Агенција за заштиту животне средине учествовала је на 6. међународној конференцији о акватичном биодиверзитету “ABIC 6“, одржаној у периоду од 27. до 30. септембра 2017. године у Сибињу, Румунија. На конференцији су била изложена различита истраживања из области акватичног биодиверзитета, мониторинга вода, молекуларне, таксономске и еколошке студије, као и студије конзервационе биологије. Пријављено је укупно 74 стручна рада из 27 земаља. Постер презентације Агенције можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине учествовала је на 2. међународном и 14. националном Конгресу Српског друштва за проучавање земљишта под називом "Решење и пројекције за одрживо управљање земљиштем" одржаном у Новом Саду у периоду 26-28.09.2017. године. Конгрес је организован са циљем промовисања научних знања и представљања научних достигнућа у области одрживог коришћења земљишта.

Конгресу су присуствовали најеминентнији стручњаци у овој области из наше земље и света. Пријављено је 138 стручних радова и 42 реферата из иностранства, у којима су представљени резултати и сазнања о досадашњим истраживањима земљишта у погледу плодности и садржаја органске материје, деградационих процеса и утиицаја климатских промена на земљиште. Тим поводом из Агенције представљена су три рада: Management of Contaminated Sites in The Republic of Serbia, Soil Organic Carbon Stocks in The Republic of Serbia, Investigation of Potentially Contaminated Industrial Sites.

Земљиште је условно обновљив природни ресурс који обавља најважније социо-економске и еколошке функције. Када се једанпут наруше функције и квалитет земљишта, његова регенерација може бити тешка и скупа. Из тог разлога заједнички циљ сваког појединца и нације треба да буде подизање индивидуалне и колективне свести о значају заштите и одрживог коришћења земљишта.

Група експерата за заштићена подручја и еколошке мреже у оквиру Бернске конвенције Савета Европе одржава свој 8. састанак, у периоду од 26. до 28. септембра 2017. године, у Београду, у организацији Секретаријата Бернске конвенције у Савету Европе и Министарства за заштиту животне средине Републике Србије.

У овом периоду одржава се и 2. састанак Ad-hoc одређене групе експерата за извештавање о Емералд мрежи подручја од посебног интереса за очување.

На састанку учествују делегати земаља уговорница Бернске конвенције: Јерменије, Грузије, Исланда, Црне Горе, Републике Молдавије, Норвешке, Македоније - "бивша Југословенска Републике Македонија", Републике Србије, Уједињеног Краљевства, Украјине, Руске Федерације, Естоније и Швајцарске, представници међународних организација и невладиних организација из Републике Србије, међународни и домаћи научни експерти.

Група експерата ће на овом састанку разматрати извештавање о оствареном напредку у успостављању Емералд мреже у оквиру Бернске конвенције и оценити у којој мери је развијен механизам извештавања о стању очуваности врста и станишта од европског значаја у оквиру ЕУ Директива о стаништима и птицама, укључујући повезаност са Бернском конвенцијом и контекстом Емералд мреже.

У организацији GIZ-а (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) одржан је вишедневни GIS тренинг "Технике обраде и управљања подацима о биодиверзитету ради ефикасног приказивања и извештавања", у оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавање" (BIMR). Тренингу су присуствовали представници свих земаља западног Балкана. Представници Агенције за заштиту животне средине успешно су савладали обуку, што је потврђено одговарајућим сертификатима. Осим упознавања са основним карактеристикама QGIS софтвера, посебна пажња посвећена је анализи просторних података о биодиверзитету и ГИС картографији.

Дана 21.09.2017 Агенцију за заштиту животне средине је посетио господин Antoine Avignon, представник Делегације ЕУ (ДЕУ) у области животне средине. Представници Агенције су га упознали са претходним пројектима реализованим уз подршку ЕУ, садашњим активностима у раду и будућим плановима Агенције. Господин Avignon је истакао да је досадашња сарадња Агенције и Делегације била успешна и да такву сарадњу треба наставити. Посебно је нагласио како је јачање капацитета Агенције неопходно у наредном периоду у оквиру чега ће се наставити консултације у контексту припреме нових пројеката подржаних од стране ДЕУ.

16. септембра 2017. године се широм планете обележава Светски дан заштите озонског омотача и 30 година од потписивања Монтреалског протокола. Озонски омотач штити живи свет на Земљи од изузетно штетног ултраљубичастог (UV) зрачења Сунца. Потписивањем Монтрелског протокола већина држава у свету, укључујући и Србију, обавезује се да смањи употребу супстанци, које оштећују озонски омотач. Овогодишњи међународни слоган за обележавање 30 година Монтреалског протокола је Брига за сав живот под сунцем.

Дана 7. и 8. септембра 2017. године, у организацији Европске агенције за животну средину, Европског тематског центра за копнене, приобалне и морске воде, уз подршку Агенције за заштиту животне средине, одржан је други састанак на тему "Импликација глобалних мегатрендова у региону Западног Балкана". Циљ састанка је био да окупи стручњаке Западног Балкана како би разговарали о ризицима и могућностима земаља региона које произлазе из најрелевантнијих ефеката мегатрендова.
На састанку су, уз заједничко разумевање стања и трендова који обликују везу између хране и воде у региону, дефинисани списак потенцијалних ризика и могућности које свака импликација представља за регион као и иницијална процена вероватноће потенцијалних ризика и могућности, њихов степен и временски оквир.

