У Београду је 11. децембра отворена дводневна Регионална конференција "Животна средина и грађани Балкана - улога и одрживост цивилног друштва" коју организује Регионални центар за животну средину за Централну и Источну Европу (REC), Канцеларија у Србији у оквиру Програма подршке организацијама цивилног друштва у Србији у области животне средине - CSConnect, а коју финансира Шведска агенција за међународну развојну помоћ (SIDA).
Том приликом, државни секретар Министарства заштите животне средине Иван Карић изјавио је да ће од јануара ове године почети са радом "Дан отворених врата" који ће унапредити континуирану сарадњу ресорног министарства са цивилним сектором. Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, осврнуо се на сарадњу коју је Агенција у протеклим годинама остварила са REC - ом. Како је навео, Агенција јесте партнер организација цивилног друштва и жели да се овај партнерски однос настави и убудуће.
Током два дана биће презентовани резултати реализованих пројеката у оквиру CSOnnect програма, а на конференцији је присутно више од 150 представника организација цивилног друштва из региона, представници релевантних институција и међународних организација.

Републички завод за статистику и Привредна комора Србије, организовали су први заједнички састанак одговорних произвођача званичне статистике на тему "Стратешки правци развоја званичне статистике" дана 13. новембра 2017. године у Привредној комори Србије.
Циљ састанка је био унапређење размене информација између одговорних произвођача званичне статистике, стандардизација система званичне статистике и хармонизација методологија израде статистичких показатеља, како са националним потребама тако и са методологијом Европског статистичког система (ESS). Наглашена је неопходност добре сарадње произвођача званичне статистике за успешно функционисање статистичког система Републике Србије и представљена активност Републичког завода за статистику у процесу придруживања Европској унији. Представник Агенције за заштиту животне средине, Љиљана Ђорђевић, је током презентације "Индикатори одрживог развоја" истакла значај јачања сарадње између Агенције и Завода.
Састанку је присуствовало око 80 учесника из 31 државне институције.

Агенција за заштиту животне средине учествовала је на Седници Националног FEE Савета у Србији (FEE - Фондација за образовање о животној средини), одржане 12. октобра 2017. године у Београду, у организацији Амбасадора одрживог развоја и животне средине.
На састанку је анализиран Извештај о статусу спровођења FEE програма: Млади еко-репортери, Еко-школе, Плава застава и Зелени кључ. На основу представљања досадашњих активности у имплементацији програма Еко-школе и васпитно-образовних установа које стичу/обнављају статус Еко-школе, верификована је одлука да се предложеним васпитно-образовним установама додели статус међународне Еко-школе јер испуњавају критеријуме за стицање статуса међународне Еко-школе.

Агенција за заштиту животне средине учествовала је на 2. међународном и 14. националном Конгресу Српског друштва за проучавање земљишта под називом "Решење и пројекције за одрживо управљање земљиштем" одржаном у Новом Саду у периоду 26-28.09.2017. године. Конгрес је организован са циљем промовисања научних знања и представљања научних достигнућа у области одрживог коришћења земљишта.

Конгресу су присуствовали најеминентнији стручњаци у овој области из наше земље и света. Пријављено је 138 стручних радова и 42 реферата из иностранства, у којима су представљени резултати и сазнања о досадашњим истраживањима земљишта у погледу плодности и садржаја органске материје, деградационих процеса и утиицаја климатских промена на земљиште. Тим поводом из Агенције представљена су три рада: Management of Contaminated Sites in The Republic of Serbia, Soil Organic Carbon Stocks in The Republic of Serbia, Investigation of Potentially Contaminated Industrial Sites.

Земљиште је условно обновљив природни ресурс који обавља најважније социо-економске и еколошке функције. Када се једанпут наруше функције и квалитет земљишта, његова регенерација може бити тешка и скупа. Из тог разлога заједнички циљ сваког појединца и нације треба да буде подизање индивидуалне и колективне свести о значају заштите и одрживог коришћења земљишта.

Регионални центар за животну средину (Regional Environmental Center) и Агенција за заштиту животне средине су у периоду 14-16. јун 2017. године организовали радионицу у оквиру CRESSIDA пројекта на тему "Процена стања малих водотокова". Пројекат CRESSIDA има за циљ да пружи подршку локалним заједницама које се налазе у сливовима река Дрине и Дрим, релевантним државним институцијама и пословном сектору да ефикасније спроводе своје локалне стратегије и планове везане за одрживи развој. Земље учеснице у пројекту су Албанија, Босна и Херцеговина, Косово*, Црна Гора, Македонија и Република Србија.
Пројекат финансира Америчка Агенција за животну средину (USA EPA). У пројекту учествује укупно 18 општина из земаља учесница у пројекту. На радионици су представљене надлежности Агенције, капацитет за праћење стања животне средине, као и индикатори стања вода. Презентацију Агенције можете видети овде.

