У великој сали Привредне коморе Србије представници Агенције за заштиту животне средине одржали су обуку "Годишње извештавање о отпаду". Скуп је отворила помоћница директора Агенције за заштиту животне средине др Тамара Перуновић Ћулић, која је истакла значај извештавања и прикупљања података у циљу адекватног управљања отпадом у Републици Србији. Током презентација и у непосредном разговору са представницима предузећа разјашњене су недоумице везане за сачињавање годишњих извештаја и попуњавање дневне евиденције. Сви произвођачи и оператери који врше управљање отпадом за врсте и количине које сакупљају, третирају поступцима поновног искоришћења, одлажу, увозе или извозе отпад, као и произвођачи и увозници амбалаже и производа који после употребе постају посебни токови отпада имају обавезу достављања годишњег извештај од 1. јануара до 31. марта текуће године са подацима за претходну годину.

Агенција ће, у сарадњи са Удружењем за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала и Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије, одржати обуке у Нишу 02.03.2023. године у ПКС - Регионална привредна комора Нишавског, Пиротског и Топличког управног округа и 09.03.2023. године у Новом Саду у ПКС - Регионална привредна комора Јужнобачког управног округа.

На основу последњих резултата извршених физичко-хемијских и хемијских анализа узорака воде реке Нишаве и реке Јужне Мораве, може се констатовати да су измерене вредности амонијачног азота (NH₄-N) на четири локације, одговарале III класи, док су на две локације одговарале I и II класи површинских вода.

Током узорковања није уочена промена органолептичких особина воде реке Јужне Мораве и реке Нишаве (боја воде, мирис воде и видљиве отпадне материје). Добијене вредности општих физичко хемијских параметара (pH вредност, електропроводљивост, растворени кисеоник, проценат засићења воде кисеоником, нитрити, нитрати, хлориди и сулфати) одговарале су прописаним граничним вредностима за I и II класу квалитета површинских вода.

Агенција за заштиту животне средине у сарадњи са Министарством заштите животне средине континуирано прати ситуацију у вези са квалитетом исправности реке Нишаве.

Према најновијим резултатима анализа Агенције, река Нишава има повећане концентрације амонијака на локалитету узимања узорка 100 метара низводно од моста код Просека на магистралном путу Пирот-Ниш.

Током узорковања на поменутом локалитету није уочена промена органолептичких особина воде реке Нишаве (боја воде, мирис воде и видљиве отпадне материје). Добијене вредности општих физичко хемијских параметара, као што су pH вредност, електропроводљивост, растворени кисеоник, проценат засићења воде кисеоником, нитрити, нитрати, ортофосфати, хлориди и сулфати, одговарале су прописаним граничним вредностима за I и II класу квалитета површинских вода. Измерена вредност амонијачног азота (1.95 mg/l) одговарала је V класи квалитета површинских вода.

Према објављеним препорукама Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" због повећане концентрације амонијака у Нишави, из превентивних разлога, вода за пиће из индивидуалних бунара поред реке Нишаве не сме се користити за пиће и припрему хране. Искључује се њена употреба у сврху рекреације, риболова, коришћења улова и других активности у њеној непосредној близини.

Агенција за заштиту животне средине је обележила Светски дан земљишта учешћем на регионалном скупу у организацији регионалне канцеларије Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO) за Европу и Централну Азију, одржаном 5.12. у Београду.