Проглашен је међународни дан скретања пажње јавности на значај лешинара и на њихово убрзано нестајање, који се организује сваке прве суботе у септембру. Дан белоглавог супа је прерастао у прилику за скретање пажње јавности на значај заштите угрожених врста који симболизује успешна заштита белоглавог супа у Србији.
Белоглави суп се гнезди у четри колоније у западној Србији. Специјални резерват природе Увац је најбројније станиште ове угрожене врсте на Балкану и обухвата две колоније. Прва колонија се налази на Увачком језеру, а друга је на Радоињском језеру које је смештено у доњем делу тока реке Увац. У непосредној близини Увца белоглави суп се гнезди у Парку природе Клисури Милешевке и те три колоније представљају једно јато. Четврта колонија је издвојена 60 км од ове групе колонија и налази се низводно у долини Дрине у Специјалном резервату природе Клисури реке Трешњице. Применом мера активне заштите после две деценије популација се увећала више од 10 пута и данас се овде налази преко 200 парова од којих се око 130 гнезди. У ресторану за супове се може посматрати преко 150 птица приликом храњења што представља праву атракцију за посматраче. Маркирањем младунаца на Увцу које се спроводи више од једне деценије обележено је 250 птица. Птице означене на Увцу забележене су у 19 замаља од Шпаније па све до Јемена на дистанцама од 3500 км. Резерват Увац је једино издвојено уточиште белоглавих супова у центру Балкана преко којег комуницирају супови из западноевропских популација са источним. Враћање супова на Стару планину је увршћено у европски програм формирања хранилишта на правцу којом лешинари мигрирају преко Балкана и светски фонд за заштиту животиња WWF га је уврстио у своје активности.

Лешинари имају значајну улогу у одржавању хармоније у природним процесима у свету и њихов нестанак утицаће на промену нашег начина живота. Они су чистачи природе који спречавају ширење зараза и отклањају потребу третмана спаљивања хиљада тона животињских остатака сваке године, штедећи нам милионе евра у управљању отпадом и потенцијалне емисије стотина хиљада тона CO2 и других штетних материја годишње. Од 23 врсте лешинара, колико их данас живи, већина ће нестатати већ у следећој деценији, што може изазвати велике поремећаје у разградњи органске материје-угинулих преживара. У Азији је већ крајем прошле деценије већина врста лешинара доведена на руб опстанка. Огромна степска пространства под пашњацима у Азији остала су без чистача природе. У Африци управо нестаје 8 врста лешинари који чисте бројна миграторна стада преживара у саванама од угинулих јединки а на Блиском истоку ратна дејства су растерала преостале лешинаре. Нестајање чистача природе поклапа се са појавом резистентних бактерија, због прекомерне употребе антибиотика, што указује на значај заштите лешинара. Покренута је међународна кампања да се заустави даље уништавање ове значајне групе животиња која има важну санитарну улогу у природи. Организују се програми са образовним садржајима и уводе се строге мере заштите лешинара у свим земљама које они насељавају. Донесен је међународни план активности за заштиту свих лешинара Ms AP 2016.
Видео и фотографије: Фондација за заштиту птица грабљивица Београд

У циљу израде анализе потреба и плана подршке коју ће Министарство заштите животне средине у наредном периоду пружати јединицама локалне самоуправе, Агенција за заштиту животне средине је припремила упитнике за прикупљање података о тренутном стању у областима управљања отпада и отпадним водама.
Молимо Вас да попуњене упитнике доставите најкасније до понедељка, 4. септембра 2017. године, електронски, на адресу мр Небојше Реџића, начелника Одељења Националног регистра извора загађивања (nebojsa.redzic@sepa.gov.rs).
Упитници се могу преузети овде:

1. Отпад у локалној самоуправи
2. Отпадне воде у локалној самоуправи

У оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавању" као дела GIZ Отвореног регионалног фонда за југоисточну Европу и у сарадњи са свим релевантним институцијама и сарадницима, припремљени су извештаји о стању информација о биодиверзитету и извештавању у земљама југоисточне Европе.
У Извештају о процени стања за Републику Србију посебно је наглашено: Министарство заштите животне средине одговорно је за управљање и развој политике заштите животне средине, укључујући и заштиту природе и биодиверзитета. Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства, одговорна је за прикупљање података о животној средини и припремање извештаја о стању животне средине. Стручне активности у области заштите природе и биодивертзитета обављају Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе. У извештају су наведене и све остале релевантне институције, организације и удружења које сакупљају или поседују податке о биодиверзитету.

У оквиру пројекта припремљен је и Регионални водич о подацима и извештавању о биодиверзитету који је намењем свим заинтересованим странама за заштиту природе и животне средине како на националном, тако и на регионалном нивоу. Овај водич би требало да олакша процес интеграције у ЕУ у испуњавању услова који се постављају директивама о заштити природе у Преговарачком поглављу 27.