У великој сали Привредне коморе Србије представници Агенције за заштиту животне средине одржали су обуку "Годишње извештавање о отпаду". Скуп је отворила помоћница директора Агенције за заштиту животне средине др Тамара Перуновић Ћулић, која је истакла значај извештавања и прикупљања података у циљу адекватног управљања отпадом у Републици Србији. Током презентација и у непосредном разговору са представницима предузећа разјашњене су недоумице везане за сачињавање годишњих извештаја и попуњавање дневне евиденције. Сви произвођачи и оператери који врше управљање отпадом за врсте и количине које сакупљају, третирају поступцима поновног искоришћења, одлажу, увозе или извозе отпад, као и произвођачи и увозници амбалаже и производа који после употребе постају посебни токови отпада имају обавезу достављања годишњег извештај од 1. јануара до 31. марта текуће године са подацима за претходну годину.

Агенција ће, у сарадњи са Удружењем за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала и Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије, одржати обуке у Нишу 02.03.2023. године у ПКС - Регионална привредна комора Нишавског, Пиротског и Топличког управног округа и 09.03.2023. године у Новом Саду у ПКС - Регионална привредна комора Јужнобачког управног округа.

Аутоматска мерна станица за праћење квалитета ваздуха Обреновац Центар, поново је пуштена у рад, након три месеца прекида због радова на изградњи кружног тока у непосредној близини. Подаци квалитета ваздуха су видљиви у реалном времену на сајту Агенције:
http://www.amskv.sepa.gov.rs/stanicepodaci.php

Према последњим подацима са мобилне станице у Пироту није било прекорачења граничне вредности амонијака. Сатне концентрације амонијака су се кретале од 4 µg/m³ до 6 µg/m³, а јучерашња дневна вредност била је 5 µg/m³ (максимална дозвољена концентрација за три сата је 200 µg/m³, а дневна гранична вредност је 100 µg/m³). Према последњим мерењима у 06 сати концентрација амонијака је 5 µg/m³.

Сатне концентрације суспендованих честица PM₁₀, кретале су се од 22 µg/m³ до 161 µg/m³. Према последњим мерењима у 06 сати концентрације PM₁₀ биле су 27 µg/m³.

Сатне концентрације суспендованих честица PM_2.5, кретале су се од 21 µg/m³ до 147 µg/m³. Према последњим мерењима у 06 сати концентрације PM_2.5 биле су 26 µg/m³.

Концентрације сумпордиоксида SO₂ нису прекорачиле сатну (350 µg/m³) ни дневну (125 µg/m³) граничну вредност.

Концентрације угљенмоноксида CO нису прекорачиле дневну граничну вредност (5 mg/m³).

Према подацима са мобилне станице у Пироту у периоду од 29.12.2022. године у 00 сати до 30.12.2022. у 06 сати, сатне концентрације амонијака NH3, су се кретале од 5 µg/m³ до 8 µg/m³, а јучерашња дневна вредност била је 7 µg/m³ (максимална дозвољена концентрација за три сата је 200 µg/m³, а дневна гранична вредност је 100 µg/m³). Према последњим мерењима у 06 сати концентрација амонијака је 5 µg/m³.

Сатне концентрације суспендованих честица PM₁₀ , кретале су се од 29 µg/m³ до 137 µg/m³. Према последњим мерењима у 06 сати концентрације PM₁₀ биле су 72 µg/m³. Средње дневне концентрације суспендованих честица PM₁₀ 29.12.2022. године износиле су 59 µg/m³ и прекорачиле су дневну граничну вредност (50 µg/m³).

Сатне концентрације суспендованих честица PM_2.5, кретале су се од 26 µg/m³ до 119 µg/m³. Према последњим мерењима у 06 сати концентрације PM_2.5 биле су 60 µg/m³. Средње дневне концентрације суспендованих честица PM_2.5 29.12. 2022. године износиле су 52 µg/m³.

Концентрације сумпордиоксида SO₂ нису прекорачиле сатну (350 µg/m³) ни дневну (125 µg/m³) граничну вредност.

Концентрације угљенмоноксида CO нису прекорачиле дневну граничну вредност (5 mg/m³).

Према подацима са мобилне станице у Пироту није било прекорачења граничне вредности амонијака.

