Изаберите годину:
Изаберите кључну реч:
Обележавање Светског дана земљишта 2022. године
Агенција за заштиту животне средине је обележила Светски дан земљишта учешћем на регионалном скупу у организацији регионалне канцеларије Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO) за Европу и Централну Азију, одржаном 5.12. у Београду.
Светски дан земљишта се обележава сваке године са циљем подизања пажње на важност здравог земљишта и промовисање одрживог управљања земљишним ресурсима. Овогодишњи Светски дан земљишта обележава се под слоганом "ЗЕМЉИШТЕ, ГДЕ ХРАНА НАСТАЈЕ“.
Један од главних процеса деградације земљишта је губитак хранљивих материја у земљишту. Он је препознат као један од најкритичнијих проблема на глобалном нивоу за сигурност хране и одрживост пољопривредне производње широм света.
Подаци нам показују да је трећина земљишта на свету већ деградирана различитим процесима деградације, док је већ скоро половина земљишта које се користи у пољопривреди умерено или озбиљно погођено овом претњом. Ако знамо да 95% хране долази, или је непосредно везана за земљиште, онда морамо да предузмемо хитне акције да заштитимо овај, практично, необновњив природни ресурс. О важности заштите земљишта сведочи и чињеница да ће пољопривредна производња морати да се повец́а за 60% да би задовољила глобалну потражњу за храном 2050. године. Одрживим управљањем земљиштем могло би се произвести и до 58% више хране. Подаци показују да чак половина нашег куц́ног отпада би могла да се компостира и да се користи у циљу побољшања квалитета нашег земљишта.
Неопходно је подићи свест о ризику од загађења земљишта, јер се људске активности сматрају његовим главним изворима. С обзиром на важну улогу коју земљиште има за очување здравља људи и очување животне средине, стављање његове заштите на политичку сцену је основно како би се гарантовала доступност овог ресурса у будућности.
Агенција за заштиту животне средине уз подршку FAO организације обележава светски дан земљишта са циљем да скренемо пажњу на значај земљишта, на одрживо управљање земљишним ресурсима и на значај сарадње сектора пољопривреде и заштите животне средине у циљу постизања постављених циљева како на глобалном, регионалном, тако и на националном нивоу.
У духу овог партнерства и јачања сарадње Агенција је представила најновије информације и податке о стању земљишта, планове и будуће иницијативе на тему заштите земљишта. Агенција ради интензивно на спровођењу циљева Зелене агенде у овој области који се односе на успостављање регионалног партнерства за земљиште, што ће допринети нашој земљи на побољшању доступности података, информација, унапређењу методологија и спровођењу пракси одрживог коришћења земљишта.
Један од главних процеса деградације земљишта је губитак хранљивих материја у земљишту. Он је препознат као један од најкритичнијих проблема на глобалном нивоу за сигурност хране и одрживост пољопривредне производње широм света.
Подаци нам показују да је трећина земљишта на свету већ деградирана различитим процесима деградације, док је већ скоро половина земљишта које се користи у пољопривреди умерено или озбиљно погођено овом претњом. Ако знамо да 95% хране долази, или је непосредно везана за земљиште, онда морамо да предузмемо хитне акције да заштитимо овај, практично, необновњив природни ресурс. О важности заштите земљишта сведочи и чињеница да ће пољопривредна производња морати да се повец́а за 60% да би задовољила глобалну потражњу за храном 2050. године. Одрживим управљањем земљиштем могло би се произвести и до 58% више хране. Подаци показују да чак половина нашег куц́ног отпада би могла да се компостира и да се користи у циљу побољшања квалитета нашег земљишта.
Неопходно је подићи свест о ризику од загађења земљишта, јер се људске активности сматрају његовим главним изворима. С обзиром на важну улогу коју земљиште има за очување здравља људи и очување животне средине, стављање његове заштите на политичку сцену је основно како би се гарантовала доступност овог ресурса у будућности.
Агенција за заштиту животне средине уз подршку FAO организације обележава светски дан земљишта са циљем да скренемо пажњу на значај земљишта, на одрживо управљање земљишним ресурсима и на значај сарадње сектора пољопривреде и заштите животне средине у циљу постизања постављених циљева како на глобалном, регионалном, тако и на националном нивоу.
У духу овог партнерства и јачања сарадње Агенција је представила најновије информације и податке о стању земљишта, планове и будуће иницијативе на тему заштите земљишта. Агенција ради интензивно на спровођењу циљева Зелене агенде у овој области који се односе на успостављање регионалног партнерства за земљиште, што ће допринети нашој земљи на побољшању доступности података, информација, унапређењу методологија и спровођењу пракси одрживог коришћења земљишта.
Обука у оквиру FAO пројекта "Јачање националних капацитета за процену ризика од дифузног загађења пољопривредног земљишта"
У периоду 31.10-1.11.2022. године, у Бајиној Башти, одржане су обуке у оквиру пројекта "Јачање националних капацитета за процену ризика од дифузног загађења пољопривредног земљишта" који спроводи Организација уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO) у сарадњи са Министарством заштите животне средине, Агенцијом за заштиту животне средине.
Главни циљ пројекта је повећање националних капацитета за управљање дифузним загађењем земљишта у Републици Србији у циљу заштите животне средине и промовисања одрживе пољопривредне производње.
Главни циљ пројекта је повећање националних капацитета за управљање дифузним загађењем земљишта у Републици Србији у циљу заштите животне средине и промовисања одрживе пољопривредне производње.
