У оквиру међународне научно-стручне конференције и изложбе опреме “ФОРУМ ВОДА 2017” (15-17. новембар, Београд), одржана је први пут тематска сесија “Млади стручњаци за будућност области вода у Србији”. Теме презентованих радова од стране младих стручњака биле су о мониторингу квалитета воде као извора водоснабдевања, пројектовању и управљању зонама санитарне заштите, технолошким процесима пречишћавања воде за пиће, мониторингу индустријских отпадних вода које се упуштају у градски канализациони систем и управљању системима. Млади стручњаци Агенције за заштиту животне средине, ангажовани по основу привремених и повремених послова и на стручном оспособљавању и усавршавању, презентовали су рад из домена послова које обављају. Презентацију овог рада можете преузети ОВДЕ.

После презентација свих радова, на панелу се развила жива дискусија. Издвајамо нека питања и запажања:

Како млади стручњаци виде област вода?
Како доносиоци одлука доживљавају младе стручњаке?
Који послови се поверавају младим стручњацима?
Потреба за подршком и менторством у раду младих стручњака.
Почетне импресије младих стручњака о свом првом послу.
Да ли младима недостаје мотивација за рад, да ли су им циљеви рада јасни?

Стручни ниво презентованих радова и дискусија је оправдао одржавање ове сесије са препоруком новог сусрета са младих стручњацима на традиционалном ФОРУМУ ВОДА.

Историја света је историја градова, ова језгровита мисао Освалда Шпенглера упућује нас на теме које нису честе код историчара. Преокупација историчара је више резервисана за теме ратова, револуција и њихових актера. Историја развоја комуналне инфраструктуре је историја развоја државе, могла би да гласи парафраза мисли са почетка текста. Историја изградње београдског канализационог система датира знатно пре 1905. године када је започета изградња. Претходила му је тридесетпетогодишња расправа у стручним и политичким круговима о варијантним решењима. Ширећи се на обалама река Саве и Дунава двомилионски Београд је данас одговоран за трећину отпадне воде које се без пречишћавања изливају у наше реке. За заштиту воде две велике реке, за изградњу београдског система за прикупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода, потребно је издвојити пола милијарде евра. Србија треба да утроши десет пута више новца него њен главни град за пречишћавање комуналних отпадних вода и изградњу канализационих система за сва насеља, од најмањих са пар хиљада до највећих са више стотина хиљада становника. Рад о студији изводљивости за управљање отпадним водама града Београда можете видети овде.

Ради утврђивања стварних капацитета рециклажне индустрије у Републици Србији, Агенција за заштиту животне средине је припремила истраживање које обухвата 624 предузећа која имају издату дозволу за управљање отпадом за третман отпада.
Основни циљ овог истраживања је да се утврди за које врсте отпада и за које количине постоје прерађивачки капацитети у Србији. Овај упитник ће бити подстицај очувању природних богатстава наше земље кроз додатни развој рециклажне индустрије како у погледу проширивања постојећих капацитета, тако и изградњи нових капацитета за врсте отпада које се сада не третирају.
Упитник се може преузети овде.
Рок за достављање попуњеног упитника је 5. новембар 2017. године.
Упитник доставити електронски на e-mail адресе: ljiljana.djordjevic@sepa.gov.rs и nebojsa.redzic@sepa.gov.rs.

У циљу израде анализе потреба и плана подршке коју ће Министарство заштите животне средине у наредном периоду пружати јединицама локалне самоуправе, Агенција за заштиту животне средине је припремила упитнике за прикупљање података о тренутном стању у областима управљања отпада и отпадним водама.
Молимо Вас да попуњене упитнике доставите најкасније до понедељка, 4. септембра 2017. године, електронски, на адресу мр Небојше Реџића, начелника Одељења Националног регистра извора загађивања (nebojsa.redzic@sepa.gov.rs).
Упитници се могу преузети овде:

1. Отпад у локалној самоуправи
2. Отпадне воде у локалној самоуправи

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Управљање отпадом у Републици Србији у периоду 2011 - 2016. година".

У Извештају су приказани основни показатељи управљања отпадом у Републици Србији за наведени период. Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања у складу са Законом о заштити животне средине и Законом о управљању отпадом.

Извештај се може преузети овде.

Без воде живот на Земљи не би био могућ. Да ли умемо да ценимо значај воде? Да ли Србија има довољне количине воде за све потребе? Какав је квалитет воде у Србији?
Одговори на ова питања су нераскидиво повезани са реком Дунав која је одувек повезивала судбине европских народа. Током свог 588 километара дугог путовања кроз Србију, Дунав открива велики број места значајних за културу и историју Балкана, али и места улива њених притока које су загађене непречишћеним отпадним водама. Управо су притоке Дунава на нашој територији значајније за наш живот сада и у будућности, јер од њиховог квалитета и квантитета зависи и какву воду пијемо из наших јавних и индивидуалних система за водоснабдевање.
Да ли нам прети опасност од несташице воде за пиће? На ово питање можете добити одговор у првој националној процени ОВДЕ.

У просторијама Регионалне привредне коморе Јужнобанатског округа у Панчеву, 20.04.2017. године, одржана је стручна обука у вези законских обавеза и начина достављања података Националном регистру извора загађивања Агенције за заштиту животне средине. Овом скупу присуствовало је преко педесет представника предузећа - оператера за управљање отпадом из Јужнобанатског округа. Учесницима су представљене све законске обавезе достављања података из области управљања отпадом с посебним акцентом на последње измене и допуне које се односе на "Документ о кретању опасног отпада" и "Евиденције сакупљача отпада".

У просторијама Градске управе Чачака одржана је 21. фебруара 2017. године друга у низу радионица које се спроводе у оквиру пројекта "Праћење токова отпада у Републици Србији". Скуп је организовала Агенција за заштиту животне средине Републике Србије у сарадњи са Регионалним центром за животну средину Централне и Источне Европе - канцеларија у Србији (REC) и Градском управом Чачка. Овом скупу присуствовало је преко четрдесет представника предузећа - оператера за управљање отпадом, као и представници локалних самоуправа и комуналних предузећа из западне Србије. Учесницима су представљени резултати пројекта "Праћење токова отпада у Републици Србији" који је финансиран од стране Министарства спољњих послова Краљевине Норвешке, а чији је основни задатак успостављање система за квантитативно праћење свих токова отпада у Републици Србији.