У периоду од 28.12.2022. године у 00 сати до 29.12.2022. у 07 сати, сатне концентрације амонијака NH3, су се кретале од 6 µg/m³ до 9 µg/m³, а јучерашња дневна вредност била је 7 µg/m³ (максимална дозвољена концентрација за три сата је 200 µg/m³ а дневна гранична вредност је 100 µg/m³ ). Према последњим мерењима у 07 сати концентрација амонијака је 6 µg/m³.

Концентрације сумпордиоксида SO₂ нису прекорачиле сатну (350 µg/m³) ни дневну (125 µg/m³) граничну вредност. Сатне концентрације сумпордиоксида SO₂ кретале су се од 4 µg/m³ до 112 µg/m³.

Сатне концентрације суспендованих честица PM₁₀, кретале су се од 12 µg/m³ до 87 µg/m³. Према последњим мерењима у 07 сати концентрације PM₁₀ биле су 44 µg/m³. Средње дневне концентрације суспендованих честица PM₁₀ 28.12.2022. године износиле су 34 µg/m³ и нису прекорачиле дневну граничну вредност (50 µg/m³).

Сатне концентрације суспендованих честица PM_2.5, кретале су се од 11 µg/m³ до 76 µg/m³. Према последњим мерењима у 07 сати концентрације PM_2.5 биле су 35 µg/m³. Средње дневне концентрације суспендованих честица PM_2.5 28.12. 2022. године износиле су 29 µg/m³.

Сатне концентрације угљенмоноксида CO, кретале су се од 0.05 mg/m³ до 1.22 mg/m³. Концентрације угљенмоноксида CO нису прекорачиле дневну граничну вредност (5 mg/m³).

Министарство заштите животне средине јуче је уз брзу реакцију Агенције за заштиту животне средине, у раним јутарњим часовима, поставило мобилну аутоматску мерну станицу за квалитет ваздуха у Пироту. Поред концентрација амонијака, мобилна станица прати и концентрације угљен-моноксида, азотних оксида, сумпор-диоксида, суспендованих честица као и ароматичних угљоводоника (бензен, толуен, ксилен).

Према првим подацима у периоду од 21h до данас до 6h није било прекорачења сатних граничних вредности SO₂. Сатне концентрације амонијака су се кретале од 8 µg/m³ до 17 µg/m³, што је у дозвољеним границама, јер је максимална дозвољена концентрација амонијака за три сата 200 µg/m³. Сатне концентрације PM₁₀, кретале су се од 115 µg/m³ до 145 µg/m³ у периоду од 21h до 4h. У 06:00 сати концентрације су имале тренд пада на 39 µg/m³. Сатне концентрације PM_2.5 кретале су се од 110 µg/m³ до 138 µg/m³ у периоду од 21h до 04h. Последња мерења у 06 сати показала су тренд пада и износиле су 38 µg/m³.

Подаци са аутоматске мерне станице у Пироту су доступни путем линка http://pirot.kosava.net/ у реалном времену.

Агенција за заштиту животне средине је обележила Светски дан земљишта учешћем на регионалном скупу у организацији регионалне канцеларије Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO) за Европу и Централну Азију, одржаном 5.12. у Београду.

Светски дан земљишта се обележава сваке године са циљем подизања пажње на важност здравог земљишта и промовисање одрживог управљања земљишним ресурсима. Овогодишњи Светски дан земљишта обележава се под слоганом "ЗЕМЉИШТЕ, ГДЕ ХРАНА НАСТАЈЕ“.
Један од главних процеса деградације земљишта је губитак хранљивих материја у земљишту. Он је препознат као један од најкритичнијих проблема на глобалном нивоу за сигурност хране и одрживост пољопривредне производње широм света.
Подаци нам показују да је трећина земљишта на свету већ деградирана различитим процесима деградације, док је већ скоро половина земљишта које се користи у пољопривреди умерено или озбиљно погођено овом претњом. Ако знамо да 95% хране долази, или је непосредно везана за земљиште, онда морамо да предузмемо хитне акције да заштитимо овај, практично, необновњив природни ресурс. О важности заштите земљишта сведочи и чињеница да ће пољопривредна производња морати да се повец́а за 60% да би задовољила глобалну потражњу за храном 2050. године. Одрживим управљањем земљиштем могло би се произвести и до 58% више хране. Подаци показују да чак половина нашег куц́ног отпада би могла да се компостира и да се користи у циљу побољшања квалитета нашег земљишта.
Неопходно је подићи свест о ризику од загађења земљишта, јер се људске активности сматрају његовим главним изворима. С обзиром на важну улогу коју земљиште има за очување здравља људи и очување животне средине, стављање његове заштите на политичку сцену је основно како би се гарантовала доступност овог ресурса у будућности.
Агенција за заштиту животне средине уз подршку FAO организације обележава светски дан земљишта са циљем да скренемо пажњу на значај земљишта, на одрживо управљање земљишним ресурсима и на значај сарадње сектора пољопривреде и заштите животне средине у циљу постизања постављених циљева како на глобалном, регионалном, тако и на националном нивоу.
У духу овог партнерства и јачања сарадње Агенција је представила најновије информације и податке о стању земљишта, планове и будуће иницијативе на тему заштите земљишта. Агенција ради интензивно на спровођењу циљева Зелене агенде у овој области који се односе на успостављање регионалног партнерства за земљиште, што ће допринети нашој земљи на побољшању доступности података, информација, унапређењу методологија и спровођењу пракси одрживог коришћења земљишта.

