Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је данас објавила прелиминарне резултате оцењивања активности земаља чланица и сарадница у оквиру процеса достављања главних токова података за 2021. годину. Ова активност ЕЕА, која се одвија на годишњем нивоу, подразумева оцењивање достављања националних скупова података о стању животне средине (квалитет ваздуха и вода, заштићена подручја, емисије, итд.) свих земаља чланица и сарадница ЕЕА.
У оцењивању за 2021. годину Република Србија је остварила резултат од 100% чиме се нашла на првом месту од 38 европских земаља које учествују у процесу.
Све податке је обрадила и припремила Агенција за заштиту животне средине у сарадњи са другим националним институцијама.
Више о томе можете погледати на:
https://www.eionet.europa.eu/dataflows/2021/

Београд, 23. март 2022 - Уместо у папирној форми, што је до сада била пракса, загађивачи у свим градовима и општинама у Србији убудуће ће локалним самоуправама податке о свом негативном утицају на животну средину достављати у дигиталном, машински читљивом формату. На тај начин ће бити унапређен квалитет и повећана количина прикупљених података о загађивању ваздуха, вода, земљишта и генерисању отпада на локалном нивоу.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

Агенција за заштиту животне средине одржала је 3. фебруара 2022. године, онлајн радионицу о успостављању и вођењу локалних регистара извора загађивања у Републици Србији. Представници релеватних институција из више од 100 градова и општина широм Србије активно су учествовали у радионици.
Помоћница директора Агенције за заштиту животне средине, др Тамара Перуновић Ћулић, изразила је задовољство због великог интересовања локалних јединица самоуправе за формирање локалних регистара јер је то најбољи показатељ постојања жеље и спремности да животна средина у Републици Србији буде унапређена кроз примену конкретних мера.
"До краја марта месеца првих 15 општина и градова имаће потпуно успостављене своје локалне регистре, а жеља нам је да до краја ове године тај посао буде завршен у свим градовима и општинама Србије.", рекла је Перуновић Ђулић.
Обука за креирање локалних регистара и евидентирање загађивача на локалном нивоу за крајњи циљ има да локалне институције остваре бољи увид у изворе загађивања на својој територији. На основу ових података надлежне локалне институције ће моћи да доносе планове и мере како би се спречило и смањило загађење животне средине и очували природни ресурси.
Укључивање података локалних самоуправа о изворима загађивања у Национални регистар Агенције омогућиће боље сагледавање загађења у Србији у целини, као и једноставније анализе података како би се креирале ефикасне јавне политике за заштиту животне средине на националном и на локалном нивоу.
Радионицу је водио Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију при Привредној комори Србије, а презентације о вођењу локалних регистара загађења и извештавања одржали су мр Небојша Реџић, Лидија Михаиловић и мр Љиљана Ђорђевић из Одељења за Национални регистар извора загађивања, индикаторе и информациони систем Агенције за заштиту животне средине.
Учесницима радионице кратко су се обратили и Сања Аризановић, координатор пројекта испред УНДП, и Ивана Вилотијевић, секретарка у Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда.
На крају пројекта, подаци о локалним изворима загађивања биће доступни и широј јавности на једном месту, у оквиру Националног регистра извора загађивања, у дигиталном и машински читљивом формату. То ће омогућити приватном, цивилном и академском сектору, али и медијима и грађанима да се на једноставан начин информишу и да креирају производе засноване на отвореним подацима.
Успостављање дигиталних регистара локалних извора загађивања је део активности Агенције за заштиту животне средине у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој". Овај пројекат спроводи Програм Уједињених нација за развој у партнерству са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