Привредни потенцијали и активности од значаја за животну средину у Републици Србији 2020. године
Агенција за заштиту животне средине је прикупљањем доступних података, кроз Информациони систем заштите животне средине и директном сарадњом са релевантним институцијама, припремила извештај Привредни потенцијали и активности од значаја за животну средину у Републици Србији 2020. године. У извештају се приказују привредне гране: индустрија, енергетика, пољопривреда, шумарство, туризам, као и циркуларна економија и одрживо коришћење ресурса.Извештај се може преузети ОВДЕ.
Почиње дигитализација података о изворима загађивања у Србији
Београд, 23. март 2022 - Уместо у папирној форми, што је до сада била пракса, загађивачи у свим градовима и општинама у Србији убудуће ће локалним самоуправама податке о свом негативном утицају на животну средину достављати у дигиталном, машински читљивом формату. На тај начин ће бити унапређен квалитет и повећана количина прикупљених података о загађивању ваздуха, вода, земљишта и генерисању отпада на локалном нивоу.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
22. март - Светски дан вода
Што су климатске промене израженије, квантитет и квалитет подземних вода ће постајати све критичнији. Морамо радити боље на одрживом управљању овим драгоценим ресурсом. Подземне воде могу бити ван видокруга, али не смеју бити ван нашег настојања да их учинимо безбеднијим за будућност.
Агенција за заштиту животне средине помаже локалним самоуправама да успоставе локалне регистре извора загађивања
Агенција за заштиту животне средине одржала је 3. фебруара 2022. године, онлајн радионицу о успостављању и вођењу локалних регистара извора загађивања у Републици Србији. Представници релеватних институција из више од 100 градова и општина широм Србије активно су учествовали у радионици.
Помоћница директора Агенције за заштиту животне средине, др Тамара Перуновић Ћулић, изразила је задовољство због великог интересовања локалних јединица самоуправе за формирање локалних регистара јер је то најбољи показатељ постојања жеље и спремности да животна средина у Републици Србији буде унапређена кроз примену конкретних мера.
"До краја марта месеца првих 15 општина и градова имаће потпуно успостављене своје локалне регистре, а жеља нам је да до краја ове године тај посао буде завршен у свим градовима и општинама Србије.", рекла је Перуновић Ђулић.
Обука за креирање локалних регистара и евидентирање загађивача на локалном нивоу за крајњи циљ има да локалне институције остваре бољи увид у изворе загађивања на својој територији. На основу ових података надлежне локалне институције ће моћи да доносе планове и мере како би се спречило и смањило загађење животне средине и очували природни ресурси.
Укључивање података локалних самоуправа о изворима загађивања у Национални регистар Агенције омогућиће боље сагледавање загађења у Србији у целини, као и једноставније анализе података како би се креирале ефикасне јавне политике за заштиту животне средине на националном и на локалном нивоу.
Радионицу је водио Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију при Привредној комори Србије, а презентације о вођењу локалних регистара загађења и извештавања одржали су мр Небојша Реџић, Лидија Михаиловић и мр Љиљана Ђорђевић из Одељења за Национални регистар извора загађивања, индикаторе и информациони систем Агенције за заштиту животне средине.
Учесницима радионице кратко су се обратили и Сања Аризановић, координатор пројекта испред УНДП, и Ивана Вилотијевић, секретарка у Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда.
На крају пројекта, подаци о локалним изворима загађивања биће доступни и широј јавности на једном месту, у оквиру Националног регистра извора загађивања, у дигиталном и машински читљивом формату. То ће омогућити приватном, цивилном и академском сектору, али и медијима и грађанима да се на једноставан начин информишу и да креирају производе засноване на отвореним подацима.
Успостављање дигиталних регистара локалних извора загађивања је део активности Агенције за заштиту животне средине у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој". Овај пројекат спроводи Програм Уједињених нација за развој у партнерству са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
Помоћница директора Агенције за заштиту животне средине, др Тамара Перуновић Ћулић, изразила је задовољство због великог интересовања локалних јединица самоуправе за формирање локалних регистара јер је то најбољи показатељ постојања жеље и спремности да животна средина у Републици Србији буде унапређена кроз примену конкретних мера.
"До краја марта месеца првих 15 општина и градова имаће потпуно успостављене своје локалне регистре, а жеља нам је да до краја ове године тај посао буде завршен у свим градовима и општинама Србије.", рекла је Перуновић Ђулић.
Обука за креирање локалних регистара и евидентирање загађивача на локалном нивоу за крајњи циљ има да локалне институције остваре бољи увид у изворе загађивања на својој територији. На основу ових података надлежне локалне институције ће моћи да доносе планове и мере како би се спречило и смањило загађење животне средине и очували природни ресурси.
Укључивање података локалних самоуправа о изворима загађивања у Национални регистар Агенције омогућиће боље сагледавање загађења у Србији у целини, као и једноставније анализе података како би се креирале ефикасне јавне политике за заштиту животне средине на националном и на локалном нивоу.
Радионицу је водио Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију при Привредној комори Србије, а презентације о вођењу локалних регистара загађења и извештавања одржали су мр Небојша Реџић, Лидија Михаиловић и мр Љиљана Ђорђевић из Одељења за Национални регистар извора загађивања, индикаторе и информациони систем Агенције за заштиту животне средине.
Учесницима радионице кратко су се обратили и Сања Аризановић, координатор пројекта испред УНДП, и Ивана Вилотијевић, секретарка у Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда.
На крају пројекта, подаци о локалним изворима загађивања биће доступни и широј јавности на једном месту, у оквиру Националног регистра извора загађивања, у дигиталном и машински читљивом формату. То ће омогућити приватном, цивилном и академском сектору, али и медијима и грађанима да се на једноставан начин информишу и да креирају производе засноване на отвореним подацима.
Успостављање дигиталних регистара локалних извора загађивања је део активности Агенције за заштиту животне средине у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој". Овај пројекат спроводи Програм Уједињених нација за развој у партнерству са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