Светски дан земљишта се обележава сваке године са циљем подизања пажње на важност здравог земљишта и промовисање одрживог управљања земљишним ресурсима. Овогодишњи Светски дан земљишта обележава се под слоганом "ЗЕМЉИШТЕ, ГДЕ ХРАНА НАСТАЈЕ“.
Један од главних процеса деградације земљишта је губитак хранљивих материја у земљишту. Он је препознат као један од најкритичнијих проблема на глобалном нивоу за сигурност хране и одрживост пољопривредне производње широм света.
Подаци нам показују да је трећина земљишта на свету већ деградирана различитим процесима деградације, док је већ скоро половина земљишта које се користи у пољопривреди умерено или озбиљно погођено овом претњом. Ако знамо да 95% хране долази, или је непосредно везана за земљиште, онда морамо да предузмемо хитне акције да заштитимо овај, практично, необновњив природни ресурс. О важности заштите земљишта сведочи и чињеница да ће пољопривредна производња морати да се повец́а за 60% да би задовољила глобалну потражњу за храном 2050. године. Одрживим управљањем земљиштем могло би се произвести и до 58% више хране. Подаци показују да чак половина нашег куц́ног отпада би могла да се компостира и да се користи у циљу побољшања квалитета нашег земљишта.
Неопходно је подићи свест о ризику од загађења земљишта, јер се људске активности сматрају његовим главним изворима. С обзиром на важну улогу коју земљиште има за очување здравља људи и очување животне средине, стављање његове заштите на политичку сцену је основно како би се гарантовала доступност овог ресурса у будућности.
Агенција за заштиту животне средине уз подршку FAO организације обележава светски дан земљишта са циљем да скренемо пажњу на значај земљишта, на одрживо управљање земљишним ресурсима и на значај сарадње сектора пољопривреде и заштите животне средине у циљу постизања постављених циљева како на глобалном, регионалном, тако и на националном нивоу.
У духу овог партнерства и јачања сарадње Агенција је представила најновије информације и податке о стању земљишта, планове и будуће иницијативе на тему заштите земљишта. Агенција ради интензивно на спровођењу циљева Зелене агенде у овој области који се односе на успостављање регионалног партнерства за земљиште, што ће допринети нашој земљи на побољшању доступности података, информација, унапређењу методологија и спровођењу пракси одрживог коришћења земљишта.

Агенција за заштиту животне средине је припремила годишњи извештај о управљању отпадом у Републици Србији за период 2011 - 2021. године. Подаци о управљању отпадом у Републици Србији се прикупљају у складу са Законом о управљању отпадом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 14/16 и 95/18). Извештавањем су обухваћене све врсте отпада, осим оних наведених у члану 4. Закона - Изузеци од примене.
Извештај се може преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине је припремила и следеће годишње извештаје:
Извештај о пластичним кесама у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај о посебним токовима отпада у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.

Београд, 23. март 2022 - Уместо у папирној форми, што је до сада била пракса, загађивачи у свим градовима и општинама у Србији убудуће ће локалним самоуправама податке о свом негативном утицају на животну средину достављати у дигиталном, машински читљивом формату. На тај начин ће бити унапређен квалитет и повећана количина прикупљених података о загађивању ваздуха, вода, земљишта и генерисању отпада на локалном нивоу.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

Агенција за заштиту животне средине је припремила нове извештаје о управљању амбалажом и амбалажним отпадом, пластичним кесама и производима који након употребе постају посебни токови отпада. Ови извештаји дају најновији пресек података о токовима производа и врстама отпада. Извештаје можете преузети на следећим линковима:
Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у РС за 2020. годину
Извештај о посебним токовима отпада у Републици Србији за 2020. годину
Пластичне кесе у Републици Србији за 2020. годину

Светски дан животне средине обележава се 5. јуна сваке године како би се истакао значај очувања животне средине и да подсети човечанство да природу не треба узимати здраво за готово већ да је треба поштовати због свих благодати које нам пружа. Уједињене Нације, чија је Генерална скупштина установила обележавање овог датума 1972. године, истичу да је овај Дан прилика за просвећивање и подстицање на одговорно понашање појединаца, заједница и предузећа, како би се очувала и унапредила животна средина. И владе и појединци широм света усредсређују своје напоре на специфичне еколошке проблеме како би се појачала свест о очувању животне средине.
Тема овогодишњег Светског дана животне средине је "Обнова екосистема", што је истовремено и почетак УН Декаде обнове екосистема и логичан је наставак прошлогодишње теме која је била "Славимо биодиверзитет". Глобална пандемија смртоносног корона вируса пореметила је у потпуности живот људи и њихове свакодневне активности. Ограничено кретање у већини градова значајно је смањило емисију угљен-диоксида што је допринело побољшању квалитета екосистема. Али, медицински отпад попут маски, рукавица, дезинфекционих средстава, као и количина необрађеног и нерециклираног отпада значајно се повећала. И сада, када се ситуација враћа у нормалне токове, стање животне средине би могло поново да се погорша. Зато је неопходно доследно испуњавање дугорочних циљева и стратегија одрживог развоја.