Директор Агенције за заштиту животне средине, др Срђан Лалић и директор за техничке послове Железаре HBIS SERBIA, г-дин Зхао Каиxинг, потписали су данас Уговор о донаторству којим се Агенцији предаје аутоматска станица за мерење квалитета ваздуха у насељу Радинац (Смедерево) које се налази у непосредној близини Железаре. Нова станица биће саставни део мреже аутоматских станица у оквиру државног мониторинга квалитета ваздуха који спроводи Агенција, а у складу са Уредбом о утврђивању Програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи.
Град Смедерево овим ће имати три аутоматске мерне станице које прате квалитет ваздуха. Аутоматска станица за мерење квалитета ваздуха у Радинцу постојала је до 2012. године. Мерења суспендованих честица обновљена су почетком 2020. године, а од данас поново ће моћи да се прате концентрације загађујућих материја на сатном нивоу. Нова станица садржи анализаторе за праћење концентрација сумпор-диоксида (SO2), азот-диоксида (NO2), озона (O3), угљен-моноксида (CO) и суспендованих честица (PM10/PM2.5). На станици ће се пратити и метеоролошки подаци а остаће такође и мануелна мерења суспендованих честица како би се и даље анализирала присутност тешких метала у њима. Пуштање станице у рад допринеће праћењу стања животне средине, односно квалитета ваздуха у непосредној близини индустрије што је веома значајно како би могло адекватно и правовремено да се реагује у случају неког акцедента и повишених концентрација опасних по здравље људи.
HBIS SERBIA постављањем аутоматске мерне станице представља позитиван пример другим компанијама које такође у оквиру своје делатности имају тешку индустрију. На овај начин биће у могућности да превасходно себе контролишу али и транспарентно прикажу квалитет ваздуха околине фабричког комплекса.
Агенција за заштиту животне средине спроводи мерења квалитета ваздуха на 38 места широм земље, а станицом у Радинцу ојачаће државни мониторинг што ће допринети квалитетнијој слици стања квалитета ваздуха у Републици Србији.

Стратегија Европске агенције за животну средину (ЕЕА) - Европске мреже за информације и посматрање животне средине 2021 - 2030 је усвојена у децембру 2020. године од стране Савета директора Европских агенција за животну средину. Овај документ представља визију и стратешке циљеве који ће обликовати рад Европске агенције за животну средину и Европске мреже за информације и посматрање животне средине у наредном периоду. Стратешки циљеви који су представљени у оквиру ове стратегије су:

• Подршка спровођењу и транзицијама ка одрживости
• Обезбеђивање правовремених улазних података за решења за изазове одрживости
• Изградња јачих мрежа и партнерстава
• Максимално искоришћавање потенцијала података, технологије и дигитализације
• Стварање ресурса за наше заједничке амбиције

Кроз представљену стратегију пружиће се смернице ка ефикасном знању из пет области рада:

• Биодиверзитет и екосистеми
• Ублажавање и прилагођавање на климатске промене
• Здравље људи и животна средина
• Циркуларна економија и коришћење ресурса
• Трендови одрживости, изгледи и одговори

Ова стратегија има за циљ да на основу процене података и информација, пружи релевантне и правовремене увиде који се односе на напредак ка циљевима одрживости животне средине и климе и жељеним друштвеним транзицијама, као и да се осигура континуирано праћење потпуне примене релевантних политика животне средине и климе.
Агенција за заштиту животне средине као фокална тачка Републике Србије за сарадњу са Европском агенцијом за животну средину (ЕЕА) и Европском мрежом за информације и посматрање (Еионет) од 2004. године, у својству земље сараднице, активно учествује у извештавању и другим активностима ЕЕА.
Стратегију Европске агенције за животну средину (ЕЕА) - Европске мреже за информације и посматрање животне средине 2021-2030 можете преузети ОВДЕ

Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2020. године садржи приказ анализе резултата мерења која су се спроводила у оквиру државне и локалних мрежа за мониторинг квалитета ваздуха и приказ концентрација алергеног полена. Сагласно постојећој законској регулативи, у Извештају је дата једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији заснована на резултатима референтног аутоматског мониторинга.
У 2020. години, проценат расположивих валидних сатних вредности преко 90% са свих инсталираних анализатора SO₂, NO₂, CO, PM₁₀ и O₃, први пут је од 2011. године достигао 90%. Остварен је и прилив највећег броја података квалитета ваздуха од стране локалних самоуправа које су испуниле своју законску обавезу. Тиме је омогућено да Извештај садржи до сада најпоузданију слику стања квалитета ваздуха.
Комплетан годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2020. године можете преузети ОВДЕ.

