је задовољство због великог интересовања локалних јединица самоуправе за формирање локалних регистара јер је то најбољи показатељ постојања жеље и спремности да животна средина у Републици Србији буде унапређена кроз примену конкретних мера.
"До краја марта месеца првих 15 општина и градова имаће потпуно успостављене своје локалне регистре, а жеља нам је да до краја ове године тај посао буде завршен у свим градовима и општинама Србије.", рекла је Перуновић Ђулић.
Обука за креирање локалних регистара и евидентирање загађивача на локалном нивоу за крајњи циљ има да локалне институције остваре бољи увид у изворе загађивања на својој територији. На основу ових података надлежне локалне институције ће моћи да доносе планове и мере како би се спречило и смањило загађење животне средине и очували природни ресурси.
Укључивање података локалних самоуправа о изворима загађивања у Национални регистар Агенције омогућиће боље сагледавање загађења у Србији у целини, као и једноставније анализе података како би се креирале ефикасне јавне политике за заштиту животне средине на националном и на локалном нивоу.
Радионицу је водио Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију при Привредној комори Србије, а презентације о вођењу локалних регистара загађења и извештавања одржали су мр Небојша Реџић, Лидија Михаиловић и мр Љиљана Ђорђевић из Одељења за Национални регистар извора загађивања, индикаторе и информациони систем Агенције за заштиту животне средине.
Учесницима радионице кратко су се обратили и Сања Аризановић, координатор пројекта испред УНДП, и Ивана Вилотијевић, секретарка у Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда.
На крају пројекта, подаци о локалним изворима загађивања биће доступни и широј јавности на једном месту, у оквиру Националног регистра извора загађивања, у дигиталном и машински читљивом формату. То ће омогућити приватном, цивилном и академском сектору, али и медијима и грађанима да се на једноставан начин информишу и да креирају производе засноване на отвореним подацима.
Успостављање дигиталних регистара локалних извора загађивања је део активности Агенције за заштиту животне средине у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој". Овај пројекат спроводи Програм Уједињених нација за развој у партнерству са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.