Изаберите кључну реч:

Нови ЕУ пакет закона о циркуларној економији
23.04.2018
Посланици Европског парламента су 18. априла усвојили пакет од четири Закона везан за Циркуларну економију, којим се утврђују нови правно обавезујући циљеви и рокови за рециклажу отпада и граничне количине отпада који смеју да се одлажу на депоније. Ове законе треба још да одобри Савет мини-стара ЕУ, пре него што ступе на снагу.
Управљање отпадом на ефикаснији начин је први корак ка кружној економији, у којој је неопходно да се сви производи и материјали рециклирају или користе више пута.
Овај законски оквир поставља веома амбициозне циљеве рециклирања и депоновања у ЕУ.
Поновно искоришћење и рециклажа
Нови ЕУ пакет закона Циркуларне економије ће помоћи земљама чланицама да побољшају своје напоре у области рециклаже. Наведена регулатива уводи знатно строжија правила и за обрачун степена рециклаже што ће помоћи бољем праћењу стварног напретка у сладу са принципима Циркуларне економије.
Предвиђено ја да до 2030 године, сва произведена пластика буде 100% рециклабилна. До тада ће се радити на увећању удела на тржишту пластике са особинама биоразградивости.
Одвојено сакупљање
Поред обавезе одвојеног сакупљања која већ постоји за папир и картон, стакло, метале и пластику, одредбе нових директива везаних за одвојено сакупљање, укључују и биолошки отпад, а подстичу што виши степен квалитета секундарних сировина и њихову примену. Обавеза је да се успостави систем одвојеног сакупљања опасних фракција отпада из комуналног до 2022. године, биолошког отпада до 2023. године и текстила до 2025. године.
Постепено смањење одлагања на депоније
Одлагање отпада на депоније у складу са принципима Циркуларне економије, у суштини, нема смисла. До 2035. године количина депонованог комуналног отпада мора бити смањена на 10% или мање од укупне количине произведеног комуналног отпада.
Подстицаји
Ново законодавство ЕУ предвиђа виши степен коришћења економских инструмената и других мера у циљу подршке што ефикаснијем управљању отпадом у складу са хијерархијом отпада. Произвођачи имају важну улогу у овој транзицији кроз проширене програме шема одговорности произвођача - што значи да је одговорност произвођача за производ проширена на постпотрошачку фазу животног циклуса производа. Нови захтеви о продуженим захтевима произвођача ће довести до бољих перформанси управљања отпадом применом наведених шема. За све врсте амбалаже до 2025. године мора бити успостављена обавезна проширена шема одговорности произвођача.
Превенција
Ново законодавство ће се посебно оријен-тисати на превенцију отпада и увести јасне циљеве за неке токове отпада, као што је смањење количине отпада од хране у ЕУ у износу од 50% и заустављање загађивања мора отпадом, са циљем постизања циљева одрживог развоја УН.
Праћење стања у области Циркуларне економије
При прелазу на Циркуларну економију за праћење основних трендова и образаца неопходно је успоставити систем праћења у циљу:
  1. бољег разумевања развоја различитих елемената Циркуларне економије током времена,
  2. успостављања јединственог система индикатора успеха у државама чланицама,
  3. оцену адекватности предузетих мера.
На основу овог праћења требали би се повремено одређивати нови приоритети у складу с дугорочним циљевима Циркуларне екоомије. Ово праћење није релевантно само за доносиоце одлука већ треба да послужи свима као инспирација за стварање нових мера.
Акциони план ЕУ за циркуларну економију
Циркуларни економски пакет даје јасан сигнал привредницима да ЕУ користи све алате који су на располагању за трансформацију своје економије, отварајући пут новим пословним приликама и подизању конкурентности. Шире мере за промену читавог животног циклуса производа превазилазе уско фокусирање на фазу завршетка живота и наглашавају јасну амбицију Комисије да трансформише економију ЕУ и донесе одговарајуће резултате. Иновативни и ефикаснији начини производње и потрошње требали би се све више појавити као резултат подстицаја који се успостављају. Примена принципа Циркуларне економије има потенцијал да успостави значајан број нових радних места у Европи, уз очување драгоцених и све оскуднијих природних ресурса, смањујући утицај коришћења ресурса на животну средину и додавање нових вредности, пре свега економских, друштвених и социјалних, отпадним материјалима. Утврђене су и секторске мере, као и кључне активности које обухватају:
  • Финансирање у износу од преко 650 милиона евра у оквиру програма Horizon 2020 и 5,5 милијарди евра у оквиру структурних фондова;
  • Развој стандарда квалитета секундарних сировина ради повећања поверења оператора на јединственом тржишту;
  • Мере у Плану рада за Екодизајн за промовисање што веће могућности оправке отпадних производа, повећања њихове издржљивости и могућности што већег степена рециклаже, уз повећање енергетске ефикасности тих производа;
  • Ревидирана Уредба о ђубривима, како би се олакшало препознавање органских ђубрива, као и ђубрива на бази отпада на јединственом ЕУ тржишту и подржала улога биолошких хранива;
  • Стратегија пластике у Циркуларној економији, која се бави питањима рециклабилности, биоразградљивости, присуством опасних материја у пластици са циљем достизања циљева одрживог развоја уз значајно смањење количине отпада која завршава у морима;
  • Низ других активности у поновном коришћењу воде укључујући законодавни предлог о минималним захтевима за поновно коришћење отпадних вода.
