Екипа Агенције за заштиту животне средине, коју су предводили Тихомир Поповић, начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха и Љиљана Новаковић, руководилац Калибрационе лабораторије, поставила је и активирала мобилну аутоматску станицу за праћење квалитета ваздуха (АМСКВ) у Пироту. Мобилна АМСКВ је постављена и активирана 7. марта 2014. године на почетку индустријске зоне (код компресорске станице компанија "1. Мај" и "АХА Мура").

Избор локације за постављање мобилне АМСКВ и обезбеђивање напајања електричном струјом је извршено у сарадњи са инспектором за заштиту животне средине у Пироту.

У Пироту не постоји перманентни мониторинг квалитета ваздуха у оквиру државне мреже за праћење квалитета ваздуха па је стога планирана епизода мерења мобилном АМСКВ. Планирано је прикупљање података о тренутном стању квалитета ваздуха праћењем концентрација основних загађујућих материја и то: сумпор диоксида, оксида азота, угљен моноксида, суспендованих честица PM10 (суспендованих честица аеродинамичког пречника мањег од 10 микрометара) и PM2.5. Уз праћење концентрација наведених загађујућих материја пратиће се и основни метеоролошки параметри.

Резултати мерења мобилне АМСКВ у Пироту, уз текуће резултате из целе државне мреже за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха у Републици Србији, се могу пратити, у реалном времену, на web страници Агенције.

Заједнички Истраживачки Центар Европске Комисије (JRC) је објавио Референтни извештај у којем је представљено тренутно стање у управљању контаминираним локалитетима у Европи. У циљу праћења напретка у овој области, нови извештај резимира информације добијене из ЕИОНЕТ Националних Референтних Центара у току процеса прикупљања података 2011-2012 године, а у организацији JRC и Европског Центра за податке о земљишту.
Агенција за заштиту животне средине, као национална институција за извештавање о стању животне средине, прикупила је, обрадила и доставила податке за израду овог извештаја.
Извештај можете преузети овде.

Извештај о стању земљишта у Републици Србији за 2012. годину представља национални приказ стања земљишта настао на основу података из информационог система заштите животне средине и достављених извештаја стручних и научних институција. Извештај представља део Извештаја о стању животне средине у Републици Србији за 2012. годину и садржи податке и информације о стању пољопривредног земљишта, степену угрожености земљишта, садржају органског угљеника, управљању контаминираним локалитетима и променама начина коришћења земљишта.
Извештај је намењен како доносиоцима одлука, тако и стручној и заинтересованој јавности и треба да помогне бољем разумевању значаја земљишта, као и да подстакне мере и активности заштите земљишта у циљу побољшања стања животне средине.

Поводом изјаве бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа у емисији РТС "Да можда не", емитованој 16. јануара 2014. године да је Агенција за заштиту животне средине дужна да три пута годишње обавља контролу квалитета воде, наглашавамо да је Агенција испунила све законске обавезе кад је реч о праћењу квалитета воде у језеру Врутци.

О свим резултатима испитивања хемијских и биолошких параметара квалитета вода су још почетком августа 2013. године, у форми извештаја, обавештене надлежне институције, укључујући Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство здравља односно ЈВП "Србијаводе". Ови извештаји су у дигиталној форми доступни на интернет презентацији Агенције за заштиту животне средине.

Према програму мониторинга статуса вода, Агенција за заштиту животне средине је испитивала квалитет воде акумулације Врутци у 2011. и 2012. години. Ни у једном од ова два испитивања није утврђено повећање присуства алги, али је примећена је повећана концентрација одређених приоритетних хазардних супстанци и то кадмијума у 2011. години, односно кадмијума и живе у 2012. години. Ови резултати, поред тога што су објављени у наведеним извештајима, експлицитно су обрађени и у Извештају о стању животне средине за 2011. годину, односно Извештају о стању животне средине за 2012. годину. Оба извештаја достављена су на мишљење надлежним министарствима у току 2012, односно 2013. године, те усвојени од стране Владе Републике Србије, односно од стране Одбора за заштиту животне средине, Скупштине Републике Србије и то једногласно. На основу достављених извештаја, Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде дужно је да реагује у складу са законом.

Напомињемо да мониторинг квалитета површинских и подземних вода који Агенција врши на водотоковима, акумулацијама и језерима, није намењен свакодневном праћењу квалитета вода, нити се на било који начин може повезивати са проблемима у квалитету воде за пиће, за чије праћење су надлежне друге институције. Према члану 74. Закона о водама јавно предузеће које обавља послове снабдевања водом, дужно је да постави уређаје и обезбеди стално и систематско регистровање количина воде и испитивање квалитета воде на водозахвату. Правилник о хигијенској исправности воде за пиће за градове величине Ужица (величине између 50.000 и 100.000 становника) предвиђа вршење основних прегледа сирове воде шест пута месечно, односно два пута периодично током године. Ова испитивања за потребе комуналних предузећа обављају акредитоване лабораторије, најчешће локални или регионални Заводи за јавно здравље.

