Поводом Светског дана дивљих врста, секретаријат Конвенције о биолошкој разноврсности УН поручио је: "Дивље врсте су веома значајане за наш живот. За многе људе ове врсте су основни извор хране и лекова. Све дивље врсте учествују у процесима и структури екосистема и сваки живи организам у њима има своју значајну улогу у економским, медицинским и научним, рекреативним и еколошким услугама, укључујући и културне вредности."
Слоган овогодишњег Светског дана дивљих врста је "Послушајмо глас младих", позива на активно укључивање младих људи и сарадњу међу генерацијама на очувању и заштити природе. Веома је важно охрабрити и укључити млађе генерације, као чланове друштва, у активности које ће осигурати одрживост дивљег света у будућности.
Од 2012 године, Global Youth Biodiversity Network (GYBN) активирао је многобројне припаднике млађих генерација на глобалном, националном и локалном нивоу. Ови "Гласови младих" укључени су у процесе одлучивања у оквиру Конвенције, као и у многобројне активности на очувању дивљих врста.

Данас је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, потписао уговор о пословно-техничкој сарадњи са Електропривредом Србије који предвиђа стратешко повезивање и сарадњу у области мониторинга животне средине (ваздуха, воде, земљишта, отпада, буке, нејонизујућег зрачења, итд.) у близини локалитета производних и дистрибутивних постројења ЕПС-а.
Церемонији потписивања присуствовао је и Daniel Berg, директор Европске банке за обнову и развој, која је један од главних кредитора овог јавног предузећа. "Нексус енергетски сектор - животна средина веома је важан у контексту одговорног пословања енергетских компанија, као и у контексту одрживог развоја наше земље и снажно утиче на квалитет живота људи", рекао је Филип Радовић на свечаној церемонији потписивања и нагласио да новац који се улаже у унапређење заштите животне средине представља инвестицију, никако трошак.

Седница Националног савета за програме образовања у области животне средине одржана је 27. јануара 2017. године у Београду.
Представник Агенције за заштиту животне средине је члан Националног савета за програме образовања у области животне средине, који чине представници владиног и невладиног сектора који прате и унапређују рад програма: Еко-школе, Млади еко-репортери, Плава застава и Зелени кључ. Правила програма су међународно утврђена у партнерству Фондације за образовање о животној средини, Програма УН за животну средину, UNESKO и Светске туристичке организације, а у Србији спровођење координира струковно удружење "Амбасадори одрживог развоја и животне средине".
Посебно место на седници имало је разматрање пријаве Града Београда и ЈКП "Ада Циганлија" за "Плаву заставу" за плажу Савско језеро у 2017. години. Национални ментор FEE програма за Србију, проф. др Анђелка Михајлов, је истакла да је ово за сада једина плажа у Србији која већ пет година у континуитету испуњава строге критеријуме Плаве заставе и успева да одржи ниво у безбедности, квалитету воде за купање и образовним садржајима. У свету је 2016. године сертификовано преко 3500 плажа Плавом заставом, а Србија је једна од ретких земаља која има Плаву заставу на плажи која није морска.
Национални савет је позитивно оценио пријаву плаже Ада Циганлија - Савско језеро и препоручиће Међународном жирију да и 2017. године буде сертификована као плажа са Плавом заставом. Међународни жири ће имати седницу у априлу 2017. године, у Копенхагену.

Агенција за заштиту животне средине је у периоду 22-25. јануара 2017. године учествовала на 51. Саветовању агронома и пољопривредника Србије, на Златибору, у организацији Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. Главна тема 51. Саветовања је презентовање најновијих достигнућа и будућих праваца у развоју пољопривреде код нас и у свету. Саветовање традиционално окупља преко 800 учесника: агрономе, пољопривредне произвођаче, представнике саветодавних служби, наставнике и професоре пољопривредних школа, организаторе производње, прераде и промета, представнике надлежних државних институција и бројне медије. Досадашња истраживања показују да у великом броју испитиваних земљишта како у Европи, тако и у Републици Србији, као последица неадекватног начина коришћења и обраде земљишта, долази до опадања садржаја органске материје. Адекватно управљање земљиштем у циљу подизања нивоа садржаја органске материје може повећати продуктивност и одрживост пољопривредних екосистема. Због изузетне важности и актуелности ове теме, Агенција је позвана да на Саветовању, у пленарном делу, представи рад на тему: Значај очувања органске материје за земљишта Србије .