Агенција за заштиту животне средине је, на основу достављених извештаја о производима који после употребе постају посебни токови отпада, стављеним на тржиште Републике Србије, као и података о управљању отпадом који настаје након њихове употребе, припремила годишњи извештај за 2015. годину.

Извештај можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине је, на основу достављених извештаја о амбалажи стављеној на тржиште Републике Србије, као и података о управљању амбалажним отпадом, припремила годишњи извештај за 2015. годину.

Дозволу за управљање амбалажним отпадом има 6 оператера који су вршили управљање амбалажним отпадом за 1 722 правна лица или предузетника који стављају производе у амбалажи на тржиште наше земље.

Према свим расположивим подацима, укупна количина амбалаже стављене на тржиште Републике Србије износи 362 515.8 т. Количина поновно искоришћеног амбалажног отпада пријављена од стране оператера је 134 970 т, од ове количине је 128 207.2,7 т амбалажног отпада рециклирано.

На основу ових података може се видети да су национални циљеви за Републику Србију у 2015. години испуњени, за поновно искоришћење отпада у вредности од 42.3 % и за рециклажу отпада у вредности од 41.3 %.

Извештај можете преузети овде.

Свака последња среда у априлу је дан посвећен едукацији о утицају буке на здравље становника. Ове године то је 27. април. Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље проглашен је 1996. године. Центар за слух и комуникацију (Center for Hearing and communication) започео је глобалну кампању подизања свести људи о штетности буке на здравље.

Бука у животној средини јесте нежељени или штетан звук, док штетни ефекти представљају негативан утицај буке на здравље људи. Како би се извршила едукација људи, широм планете организују се разне радионице за подизања свести.

Светска Здравствена Организација (World Health Organisation, WHO) је након дугогодишњих анализа објавила Извештај под називом "Терет болести изазван буком у животној средини" ( "Burden of disease from environmental noise") у коме је документовано да бука изазива стрес, омета основне активности попут сна, одмора, рада или учења. Дуже излагање може изазвати озбиљна обољења као што су хипертензија и кардиоваскуларне болести, чак и преурањену смрт.

Европска агенција за животну средину (European Environment Agency, EEA) је поред годишње анализе прикупљених података о загађењу буком, 2011. године установила награду за иновацију, кампању или церемонију чији је циљ подизање свести штетности буке.

Имајући у виду ове чињенице, свако од нас би могао да допринесе смањењу емисије буке прилагођавањем брзине аутомобила зони кроз коју се вози или пак употребом услуга јавног превоза, коришћење кућних уређаје са А класом по питању звука који емитује, шетњом по парковима или другим оазама мира.

Усклађивањем наших потреба са природом можемо да смањимо буку и сачувамо наше здравље.

У Београду је данас отворена Регионална радионица Clearing-House Mechanism (CHM) Конвенције о биолошком диверзитету за земље централне и источне Евопе и западне Азије. Радионицу је отворио директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић, који је том прликом нагласио веома запажен резулалт Агенције у процесу извештавања. Посебно је указао и на алармантне податке о угрожености биодиверзитета према Living Planet Index-у пад од око 50% популација кичмењака од седамдесетих година прошлог века и предложио проналажење ефикаснијих начина финансирања заштите природе. Представник Секретаријата Конвенције о биолошком диверзитету поздравио је скуп у име Извршног директора Конвенције и представио основне смернице радионице на развоју CHM у земљама у којима још увек није успостављен, као и на унапређењу постојећих CHM у складу са Aichi циљевима.

Радионици присуствује око 15 делегата који ће се ове седмице упознати са новим могућностима CHM на успостављању ефикаснијег механизма размене информација о биодиверзитету. Како је CHM практично непреводив на српски језик и наизглед нема никакве везе са биодиврзитетом, портал се на српском језику зове "Знање из природе - знање за природу".

Амбасада Француске у Србији и Централно-европски форум за развој (CEDEF) организовали су 21. марта 2016. конференцију "Загађење ваздуха: Допринос локалних заједница борби против климатских промена". Конференцију су отвориле Њ.е. Кристин Моро, амбасадор Републике Француске у Србији и проф. др Ana B. Bovan, председник CEDEF-а.
Говорници на скупу су били: Guy Berge, председник Агенције за ваздух - Лорен и Sebastien Douche из града Metz, Дејан Лекић и Тихомир Поповић из Агенције за заштиту животне средине, Влатка Матковић Пуљић из Алијансе за заштиту животне средине и здравља, проф др. Маја Николић из Института за јавно здравље Ниш, Миодраг Грујић из Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда, Слободан Мишановић из ЈКП Градског Саобраћајног Предузећа "Београд".
Активности Агенције у области мониторинга и оцене квалитета ваздуха представљене су презентацијом "Квалитет ваздуха у Републици Србији - од мониторинга до оцене". Поред извода из Годишњих извештаја о стању квалитета ваздуха у Републици Србији у периоду 2010 - 2014, извода из наступа на ранијим стручним скуповима и прелиминарне оцене квалитета ваздуха за 2015, у овој презентацији су приказани и резултати анализе расположивих података који указују да термоелектране нису доминантни загађивачи прашкастим материјама у градовима Републике Србије.
Презентацију Т. Поповића можете преузети овде.

Под појмом "отворени подаци"(Open data) подразумевају се јавно доступни машинско читљиви подаци, који су правовремени и могу да се користе без ограничења. Осим информација од јавног значаја, постоји иницијатива милиона људи широм света да податке који чине "светско знање које припада људској раси" учине доступним свима и да се шире без ограничења.
Законом о научноистраживачкој делатности приступ отвореним подацима постао је обавезан и у нашој земљи. Уз подршку УНДП-а и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу крајем 2015. године у Србији је започео пројекат успостављања државног програма отворених података.
Као пилот институција у процесу "Open data" иницијативе Агенција за заштиту животне средине је један од ретких позитвивних примера, за шта је добила и плакету. О овој теми, у оквиру информисања о поплавама, дневни лист Политика је данас детаљно известила.