Ради се, дакле, о 74 узорковања воде на годишњем нивоу, на три локације: из сваког изворишта, из резервоара воде за пиће и водоводне мреже, уз обавезу прегледа исправности који обухватају микробиолошке, биолошке, физичке, физичко-хемијске и хемијске показатеље.

Изнети подаци и законске одредбе показују да је Агенција урадила све што је у њеној надлежности и да наводи бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа нису тачни.

У "Службеном гласнику РС", број 114, од 23. децембра 2013. године, објављени су нови:

1. Правилник о документу о кретању отпада ("Службени гласник РС", број 114/13) и
2. Правилник о документу о кретању опасног отпада ("Службени гласник РС", број 114/13).

Овим Правилницима су усклађени обрасци Докумената са другим формуларима за извештавање Агенције за заштиту животне средине, а све у циљу што ефикасног праћења кретања отпада на територији Републике Србије. Поред тога, прописана је и обавеза електронског достављања Агенцији сваког појединачног Документа о кретању опасног отпада.

Текстове ових Правилника, као и обрасце Документа о кретању отпада и Документа о кретању опасног отпада можете преузети на интернет страници Агенције:

Kontrola kretanja otpada u Republici Srbij

Обавеза сваког претходног власника опасног отпада је да у року од 5 дана од дана пријема потписане и оверене копије Документа од примаоца отпада, електронски достави податке Агенцији за заштиту животне средине, уносом података из документа о кретању опасног отпада у информациони систем Агенције преко портала www.sepa.gov.rs.

Ова обавеза ће се, за све врсте опасног отпада, као и за све врсте посебних токова отпада, примењивати од 1. јануара 2014. године, док је за неопасан отпад примена овог извештавања одложена до 1. јануара 2015. године.

У складу са новим законским обавезама, Агенција је направила посебан информациони систем докумената о кретању отпада и обезбедила једноставан унос података на интернет страници Агенције.

Систем ће бити доступан свим корисницима од 8. јануара 2014. године.

Влада Републике Србије је донела 20. децембра 2013. године Закључак (број 05-353-10619/2013) којим се прихвата Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2012. годину који је припремила Агенција за заштиту животне средине.
Извештај о стању животне средине представља базични документ из области заштите животне средине у Републици Србији и даје основни приказ стања животне средине у држави. Он се израђује на основу доступних података о стању појединих области на које се односи заштита животне средине. Извештај омогућава и доношење мера које треба спровести у наредном периоду у циљу побољшања стања. На овај начин Извештај о стању животне средине постаје важан алат у планирању политике заштите животне средине, као и показатељ потребе уградње принципа и начела заштите животне средине у развојне и стратешке документе других секторских политика, као што је индустрија, пољопривреда, енергетика и друге.

У оквиру Пројекта "Transfer of Czech experience - Contaminated land management in Western Balkans" Агенција за заштиту животне средине је у периоду од 18. до 22. септембра учествовала на студијском путовању у Чешкој, Прагу у организацији УНДП и компаније "DEKONTA" са фокусом на област ремедијације и управљања хот-спот локалитетима.
Студијско путовање је обухватио низ активности са циљем подизања капацитета земаља Западног Балкана у области управљања контаминираним локалитетима, праћење загађења, анализе ризика, упознавање са различитим методолошким приступима и процесом ремедијације.
У оквиру Пројекта Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине и Агенција за заштиту животне средине обезбедили су релевантне податке на основу којих ће УНДП израдити регионални извештај са прегледом тренутне ситуације у управљању хот-спот локалитетима, захтевима ЕУ у процесу придруживања, као и препорукама у овој области.

Дана 10.10. 2013. у оквиру Сајма заштите животне средине "EcoFair 2013", у организацији Привредне коморе Србије, одржана је Регионалана конференција "Извештавање о заштити животне средине - предуслов за инвестиције и одрживо стање". Конференцији су присуствовали г-дин Дејан Новаковић, државни секретар у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине, г-дин Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, г-дин Јован Павловић, извршни директор REC канцеларије у Србији, еминентни међународни експерти Виктор Симончић и Вилко Пешец, као и представници индустрије.

Уводни говорник на овом скупу је био г-дин Филип Радовић, директор Агенције, који је одржао предавање на тему "Извештавање за Национални регистар извора загађивања у функцији управљања животном средином у предузећима".

У дискусији је јасно изражена неопходност извештавања привредних субјеката према Националном регистру извора загађивања Агенције за заштиту животне средине. Податке који се прикупљају у Регистру у највећој мери користе, осим државних органа, локалне самоуправе, али и сама индустријска предузећа, невладин сектор итд. Други корисници података су медији, јавне и комуналне службе, као и низ научних и стручних организација.