Агро-еколошке политике пружају оквир за креирање и имплементацију агро-еколошких мера у оквиру Програма руралног развоја. Оне се фокусирају на појединачне или на више аспеката заштите животне средине, као што су ублажавање и прилагођавање климатским променама, земљиште, воде, биодиверзитет, предео, квалитет ваздуха. У погледу EU-CAP (Common agricultural policy), агро-еколошке мере су само они инструменти у програмима руралног развоја које су експлицитно усмерене на заштиту и унапређење животне средине.
Ова студија представља резултат пројекта имплементираног од стране Регионалне сталне радне групе за рурални развој у југоисточној Европи (Regional Rural Development Standing Working Group in SEE - SWG) и Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), у сарадњи са аустријском агенцијом за животну средину Umweltbundesamt.
У студији је представљена анализа агро-еколошких политика, евалуација доступности података и агро-еколошких индикатора, разрада институционалне организованости, као и процена на националном нивоу.
Студију са прилогом за Републику Србију (поглавље B6 у оквиру одељка B: National Reports), можете погледати овде.

На ЕИОНЕТ радионици биодиверзитета одржаној 28-29 јуна 2018. у Копенхагену, Данска разматрани су постојећи статуси информационих система биодиверзитета у земљама чланицама и придруженим чланицама ЕЕА. Посебно су разматране могућности за извештавање у оквиру пројекта "Зелени и плави коридори биодиверзитета".

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије представила је развој базе података биодиверзитета за потребе израде индикатора на националном нивоу, како за потребе извештавања на националном нивоу, тако и за потребе извештавања према ЕЕА и припреме 6. националног извештаја Конвенције о биолошком диверзитету.

Агенција за заштиту животне средине доставила је Прекршајном суду у Београду 1981 захтев за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника који нису испунили своје обавезе извештавања за 2017. годину о увозу производа који након употребе постају посебни токови отпада.

У складу са Законом о управљању отпадом произвођачи и увозници гума, производа који садрже азбест, акумулатора и батерија, минералних или синтетичких уља или мазива, електричних и електронских производа и возила имају обавезу достављања података за увезене количине наведених производа које сами стављају на тржиште у Републици Србији или које сами користе као крајњи потрошачи. Рок за достављање података је 31. март текуће године за податке од претходне године. Према Закону о заштити животне средине, Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања, односно плаћања накнада, који нису доставили потребне податке, односно нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке.

С обзиром да су наведена правна лица и предузетници пропустили да доставе тражене податке, пред Прекршајним судом у Београду против њих је покренут прекршајни поступак у циљу прикупљања тражених података. Сврха наплате еколошке таксе јесте хармонизација европских стандарда, побољшање стања животне средине на територији наше земље као и финансирање зелених пројеката и подстицаја рециклажној индустрији.

У оквиру сарадње Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Агенције за заштиту животне средине, у дворишту Агенције постављен је солитер и хранилица за врапце. Акција се обавља у оквиру пројекта "Врабац мој први комшија".
"У Србији се гнезди између 1.300.000-1.900.000 парова врабаца покућара, чија популација већ неколико деценија опада. Као и у свим светским метрополама, и у Београду, разлог за смањење бројности врабаца лежи у променама у станишту. Промена стила градње објеката, смањење броја домаћих животиња, чију су храну користили врапци, загађење, такмичење са градским голубовима су само неки од разлога за пад бројности ове врсте. Радује нас сарадања Друштва и Агенције која је препознала значај очувања врабаца, симбола Београда и наших првих комшија и подржала акцију њихове заштите", рекао је Слободан Кнежевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Дана 8. јуна 2018. у Београду, одржан је састанак посебне радне групе коју је формирала Агенција за заштиту животне средине у циљу разматрања и усвајања резултата истраживања реализованог у оквиру UN environment/GEF пројекта ''Унапређење међусекторског управљања земљиштем кроз смањење притисака на земљиште и планирање коришћења земљишта''. Чланови радне групе су разматрали резултате истраживања на 32 индустријска комплекса са историјским загађењем и потврдили предлог приоритета локација за детаљна истраживања, санацију и ремедијацију, који ће бити достављен надлежним институцијама и доносиоцима одлука.

У периоду 21-22.5. у Институту за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут одржан је уводни састанак пројекта "Strengthening Serbian national capacities and inter-sectorial synergies for safe management of contaminated sites and related hazardous substances to prevent negative impact on human health and the environment" који финансира програм УН за животну средину (UN Environment), а имплементира се преко Светске здравствене организације (WHO) и Института за јавно здравље Србије. Агенција за заштиту животне средине учествује у пројекту који представља важан наставак наших активности у успостављању Катастра контаминираних локација и подизању капацитета за процену ризика на здравље људи и животну средину на контаминираним локацијама.

Представници организација цивилног сектора које се баве заштитом природе и Агенција за заштиту животне средине потписали су данас меморандуме о сарадњи. Потписивању су присуствовали директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић, заменик председника HabiProt - удружења за одрживи развој и заштиту природних станишта Бојана Надаждин, директор Организације за поштовање и бригу о животињама - ORCA Елвир Буразеровић и директор Агенције Филип Радовић. Сарадња обухвата подршку мониторингу биодиверзитета, ажурирању база података, изради индикатора и извештаја биодиверзитета и агробиодиверзитета, реализацију заједничких пројеката и публикација у области заштите биодиверзитета, као и сарадњу на регионалном нивоу у изради индикатора агробиодиверзитета.

Министар заштите животне средине Горан Триван и амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији Сем Фабрици обишли су данас Националну лабораторију за анализу воде, ваздуха и земљишта Агенције за заштиту животне средине, предвођени домаћином директором Агенције Филипом Радовићем. Филип Радовић је представио рад нове лабораторијске опреме високе технологије добијене донациојом ЕУ из Пројекта ИПА 2012 "Успостављање интегисаног система мониторинга животне средине у области квалитета воде и ваздуха". Уз коришћење постојећих капацитета Агенције омогућено је унапређење система мониторинга статуса вода у Србији, посебно са аспекта одређивања опасних и штетних материја које се испуштају у површинске воде.

Министар Триван се захвалио Европској унији на подршци и помоћи у активностима на унапређењу заштите животне средине. "Захваљујући добијеној вредној опреми Република Србије се кроз Агенцију за заштиту животне средине позиционирала као лидер квалитета података из области животне средине, али то је само почетак. У Србији, још увек, мониторинг и анализа стања животне средине нису на задовољавајућем нивоу. Потребна су већа улагања да он буде бољи као што је повећање броја мерних станица. Потребно је много више улагања у заштиту животне средине како би створили предуслове за веће инвестирање у екологију Морамо достићи нове технологије, нов начин рада, а пре свега, ново разумевање смисла и значаја животне средине", нагласио је министар.
Шеф Делегације Европске уније у Србији, Сем Фабрици, истакао је да је у оквиру овог пројекта Европска унија донирала близу 2 милиона еура за набавку уређаја за мониторинг квалитета вода и софтвер за квалитет ваздуха. "Извештај о напредку Србије у процесу отварања Поглавља 27 показује да Србија напредује у овој области, али да су потребна већа издвајања за заштиту животне средине јер је зелена економија будућност. Очекујемо да ће Србија допринети остваривању европских циљева чистије животне средине и бољег привредног раста, и у том смислу, Европска Унија ће и даље наставити да Србији пружа пуну помоћ и подршку", истакао је Сем Фабрици.