На основу принципа "загађивач плаћа" и "корисник плаћа", српска предузећа су уплатила у буџет у прошлој години на име еколошке таксе скоро 10 милијарди динара, изјавио је данас директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић. Узимајући у обзир и остале еколошке таксе, укупни приходи од такси (републичког буџета, буџетског фонда за заштиту животне средине Аутономне Покрајине Војводине и буџетских фондова за животну средину локалних самоуправа) износили су 13,3 милијарди динара.
Оно што можемо са сигурношћу да кажемо је да број компанија које плаћају еколошку таксу перманентно расте. Са мерама које смо предузели више ниједна компанија неће бити у могућности да сакрије своје податке - изјавио је Радовић.
Агенција за заштиту животне средине у претходних неколико година имплементирала је најновије софтверско решење које смо са друге стране пропратили правном регулативом, и то је дало драматичне резултате. Успели смо да број извештаја које добијамо годишње повећамо за око 2.000, а тиме и приход од еколошке таксе - истакао је Радовић.
Више од 20.000 компанија у Србији је иначе у обавези да плаћа еко-таксу, а та цифра се мења из године у годину, додаје Радовић.

Дана 15.08.2018. године (среда), због радова на електричној мрежи, Техничка подршка Националног регистра извора загађивања неће радити. Хвала на разумевању.

На Националном порталу отворених података, који представља централно место на којем су обједињени отворени подаци јавних институција и стављени на располагање грађанима, приватном и невладином сектору, у области животне средине налазе се и подаци које је отворила Агенција за заштиту животне средине.
Агенција је једна од тренутно 27 јавних институција у Србији која је "отворила" своје податке и који се налазе на Националном порталу отворених података. Агенција је такође једна од првих 5 државних институција која је отворила податке још 2015. године када су започете активности на успостављању државног програма отворених података. Агенција је креирала и посебан портал отворених података на коме се, за сада, налази пет група података: о квалитету ваздуха, квалитету вода, полену, квалитету земљишта и из Националног регистра загађивача.
Концепт отворених података се односи на идеју да би подаци, до којих се долази новцем пореских обвезника, требало да буду доступни свима у отвореном, машински читљивом формату што омогућава њихову даљу употребу, а тиме постану и ресурс за најразличитије иновације.

Агенција за заштиту животне средине доставила је Прекршајном суду у Београду 1981 захтев за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника који нису испунили своје обавезе извештавања за 2017. годину о увозу производа који након употребе постају посебни токови отпада.

У складу са Законом о управљању отпадом произвођачи и увозници гума, производа који садрже азбест, акумулатора и батерија, минералних или синтетичких уља или мазива, електричних и електронских производа и возила имају обавезу достављања података за увезене количине наведених производа које сами стављају на тржиште у Републици Србији или које сами користе као крајњи потрошачи. Рок за достављање података је 31. март текуће године за податке од претходне године. Према Закону о заштити животне средине, Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања, односно плаћања накнада, који нису доставили потребне податке, односно нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке.

С обзиром да су наведена правна лица и предузетници пропустили да доставе тражене податке, пред Прекршајним судом у Београду против њих је покренут прекршајни поступак у циљу прикупљања тражених података. Сврха наплате еколошке таксе јесте хармонизација европских стандарда, побољшање стања животне средине на територији наше земље као и финансирање зелених пројеката и подстицаја рециклажној индустрији.

Директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић, угостио је данас представнике удружења "Чепом до осмеха". Том приликом потписан је Меморандум о пословно-техничкој сарадњи између Агенције за заштиту животне средине и удружења "Чепом до осмеха". Овим меморандумом успоставља се и подстиче сарадња хуманитарно-еколошког карактера.