Агенција за заштиту животне средине је у сарадњи са Истраживачким Центром Европске Комисије и Европском Агенцијом за животну средину, а у оквиру активности ЕИОНЕТ Националног референтног центра за земљиште, припремила прилог на тему "Flood disaster and contaminated sites in Serbia 2014" који је објављен у оквиру Извештаја "Remediated sites and brownfields. Success stories in Europe" .
Овај документ је објављен на иницијативу ЕИОНЕТ радне групе за контаминиране локалитете и браунфилд локације у оквиру које је Агенција активно радила у 2015. години на прикупљању података и размени информација о загађеним земљиштима, као и информација о различитим случајевима и успешним причама ремедијације локалитета широм Европе.
Овај Извештај је још један допринос обележавању Међународне године земљишта 2015. Његов циљ је да допринесе бољем разумевању потреба санације контаминираних локација и браунфилд рехабилитација које су од суштинског значаја за одрживо управљање и коришћење земљишта, као и да подели најбоље праксе и нове технике у ремедијацији земљишта и управљања контаминираним подручјима.
Кроз прилог Агенције за заштиту животне средине желели смо да подсетимо да су катастрофалне поплаве 2014. године додатно деградирале животну средину. Ово представља опомену да је неопходно обезбедити адекватно управљање и заштиту контаминираних локалитета који представљају стални ризик по здравље људи и животну средину.

У оквиру сарадње чешке и српске владе, чешки експерти Михаел Хошек и Јан Душек, ангажовани од Чешке развојне агенције посетили су Агенцију за заштиту животне средине Србије.
На предлог Агенције за заштиту животне средине Србије, Чешка развојна агенција одобрила је пројекат "Развој индикатора климатских промена и биодиверзитета у Србији".
Тим поводом чешки експерти су дошли у прву посету ради сагледавања стања институција и података везаних за развој индикатора. Током дводневне посете обављени су разговори са представницима Министарства пољопривреде и заштите животне средине - сектор за климатске промене, Завода за заштиту природе Србије, Републичког хидрометеоролошког завода, Института за метеорологију, Института за шумарство и Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Према прелиминарном извештају чешких експерата констатовани су веома квалитетни подаци и модели везани за климатске факторе и климатске промене, али и значајан недостатак података о врстама биљака и животиња, као и станишта. С тим у вези препоручено је успостављање координационог тела за развој индикатора климатских промена и биодиверзитета на нивоу Министарства или Агенције, као и успостављање стабилног финансирања мониторинга сензитивних врста и станишта у сарадњи са центром за биодиверзитет Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Средином марта наредне године биће одржан округли сто са представницима свих релевантних институција на коме ће бити прецизније дефинисана методологија развоја индикатора у смислу препорука климатских података и модела који ће се користити. Истовремено биће дате и препоруке о сензитивним врстама и стаништима који на основу постојећих података могу бити коришћени у развоју индикатора, али и препоруке за успостављање перманентног мониторинга.

У Београду је 8. децембра 2015. године одржана конференција "Отворени подаци за ефикасност, одговорност и развој", у организацији Програма Уједињених нација за развој (UNDP) и у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе, Дирекцијом за електронску управу, Светском банком и Шведском агенцијом за међународни развој и сарадњу (SIDA).
На конференцији је представљен документ "Оцена спремности за отварање података" у Републици Србији као основа за успостављање државног програма отворених података.
Агенција за заштиту животне средине је једна од првих пет државних институција која је отворила податке. Отворени подаци државних институција били су предмет првог Open Data Hakatona, одржаног од 4. до 6. децембра, када су програмери, активисти и дизајнери осмислили софтверска решења базирана на отвореним подацима, кроз 48 сати непрекидног рада.

На конференцији су приказане мобилне и веб апликације базиране на подацима о квалитету ваздуха, алергеном полену и подацима из НРИЗ-а. Као пилот институцији у процесу отварања података Агенцији је додељена Плакета.

Велики број Европљана је још увек изложен штетном утицају загађеног ваздуха. У Европи, гледајући појединачно ризике везане за проблеме животне средине, загађење ваздуха носи највеће опасности по здравље људи. Скраћује животни век људи и доводи до озбиљних болести као што су болести срца, болести респираторног система па и рак.
Извештај ЕЕА “Квалитет ваздуха у Европи - извештај 2015” даје приказ поља концентрација основних загађујућих материја на основу података са званичних мониторинг станица у Европи током 2013. године и анализира излагање европског становништва загађењу ваздуха. Он показује да је већина градског становништва и даље изложена загађењу ваздуха које је на нивоу који се од стране Светске здравствене организације сматра небезбедним.
Најпроблематичније загађујуће материје које утичу на здравље људи су суспендоване честице (PM), приземни озон (O₃) и азот диоксид (NO₂).
Овај Извештај садржи и податке са подручја Републике Србије које је доставила Агенција за заштиту животне средине. Подаци су резултат систематског аутоматског мониторинга у државној мрежи за праћење квалитета ваздуха.

Према анализи, презентованој у извештају Агенције Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2014. године, доступног на сајту Агенције, током 2014. године две трећине становништва Републике Србије имало је чист или незнатно загађен ваздух. У истом периоду једна трећина становништва је имала квалитет ваздуха који захтева побољшање.
Ако се анализира стање квалитета ваздуха само у агломерацијама ситуација је лошија; једна трећина становништва агломерција је имала чист или незнатно загађен ваздух, а две трећине становништва агломерција је имала квалитет ваздуха који треба побољшати.