У циљу подизања јавне свести и повећања разумевања значаја очувања биолошке разнврсности, Уједињене нације (UNEP) су прогласиле 22. мај међународним даном заштите биолошке разноврсности.

Ове године, Међународни дан биодиверзитета се обележава под слоганом ''Биодиверзитет и одрживи туризам'' с обзиром да је 2017. година проглашена Међународном годином одрживог турзима. Промоција ове привредне активности има за циљ подизање свести о њеном значају како у економској сфери тако и за очување биодиверзитета.

Агенција за заштиту животне средине је учествовала на 11. Supernatural фестивалу који је одржан 22. априла и 21. маја 2017. године на Ади Хуји, простору који је организација Supernatural од депоније шута претворила у парк на Дунаву - Supernatural парк.

Фестивал Supernatural је највећи еколошки догађај ове врсте у Републици Србији који окупља бројне посетиоце, еколошке организације, академске институције, стручњаке, локалне произвођаче органске хране, као и уметнике. Фестивал је активистичка платформа која за циљ има да покрене и промовише пројекте у области рециклаже отпада, одрживог транспорта и енергетске ефикасности, органске пољопривреде као и сам пројекат ревитализације екосистема Аде Хује. Посетиоци фестивала имали су прилику да се на нашем штанду упознају са радом Агенције, публикацијама и извештајима које објављујемо, као и да се информишу о актуелном стању животне средине у Републици Србији.

У просторијама Привредне коморе Србије, 20. априла 2017. године одржан је скуп под називом "Контаминиране локације у Републици Србији - Осврт на тренутно стање и планирана истраживања у оквиру UNEP/GEF пројекта". Организацију скупа реализовала је Агенција за заштиту животне средине, UNEP и партнерска невладина организација FEA-Иницијатива за шумарство и животну средину, а домаћин скупа била је Привредна комора Србије.
Скуп су отворили и подржали државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе господин Бојан Стевић, помоћник министра пољопривреде и заштите животне средине господин Александар Весић, директор Агенције за заштиту животне средине господин Филип Радовић као и господин Душан Стокић из Привредне коморе Србије. На скупу су представљени резултати досадашњих пројектних активности као и планови предстојећих истраживања са циљем прецизнијег одређивања нивоа загађења земљишта на пројектом дефинисаним локацијама. Представници локалне самоуправе, стечајни управници и представници привредних субјеката, имали су прилику да се упознају и са законским обавезама у области заштите земљишта и смерницама за одрживо управљање земљиштем.

Дан заштите природе, 11. април, прилика је да се укаже на значај очуване природе. Један од услова да заштићена подручја опстану очуваних природних карактеристика, јесте и укупан однос људи у Србији према природи, саопштио је Завод за заштиту природе Србије .
Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја и тренутно их има 463 и чине 6,53 % територије Србије. Под заштитом је 2628 врста од чега је 1760 врста строго заштићено. (опширније: Индикатори биодиверзитета) "Подизање значаја биодиверзитета доприноси постизању одрживог развоја", рекла је нови шеф биодиверзитета Генералном секретару УН, Dr Cristiana Pasca Palmer, нови извршни секретар Конвенције о биодиверзитету. Најважнији циљ њеног деловања биће да подигне профил и политичку видљивост Конвенције о биодиверзитету, кроз сарадњу са другим субјектима система УН, у сврху постизања циљева одрживог развоја, пре свега циљева 14 и 15 у којима биодиверзитет игра кључну улогу.
"Охрабрујуће је било чути да генерални секретар дели моју забринутост и истински брине о стању биодиверзитета и како се то одражава на свако живо биће на Земљи. Одлазим из Њујорка инспирисана и надахнута послом који је пред нама и томе како можемо да постигнемо значајне резултате под новим руководством УН", закључила је Dr Cristiana Pasca Palmer.

Поводом Светског дана шума - 21. март, генерални секретар Конвенције о билошкој разноврсности УН, Кристијана Паска Палмер, је нагласила: "Шуме су један од биолошки најбогатијих терестријалних екосистема. Шуме нам обезбеђују добра и услуге, од дрвета и недрвних производа, кисеоника, ресурса за умањење ефекта климатских промена, до генетичке разноврсности биљака и животиња. Шуме такође обезбеђују храну и егзистенцију за људе широм света и имају веома важну економску, социјалну и културолошку улогу у животима многобројних локалних заједница. Развојем технолошке иновативности и одрживог управљања шумама ми омогућавамо остваривање циља одрживог развоја. Тиме омогућавамо и раст зелене економије али истовремено и инвестирамо у сопствену одрживу будућност.
Према подацима FAO 1990. године укупна површина под шумом износила је 4 128 милиона ha (31.6 %). До 2015. године површина је смањена на 3 990 милиона ha (30.6 %). Стратешки план очувања биодиверзитета 2011-2020 у оквиру својих Аичи циљева обухвата заустављање губитка и активно обнављање шума, као и обнављање екосистема, али истовремено и одрживо управљање њима."

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину. Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.