Отворен међународни сајам "ECO EXPO 2018"
13.04.2018
У Београду се, у Belexpocentru 12. и 13. априла, одржава шести међународни сајам "ECO EXPO 2018".
Упоредо са сајамском манифестацијом, одржава се и конференција "Поглавље 27 - У сусрет реализацији обавеза", која учесницима пружа прилику да од компетентнијих људи из струке и државне управе добију корисне информације које могу помоћи у остварењу пословне политике, посебно у погледу кориштења расположивих средстава у ЕУ, као и начинима финансирања пројеката из предметних области.
У оквиру панела "Поглавље 27 - Отпад и секундарне сировине", чији је модератор био директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић, обрађене су теме: Амбалажни отпад (стратешки циљеви и начин њиховог остварења), Опасан отпад (финансирање пројеката и изградња постројења) и Летећи пепео (грађевински материјал као нус производ).
На панелу су представљени позитивни примери решавања питања отпада у пракси.
Нови географски информациони систем управљања отпадом у Србији
15.03.2018
На порталу Агенције за заштиту животне средине доступан је нови географски информациони систем управљања отпадом у Србији.
Овај систем обухвата податке о правним лицима и предузетницима са њиховим географским положајем који на неки начин учествују у управљању отпадом - од генератора до оператера поновног искоришћења или депоновања отпада и увозника и извозника отпада.
У овом информационом систему доступан је низ података које су предузећа и предузетници доставили Агенцији у протеклом периоду.
Овом ГИС порталу можете приступити овде.
Трибина ''Мапирање циркуларне економије у Србији''
12.02.2018
Агенција за заштиту животне средине је учествовала на трибини под називом ''Мапирање циркуларне економије у Србији'', одржаној 8. фебруара 2018. године у просторијама Привредне коморе Србије, у организацији Удружења индустрије отпада Србије ''Храбри чистач'', Групе за анализу и креирање јавних политика, а уз подршку компаније Veolia. Трибина је била део преко 60 догађаја који су се одржали широм света, у оквиру светске недеље посвећене теми циркуларне економије покренуте од стране Circular Economy Club (Клуб за циркуларну економију) из Лондона.
Трибина је имала за циљ да прикаже еколошке и економске предности, али и могућности и проблеме увођења циркуларне економије у Републици Србији. Представница Агенције за заштиту животне средине је истакла значајну улогу Агенције у тој области, јер Агенција активно сарађује са ЕЕА и припрема Национални профил за Извештај ЕЕА о ресурсној ефикасности, циркуларној економији и снабдевању сировинама "2018 More From Less Report".
Овде можете наћи претходни извештај "More from less - material resource efficiency in Europe", а Национални профил Републике Србије из 2016. године ОВДЕ.
Обвезници извештавања о производима који после употребе
постају посебни токови отпада
08.02.2018
На сајту Агенције за заштиту животне средине се од 7. фебруара налази списак предузећа која до сада нису доставила извештаје о производима који после употребе постају посебни токови отпада (Образац PTP2). Списак је направљен на основу статистичких података о увозу производа који након употребе постају посебни токови отпада.
Подсећамо да је, у складу са Законом о управљању отпадом, рок за доставу извештаја о произведеним, односно увезеним производима 31.03.2018. године са подацима за претходну годину.
Списак можете видети ОВДЕ.
Какво је управљање водама у Србији?
22.01.2018
Постављено питање је наслов ТВ епизоде серијала "Поглавље 27 - Еколокализација - ВОДА", суфинансираног од стране Министарства заштите животне средине Републике Србије.
  • Да ли Србија располаже довољном количином воде?
  • Да ли можемо да очекујемо недостатак количина и погоршање квалитета воде као последицу измене климатских услова?
  • Да ли можемо да испунимо захтев да изградимо сва постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода?