Пратећи све веће интересовање међународне заједнице за чист ваздух и наглашавајући потребу да се уложе додатни напори за побољшање квалитета ваздуха ради заштите здравља људи, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 7. септембар Међународним даном чистог ваздуха за плаво небо.
Прошле године покренут је први Међународни дан чистог ваздуха за плаво небо са темом "Чист ваздух за све".
Тема овогодишњег Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо је "Здрав ваздух, здрава планета" која наглашава здравствене ефекте загађења ваздуха, посебно током пандемије COVID-19. Циљ је дати приоритет потреби за здравим ваздухом за све, а обухватити и друга критична питања као што су климатске промене, здравље људи и планете, као и циљеве одрживог развоја. У нашој земљи Агенција за заштиту животне средине врши мониторинг квалитета ваздуха на националном нивоу, а постојећи мониторинг проширује у циљу добијања поузданих информација о нивоу загађености на целој територији Републике Србије. Подаци о квалитету ваздуха који се достављају Агенцији од стране свих институција које врше мерења квалитета ваздух у оквиру државне и локалних мрежа станица анализирају се, користе за оцену стања квалитета ваздуха и публикују у Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у Републици Србији. Резултати мониторинга доступни су јавности у реалном времену на сајту Агенције (http://www.amskv.sepa.gov.rs/stanicepodaci.php) али и на сајту Европске Агенције за животну средину (https://aqportal.discomap.eea.europa.eu/products/data-viewers/utd-viewer/) као и у годишњим извештајима међународних програма мониторинга попут EMEP програма (European Monitoring and Evaluation Programme).
Званично обележавање другог Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо одржаће се у Најробију, Њујорку и Бангкоку.
Званична web страница Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо је: https://www.cleanairblueskies.org/.

На седници Владе Републике Србије одржаној у четвртак 26. августа 2021. године усвојена је
УРЕДБА О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ УРЕДБЕ О ГРАНИЧНИМ ВРЕДНОСТИМА ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА У ВАЗДУХ ИЗ СТАЦИОНАРНИХ ИЗВОРА ЗАГАЂИВАЊА, ОСИМ ПОСТРОЈЕЊА ЗА САГОРЕВАЊЕ
(објављена у Службеном гласнику РС, 83/2021) која заједно са
УРЕДБОМ О ГРАНИЧНИМ ВРЕДНОСТИМА ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА У ВАЗДУХ ИЗ ПОСТРОЈЕЊА ЗА САГОРЕВАЊЕ
(објављеном у Службеном гласнику РС, 67/2021) чини комплетан законски оквир за извештавање о емисијама загађујућих материја у ваздух.
Усвајањем Уредби су створени услови за потпуну имплементацију пројекта Зелена дигитализација Националног регистра извора загађивања, пре свега, кроз потпуно нови начин достављања извештаја. Концепт који је развијен у оквиру овог пројекта, по угледу на концепт који се користи у сектору банкарства је додатно унапређен и прилагођен потребама Агенције, тако да представља јединствен пример информационог система у државним органима Републике Србије заснованог искључиво на електронском документу.
Годишњи извештај правна лица и предузетници достављају Агенцији као електронски документ, уносом података у информациони систем Националног регистра извора загађивања, у складу са прописима којима се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.
Поред тога, јасно је дефинисан и начин извештавања од стране правних лица и предузетника који у години за коју се подаци достављају, у својим постројењима није имало активности у току којих долази до емисија загађујућих материја у ваздух. Они су дужни да доставе Агенцији изјаву о неактивности која се односи на извештајну годину. Изјава, потписана квалификованим електронским потписом законског заступника или лица овлашћеног од стране законског заступника, се доставља у електронском облику (pdf формат фајла) на одговарајућу адресу електронске поште објављену на интернет порталу Агенције.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај о економским инструментима за заштиту животне средине у Републици Србији за 2019. годину, у ком су приказани примењени економски инструменти на бази доступних званичних података државних институција и стручних организација. Извештај је намењен креаторима политика, стручним и научним радницима, као и ширем кругу заинтересоване јавности. Извештај можете преузети ОВДЕ

Агенција за заштиту животне средине је припремила нове извештаје о управљању амбалажом и амбалажним отпадом, пластичним кесама и производима који након употребе постају посебни токови отпада. Ови извештаји дају најновији пресек података о токовима производа и врстама отпада. Извештаје можете преузети на следећим линковима:
Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у РС за 2020. годину
Извештај о посебним токовима отпада у Републици Србији за 2020. годину
Пластичне кесе у Републици Србији за 2020. годину