Агенција за заштиту животне средине је припремила годишњи извештај о управљању отпадом у Републици Србији за период 2011 - 2021. године. Подаци о управљању отпадом у Републици Србији се прикупљају у складу са Законом о управљању отпадом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 14/16 и 95/18). Извештавањем су обухваћене све врсте отпада, осим оних наведених у члану 4. Закона - Изузеци од примене.
Извештај се може преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине је припремила и следеће годишње извештаје:
Извештај о пластичним кесама у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај о посебним токовима отпада у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у Републици Србији за 2021. годину. Извештај се може преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2021. годину у коме се налази приказ анализе резултата мерења која су спровођена у оквиру државне мреже и мрежа за мониторинг квалитета ваздуха 27 локалних самоуправа као и приказ концентрација алергеног полена. Сагласно постојећој законској регулативи, у Извештају је дата једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији.
У 2021. години обновљена су мерења на станицама у Лозници и Смедереву (Радинац). Аутоматска мерења PM₁₀/PM_2.5 покренута су у Чачку и Београду на станицама Зелено брдо, Земун, Обреновац-Ушће, Винча и Лазаревац, чиме је омогућено да јавност буде информисана у реалном времену о концентрацијама ових загађујућих материја. Локална самоуправа у Пироту набавила је аутоматску станицу за квалитет ваздуха и предала Агенцији на управљање.
Прикупљени су и на јединствен начин обрађени подаци са преко 200 станица и мерних места и приказани резултати мерења како основних загађујућих материја (SO₂, NO₂, CO, PM₁₀ и PM_2.5, Pb, C₆H₆) , на основу којих се одређује категорија квалитета ваздуха, тако и резултати наменских мерења.
Комплетан годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2021. године можете преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине као носилац мониторинга алергеног полена на територији Републике Србије на већини мерних места бележи повишене вредности полена амброзије.
Најновији подаци измерени у Београду показују да је концентрација полена амброзије у жутој зони, што значи да је у прекограничним вредностима. За текућу недељу на основу дугогодишњих мерења, биологије биљке и праћења метеоролошких прогноза очекује се да ће број поленових зрна амброзије бити у сталном порасту.
Алергичним особама се саветује да избегавају директан излазак у природу у преподневним сатима јер мерења показују да су тада највеће вредности овог полена. Ниже концентрације су у вечерњим сатима, и после кише. Савет је да се користе климатизоване просторије и климатизовани аутомобили, не суши веш у спољашњим условима јер сакупља поленова зрна, као и да се по повратку из спољашње средине промени одећа и опере коса јер се задржавају поленова зрна. У договору са лекарима алергичне особе морају бити на својим терапијама.
Вредности полена амброзије знатно су ниже на Златибору (преко 500 м надморске висине мања је раширеност овог корова), Врању, Новом Пазару јер се у овим деловима наше територије амброзија још увек није инвазивно раширила.
На сајту Агенције за заштиту животне средине www.sepa.gov.rs, као и преко Android и IOS апликације POLEN SRBIJA бесплатно се може пратити какве су вредности свих алергених полена на 26 мерних места на територији Републике Србије.