  • Какви су резултати ситуационе анализе приступа здравој пијаћој води и санитацији за децу основних школа у сеоским подручјима?
На ова и остала питања добићете одговор од саговорника у полусатној ТВ епизоди "Какво је управљање водама у Србији?"
Млади стручњаци за будућност области вода у Србији
20.11.2017
У оквиру међународне научно-стручне конференције и изложбе опреме “ФОРУМ ВОДА 2017” (15-17. новембар, Београд), одржана је први пут тематска сесија “Млади стручњаци за будућност области вода у Србији”. Теме презентованих радова од стране младих стручњака биле су о мониторингу квалитета воде као извора водоснабдевања, пројектовању и управљању зонама санитарне заштите, технолошким процесима пречишћавања воде за пиће, мониторингу индустријских отпадних вода које се упуштају у градски канализациони систем и управљању системима. Млади стручњаци Агенције за заштиту животне средине, ангажовани по основу привремених и повремених послова и на стручном оспособљавању и усавршавању, презентовали су рад из домена послова које обављају. Презентацију овог рада можете преузети ОВДЕ.
После презентација свих радова, на панелу се развила жива дискусија. Издвајамо нека питања и запажања:

Како млади стручњаци виде област вода?
Како доносиоци одлука доживљавају младе стручњаке?
Који послови се поверавају младим стручњацима?
Потреба за подршком и менторством у раду младих стручњака.
Почетне импресије младих стручњака о свом првом послу.
Да ли младима недостаје мотивација за рад, да ли су им циљеви рада јасни?
Стручни ниво презентованих радова и дискусија је оправдао одржавање ове сесије са препоруком новог сусрета са младих стручњацима на традиционалном ФОРУМУ ВОДА.
Воде Београда
08.11.2017
Историја света је историја градова, ова језгровита мисао Освалда Шпенглера упућује нас на теме које нису честе код историчара. Преокупација историчара је више резервисана за теме ратова, револуција и њихових актера. Историја развоја комуналне инфраструктуре је историја развоја државе, могла би да гласи парафраза мисли са почетка текста. Историја изградње београдског канализационог система датира знатно пре 1905. године када је започета изградња. Претходила му је тридесетпетогодишња расправа у стручним и политичким круговима о варијантним решењима.
Ширећи се на обалама река Саве и Дунава двомилионски Београд је данас одговоран за трећину отпадне воде које се без пречишћавања изливају у наше реке. За заштиту воде две велике реке, за изградњу београдског система за прикупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода, потребно је издвојити пола милијарде евра. Србија треба да утроши десет пута више новца него њен главни град за пречишћавање комуналних отпадних вода и изградњу канализационих система за сва насеља, од најмањих са пар хиљада до највећих са више стотина хиљада становника. Рад о студији изводљивости за управљање отпадним водама града Београда можете видети овде.
Ново истраживање Агенције за заштиту животне средине
РЕЦИКЛАЖНА ИНДУСТРИЈА У СРБИЈИ
18.10.2017
Ради утврђивања стварних капацитета рециклажне индустрије у Републици Србији, Агенција за заштиту животне средине је припремила истраживање које обухвата 624 предузећа која имају издату дозволу за управљање отпадом за третман отпада.
Основни циљ овог истраживања је да се утврди за које врсте отпада и за које количине постоје прерађивачки капацитети у Србији. Овај упитник ће бити подстицај очувању природних богатстава наше земље кроз додатни развој рециклажне индустрије како у погледу проширивања постојећих капацитета, тако и изградњи нових капацитета за врсте отпада које се сада не третирају.
Упитник се може преузети овде.
Рок за достављање попуњеног упитника је 5. новембар 2017. године.
Упитник доставити електронски на e-mail адресе: ljiljana.djordjevic@sepa.gov.rs и nebojsa.redzic@sepa.gov.rs.
АНАЛИЗА ПОТРЕБА ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА
ОТПАД И ОТПАДНЕ ВОДЕ
25.08.2017
У циљу израде анализе потреба и плана подршке коју ће Министарство заштите животне средине у наредном периоду пружати јединицама локалне самоуправе, Агенција за заштиту животне средине је припремила упитнике за прикупљање података о тренутном стању у областима управљања отпада и отпадним водама.
Молимо Вас да попуњене упитнике доставите најкасније до понедељка, 4. септембра 2017. године, електронски, на адресу мр Небојше Реџића, начелника Одељења Националног регистра извора загађивања (nebojsa.redzic@sepa.gov.rs).
Упитници се могу преузети овде:
  1. Отпад у локалној самоуправи
  2. Отпадне воде у локалној самоуправи