Сваке године, 22. априла обележава се Међународни дан планете Земље у циљу скретања пажње грађанима на значај очувања природе и спречавања негативних последица по животну средину. Данашњи дан Агенција је посветила решавању проблема управљања комуналним отпадом са аспекта вођења ефикасне евиденције дивљих депонија у Републици Србији.
У Србији се годишње генерише, према прикупљеним подацима преко 11 милиона тона отпада, од чега је 2,3 милиона тона комуналног отпада. Већина отпада, преко 85% се одлаже на санитарним и несанитарним депонијама, али одређени део, око 15 % комуналног, али и других врста отпада, као што је пре свега, грађевински отпад, завршава на дивљим депонијама.
Према последњим расположивим подацима из 96 јединица локалних самоуправа у Србији је лоцирано 1984 дивљих депонија.
Апликација Уклони дивљу депонију има за циљ да се прецизно утврде локације дивљих депонија како би се што пре те локације и очистиле. Када се уочи дивља депонија помоћу ове апликације се она услика мобилним телефоном и подаци се аутоматски шаљу у базу података Агенције за заштиту животне средине. Достављени подаци се прво проверавају, и након тога уносе на мапу која ће као јавна бити доступна на сајту Агенције. Апликација је врло једноставна за коришћење и посебно треба истаћи да је пријава апсолутно анонимна. Позивамо све грађане Србије, а посебно ловце, шумаре, риболовце, планинаре, али и све друге љубитеље природе, да инсталирају ову апликацију и доставе нам податке о уоченим дивљим депонијама.
На овај начин ће сви прикупљени подаци у року од једног до два дана, бити доступни и јединицама локалних самоуправа који ће моћи да правовремено реагују и уклоне отпад са дивље депоније. Самим тим, могу да планирају и буџетска средства и за постављање контејнера на локацијама на којима се депоније враћају и успоставе стално одвожење отпада. Низ локалних самоуправа уклања дивље депоније, али на преко 90% чишћених локација се депоновање отпада поново вратило, што указује на потребу измене начина управљања отпадом у локалним самоуправама.
Још једном молим грађане Србије да преузму ову апликацију и допринесу уклањању дивљих депонија са простора наше земље.
Апликацију можете преузети на Google Play store или ОВДЕ.

У организацији Привредне коморе Србије (ПКС) и Агенције за заштиту животне средине, организован је 4. марта webinar на тему "Извештавање о отпаду" који је одржан путем on line платформе.
Законом о управљању отпадом ("Сл. Гласник РС" бр. 36/2009, 88/2010 и 14/2016), члан 75, регулисана је обавеза произвођача и власника отпада да води и чува дневну евиденцију о отпаду и доставља редовни годишњи извештај Агенцији за заштиту животне средине, до 31. марта текуће године за претходну годину. Годишњи извештај о отпаду се попуњава и доставља електронски, путем апликације која је доступна на сајту Агенције. На основу Правилника о обрасцу дневне евиденције и годишњег извештаја о отпаду са упутством за његово попуњавање ("Службени гласник РС" бр. 7/2020), сви произвођачи отпада и сви субјекти управљања отпадом, као и они који стављају амбалажу и производе који после употребе постају посебни токови отпада имају обавезу достављања годишњих Извештаја.
Овај webinar одржали су експерти Агенције за заштиту животне средине, мр Љиљана Ђорђевић, Нада Радовановић и Горан Јовановић.
Током обуке су разјашњене и друге недоумице које се још увек јављају приликом попуњавања апликације и сачињавања годишњег извештаја, као и приликом попуњавања дневне евиденције на обрасцима ДКО и ДЕО6.
Према евиденцији ПКС на webinaru је било 478 учесника и одговорено је на 215 питања, што говори о томе да је ова тема изузетно актуелна.