Данас је директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић, угостио представнике амбасаде Републике Кореје.
Састанку су из Амбасаде присуствовали Hyunsoo YUN - министар саветник и Небојша Попадић - политички и економски консултант.
Тема састанка била је упознавање са Форумом о одрживом развоју који се планира на јесен ове године у Београду, а који организују земље MIKTA групе. MIKTA групу чини 5 земаља: Мексико, Индонезија, Кореја, Турска и Аустралија и имају 7 приоритетних области у које спада и одрживи развој. Циљ Форума је размена информација, знања, искустава и технологија у области одржвог развоја између експерата из земаља MIKTA групе и експерата из Србије.
Агенција за заштиту животне средине понудила је сву помоћ и подршку у организацији предстојећег Форума.

Дана 15. јуна 2018. године Агенцију за заштиту животне средине је посетила делегација Европске агенције за животну средину (ЕЕА) у саставу Hans Bruyninckhx, директор ЕЕА, David Stanners, руководилац Сектора за партнерство и мреже, Bert Jansen, координатор за Западни Балкан и Јасмина Богдановић, пројектни руководилац. Испред Агенције за заштиту животне средине састанку су присуствовали Филип Радовић, директор Агенције и др Тамара Перуновић Ћулић, помоћник директора са сарадницима.
Ово је прва званична посета директора ЕЕА Србији. Састанак је последица заједничког захтева земаља Западног Балкана за посету највиших представника ЕЕА након 15 година сарадње у циљу унапређења исте, разговора о досадашњим резултатима, будућим активностима као и променама статуса у оквиру сарадње са ЕЕА са постизањем пуног чланства у ЕЕА пре чланства у ЕУ.
Истакнуто је да Агенција је за заштиту животне средине Републике Србије већ дужи низ година доставља око 90% тражених података чиме је сврстана на 14. место ранг листе чланица ЕЕА.

У оквиру сарадње Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Агенције за заштиту животне средине, у дворишту Агенције постављен је солитер и хранилица за врапце. Акција се обавља у оквиру пројекта "Врабац мој први комшија".
"У Србији се гнезди између 1.300.000-1.900.000 парова врабаца покућара, чија популација већ неколико деценија опада. Као и у свим светским метрополама, и у Београду, разлог за смањење бројности врабаца лежи у променама у станишту. Промена стила градње објеката, смањење броја домаћих животиња, чију су храну користили врапци, загађење, такмичење са градским голубовима су само неки од разлога за пад бројности ове врсте. Радује нас сарадања Друштва и Агенције која је препознала значај очувања врабаца, симбола Београда и наших првих комшија и подржала акцију њихове заштите", рекао је Слободан Кнежевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Пола века од првих фотографија из свемира, данас се савременим мултиспектралним сензорима за сателитска снимања може добити велики број различитих података. Сателитске технологије су постале толико моћне и приступачне да ова врста осматрања и анализа постају саставни део мултидисциплинарних еколошких истраживања. Агенција за заштиту животне средине је започела сарадњу са платформом SPACE-O чији "Информациони систем за воде" (Water Information System) прикупља осмотрене и прогнозиране параметре квалитета воде акумулација и припадајућег сливног подручја у циљу побољшања процеса одлучивања намењеног корисницима и доносиоцима одлука. Достављени су први просторни подаци о акумулацијама које су у овогодишњем државном мониторингу који спроводи Агенција за заштиту животне средине. Тако ће мониторинг квалитета воде акумулација Барје - Лесковац и Врутци - Ужице бити сателитски подржан, што је пионирски искорак у Србији у овој области. Више детаља можете видети у раду ОВДЕ.

Светски дан заштите животне средине - 5. јун обележава се данас широм света са циљем подсећања јавности да се сви уједине у мисији очувања и побољшања услова живота за садашње и будуће генерације људи на планети Земљи. У овој борби за очување животне средине сваки појединачан допринос је значајан јер само збир неопходних активности више милијарди становника Земље могу дати одговарајући резултат. Конкретном акцијом чишћења приобаља Савског језера челници Министарства заштите животне средине заједно са члановима Владе Републике Србије, Агенцијом за заштиту животне средине као и Управом града Београда показали су да нема привилегованих кад је у питању борба за здраву животну средину, као недодирљиво уставно право.