Агенција за заштиту животне средине је, у циљу побољшања квалитета извештавања о управљању отпадом у Републици Србији, у складу са новим Правилником о изменама и допунама Правилника о обрасцу дневне евиденције и годишњег извештаја о отпаду са упутством за његово попуњавање (“Службени гласник РС”, број 88/2015), проширила обавезе достављања података и на сакупљаче и друге власнике отпада који до сада ову обавезу нису имали.
Извештавањем су, пре свега, обухваћена правна лица и предузетници који се баве сакупљањем опасног и неопасног отпада, трговином на велико отпацима и остацима, али и свим сродним делатностима које уклјучују промет било којим врстама отпада. Ова предузећа треба да извештавају о врстама и количинама преузетог и предатог отпада.
Нови Правилник можете наћи овде.

Секопак је на конференцији "Зелена економија и рециклажна инфраструктура" промовисао CO₂ калкулатор на основу кога је доделио сертификате компанијама у систему оператера, за учинак у смањењу емисије CO₂ у атмосферу, а на бази пласираних и рециклираних количина амбалажног отпада у претходној години.

Са индустрализацијом и растом популације, емисија гасова са ефектом стаклене баште се константно повећавала. У последњих 100 година човечанство је емитовало гасове стаклене баште у атмосферу брже него што су их природни процеси могли уклонити. Република Србија, иако још увек није потписница Кјото Протокола, заједно са остатком света прати ефекте климатских промена и ради на смањењу емисије GHG гасова.
Искуства земаља ЕУ, које су усвојиле "принцип продужене одговорности произвођача" (EPR) показала су да је значај део смањења емитовања CO₂ могућ успостављањем одрживог система примарне селекције амбалажног отпада на месту његовог настанка, као и рециклажом односно поновним искоришћењем амбалажног отпада.
Секопак, као члан ProEuropa, кровне организације свих рецоверy организацијама из ЕУ односно носиоца EPR шема, учестововао је у изради модела за калкулацију уштеде CO₂ услед директног постојања EPR шеме, тј. успостављеног система сакупљања амбалажног отпада и његове рециклаже/поновног искоришћења у складу са националним циљевима.
Грађани Републике Србије годишње генеришу око 2,13 милиона тона комуналног отпада од чега амбалажни отпад износи за 2014 годину око 320 хиљада тона.
Пораст уштеде CO₂ емисије сагледан кроз призму EPR система, могуће обезбедити једино кроз наставак и интензивирање одвојеног сакупљања амбалажног отпада на месту његовог настанка, чему могу допринети сви грађани Републике Србије, али и сви остали субјекти у оквиру система упртављања амбалажним отпадом, превасходно одговорни оператери система, кроз обавезна улагања у систем примарне селекције.

Агенција за заштиту животне средине је, на основу достављених извештаја о производима који после употребе постају посебни токови отпада, стављеним на тржиште Републике Србије, као и података о управљању отпадом који настаје након њихове употребе, припремила годишњи извештај за 2014. годину.
Извештај можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине је, на основу достављених извештаја о амбалажи стављеној на тржиште Републике Србије, као и података о управљању амбалажним отпадом, припремила годишњи извештај за 2014. годину.
Дозволу за управљање амбалажним отпадом има 6 оператера који су вршили управљање амбалажним отпадом за 1 616 правних лица или предузетника који стављају производе у амбалажи на тржиште наше земље.
Према свим расположивим подацима, укупна количина амбалаже стављене на тржиште Републике Србије износи 327 713,7 t. Количина поновно искоришћеног амбалажног отпада пријављена од стране оператера је 102 672,5 t, од ове количине је 99 496,7 t амбалажног отпада рециклирано.
На основу ових података може се видети да су национални циљеви за Републику Србију у 2014. години испуњени, за поновно искоришћење отпада у вредности од 31,6% и за рециклажу отпада у вредности од 30,7%.
Извештај можете преузети овде.

На Јавном скупу "Енергетика и животна средине - Србија на путу ка ЕУ" одржаној у Скупштини Србије 29 априла 2015. Године у на тему заштите животне средине и одрживих и чистих извора енергије у контексту европских интеграција коју организују Центар за европске политике (ЦЕП) из Београда и Центар за европску реформу (ЦЕР) из Лондона Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић указао је да је у области заштите животне средине и производње енергије неопходно направити одржив систем, који ће бити на корист будућих генерација.

У Србији, како је навео, од производње енергије из фосилних горива потиче око 90 одсто свих штетних емисија гасова, а од 8,2 милиона тона отпада колико годишње произведемо, 6,2 одсто је из производње енергије.

Агенција за заштиту животне средине континуирано сарађује са ЕЕА (Европском Агенцијом за заштиту животне средине). Према последњој евиденцији о достављању података у оквиру Приоритетног тока података за 2014, Република Србија је преко Агенције за заштиту животне средине, према најновијим подацима, доставила 94% података са позитивним трендом у поређењу са предходном годином.

Он је рекао да је Агенција, охрабрена добрим резултатима у сарадњи са Бриселом, поднела захтев за приступање Европској агенцији за животну средину, што би јој омогућило додатну помоћ за остваривање циљева.

У Београду је у ТЦ Стадион 19 - 20. марта 2015. године одржан ECO EXPO, међународни сајам енергетике и заштите животне средине.
Агенција за заштиту животне средине је на свом штанду представила стање животне средине у Србији, Извештај о стању и изгледима животне средине у Европи (ЕЕА, ЕИОНЕТ) као и почетну фазу INTERREG пројекта ревитализације језера Палић и акумулације Врутци.

Партнери Агенције са пројекта су одржали презентације "Ревитализација водних ресурса природним биолоским методама" професора T. Woszczyk, представника Пољске коморе природних технологија из Варшаве и "Биолошко пречишћавање отпадних вода у заштити човекове средине".