Извештај о незаконитом убијању, тровању, хватању, држању и трговини дивљим птицама у Републици Србији за период 2000-2017 настао је током рада на пројекту "Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији" који се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, уз подршку Шведске.
Прве процене нелегалног страдања дивљих птица у Србији које су урађене 2014. показале су да годишње 120.000 - 170.000 јединки дивљих птица у оквиру 64 врсте страда од незаконитог убијања, тровања и хватања. Након поменутих сазнања настала је потреба да се подаци о страдању дивљих птица систематично сакупе, обраде и представе стручној и широј јавности како би се значајно унапредио систем заштите птица и природе у Србији.

Агенција за заштиту животне средине и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ће у наредном периоду, у складу са доступним подацима развити индикатор о страдању птица.

Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2016. године садржи анализу резултата мерења која су се спроводила у оквиру државне и локалних мрежа за мониторинг квалитета ваздуха, односно концентрације алергеног полена у Републици Србији током 2016. године.
У Извештају је дата, сагласно постојећој важећој регулативи, једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији заснована на резултатима референтног аутоматског мониторинга сагласно чл. 21. Закона о заштити ваздуха, Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл. гл. РС" бр.11/10 и 75/10), Уредби о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи ("Сл. гл. РС" број 58/11) и Уредби о утврђивању зона и агломерација ("Сл. гл. РС" бр. 58/11 и 98/12 ), као и на основу резултата мерења алергеног полена у ваздуху сагласно чл. 12. Закона о заштити ваздуха ("Сл. гл. РС" бр. 36/09 и 10/13).
Извештај садржи и приказ тренда квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама у Републици Србији и индикаторе изложености градског становништва деловању озона и суспендованих честица PM₁₀.
Битни делови и констатације из овог Извештаја биће садржани у Извештају о стању животне средине у Републици Србији за 2016. годину. Комплетан Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2016. године можете преузети овде.

У организацији Чешке развојне агенције и Агенције за заштиту животне средине у Београду се одржава дводневна радионица Обука за мониторинг биодиверзитета на основу Чешког и ЕУ искуства. Радионица се одржава у оквиру пројекта "Развој индикатора климатске промене и биодиверзитет у Србији". Чешки експерти ће пренети искуства развоја мониторинга биодиверзитета Чешке Републике, Словачке, Мађарске и Пољске. Радионици присуствују експерти Агенције за заштиту животне средине, Министарства за заштиту животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, HabiProt-а, ЈП Србијашуме, Института за метеорологију и Института за биолошка истраживања.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај о економским инструментима за заштиту животне средине у Републици Србији за 2015. годину. Извештај даје основни приказ колико се улаже у заштиту животне средине, као и колики су економски подстицаји у овој области у 2015. години, а на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима. На овај начин Извештај о економским инструментима постаје важан алат за доносиоце одлука који учествују у планирању и доношењу стратешких докумената заштите животне средине у Републици Србији.
Индикатори приказани у овој публикацији су рађени према индикаторима из "Правилника о Националној листи индикатора заштите животне средине".
Извештај се може преузети овде.

Регионални центар за животну средину (Regional Environmental Center) и Агенција за заштиту животне средине су у периоду 14-16. јун 2017. године организовали радионицу у оквиру CRESSIDA пројекта на тему "Процена стања малих водотокова". Пројекат CRESSIDA има за циљ да пружи подршку локалним заједницама које се налазе у сливовима река Дрине и Дрим, релевантним државним институцијама и пословном сектору да ефикасније спроводе своје локалне стратегије и планове везане за одрживи развој. Земље учеснице у пројекту су Албанија, Босна и Херцеговина, Косово*, Црна Гора, Македонија и Република Србија.
Пројекат финансира Америчка Агенција за животну средину (USA EPA). У пројекту учествује укупно 18 општина из земаља учесница у пројекту. На радионици су представљене надлежности Агенције, капацитет за праћење стања животне средине, као и индикатори стања вода. Презентацију Агенције можете видети овде.

Генерална скупштина Уједињених нација одредила је 17. јун датумом којим се светска јавност подсећа на важност сузбијања овог глобалног проблема и промовише значај међународне сарадње у борби против дезертификације и суше.
Опширније о овој теми погледајте овде.

Актуелне миграције светског становништва и пораст броја миграната у последњих 15 година био је подстицај да се овогодишњи "Дан борбе против дезертификације и суше" обележава под слоганом "Деградација земљишта и миграције". Од 2000. године број миграната је са 173 милиона порастао на 244 милиона у 2015. години. Идеја о проналажењу везе између деградације земљишта и миграција људи проистекла је из познате чињенице да су деградирана животна средина, недостатак хране и сиромаштво једни од главних разлога миграција.
Поводом овог светски значајног дана у области заштите земљишта, Агенција за заштиту животне средине објавила је "Извештај о стању земљишта у Републици Србији - 2015" у оквиру које се налази приказ националних индикатора стања земљишта. Поменути Извештај можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине је припремила извештај Привредни потенцијали и активности од значаја за животну средину у Републици Србији за 2015. годину. Овим извештајем су обухваћене следеће привредне активности:

• Индустрија
• Енергетика
• Пољопривреда
• Шумарство
• Туризам
• Урбана насеља

Извештај је припремљен према важећим индикаторима из "Правилника о националној листи индикатора заштите животне средине", а на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима.
Извештај се може преузети овде.

У периоду 21-23. марта у седишту УН за храну и пољопривреду (FAO) у Риму, Италија одржан је глобални Симпозијум о органском угљенику у земљишту са 488 учесника из 111 земаља.
Циљ симпозијума је био да се нагласи улога земљишта и управљања органским угљеником у земљишту у адаптацији на климатске промене. У присуству климатских промена, деградације земљишта и губитка биодиверзитета, земљишта су постала један од најугроженијих ресурса у свету, јер имају кључну улогу у глобалном билансу угљеника (регулишу динамичке био-геохемијске процесе и размену гасова стаклене баште са атмосфером). Садржај органског угљеника у земљишту и његова промена је на глобалном нивоу приоритетни индикатор праћења стања земљишта са аспекта улоге у ублажавању климатских промена и обезбеђивању хране за растући број становника на планети. На симпозијуму је представљена прва процена резерви органског угљеника у земљиштима Републике Србије "Spatial distribution of soil organic carbon stocks in Serbia". Кључне поруке са Симпозијума и Агенду можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине је учествовала на конференцији која је одржана 9. фебруара у Привредној комори Србије у оквиру пројекта "Имплементација IPPC/IE директиве у постројењима за интензиван узгој живине и свиња". На Конференцији је представљена измена и допуна Правилника о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података која се односи на методологије за прорачун количина емитованих загађујућих материја у ваздух са фарми, као и публикација - "Пољопривреда и животна средина у Републици Србији - индикаторски приказ". Учесници Конференције су упознати са изменама методологије за прорачун емисија у ваздух са фарми живине и свиња, као и са публикацијом коју је објавила Агенција и у којој је приказано 19 индикатора којима се први пут квантификује утицај пољопривреде на животну средину према методологији ЕЕА.
Презентацију са Конференције можете преузети овде.