После успешног сервисирања анализатора од данас су у оперативној функцији аутоматске мерне станице за праћење квалитета ваздуха у Краљеву и на Копаонику. Подаци праћења вредности полутаната са ових станица, које су у саставу Државне мреже за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха, доступни су у реалном времену на сајту Агенције.

Генерална скупштина Уједињених нација је 2010. године усвојила резолуцију којом је право на чисту воду проглашено једним од основних људских права. Мањак воде и ширење неплодног тла на подручјима која су се до недавно користила за земљорадњу су појаве које су дуго присутне у Азији и Африци, а од скора и у Европи. Овим феноменом је у Европи најтеже погођена Јужна Шпанија, где се подручје безводног земљишта сваке године повећава у смеру севера за око километар квадратни.
Заоштравање околности у вези са водом довеле су до иницијативе за изменом законодавства у Европској унији које ће обавезати произвођаче да омогуће интернетски приступ информацијама о квалитету воде за пиће. Циљ је да се повећа поверење у квалитет воде из славине и допринесе смањењу пластичног отпада од употребе флаширане воде. Колико је у Србији водна регулатива у сагласности са овим измењеним условима? Више о томе можете видети ОВДЕ.

У просторијама Агенције за заштиту животне средине потписан је 30.3.2018. године уговор са Општином Косјерић којим Агенција преузима аутоматску мерну станицу за праћење квалитета ваздуха ради ревитализације и њеног поновног укључења у државну мрежу аутоматских мерних станица за квалитет ваздуха. На тај начин ће грађани Косјерића имати у реалном времену правовремену и тачну информацију о концентрарцијама основних загађујућих материја.

У настојању да се допринесе побољшању стања животне средине и очувању природних ресурса, агенција Метро Маркет у сарадњи са Привредном комором Србије, Агенцијом за заштиту животне средине, Агенцијом за безбедност саобраћаја и АМСС - Центром за моторна возила, покренула је акцију избора аутомобила са најбољим перформансама у односу на животну средину "ЕКО АУТО у Србији", која се, седму годину за редом, традиционално одржава у оквиру Међународног сајма аутомобила у Београду.
Ове године титула најзеленијег аута припала је Опеловом моделу "Crossland X". Изабран је по утврђеној методологији чији су кључни критеријуми: потрошња горива (30%), емисија штетних материја (30%), могућност рециклаже (20%), бука (10%), запремина мотора (5%) и снага мотора (5%). Догађају је присуствовао и министар заштите животне средине, Горан Триван. Министар је истакао да је аутомобилска индустрија, као један од учесника нове технолошке револуције, постала и постаје један од најважнијих промотера заштите животне средине. О победнику је одлучивао стручни жири у саставу: мр Душан Стокић (Привредна комора Србије), Златко Митић (Метро Маркет), Филип Радовић (Агенција за заштиту животне средине), Милан Божић (АМСС - Центар за моторна возила), Небојша Ћулум (Агенција за енергетику) и Невена Ђукић (Енергетски портал).
Жири је доделио и два посебна признања за 2018. годину. Добитници су ЈКП Паркинг сервис за друштвено одговорно пословање на пољу заштите животне средине и Motogrini д.о.о. за допринос унапређењу електромобилности у Србији.

Економски инструменти и финансирање заштите животне средине су у неколико стратешких докумената Републике Србије (Национални програм заштите животне средине, Национална стратегија за апроксимацију у области животне средине и Национална стратегија одрживог развоја) означени као једно од најзначајнијих питања у систему управљања заштитом животне средине. Ово нарочито имајући у виду пројектоване циљеве Републике Србије у вези са европским интеграцијама, процес усаглашавања националног законодавства са прописима Европске уније, тренутно стање инфраструктуре од значаја за област животне средине, стање животне средине, итд. Према званичним проценама, више од 10 милијарди евра је потребно уложити за потпуно усклађивање Србије са стандардима Европске уније у области заштите животне средине. Извештај се може преузети овде.

Годишњи извештај о економским инструментима за заштиту животне средине у Републици Србији 2016. године даје приказ економских инструмената на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима.

За приказ података из мреже за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха од сада можете користити и апликацију прилагођену за приказ на мобилним уређајима.
Апликација приказује последње средње часовне осмотрене вредности параметара квалитета ваздуха. Апликацију можете преузети на Play Store: КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.

У оквиру предмета Контрола квалитета ваздуха и воде студенти четврте године Технолошко-металуршког факултета у Београду посетили су Агенцију за заштиту животне средине. Овом приликом студенти су упознати са делокругом рада Агенције у области квалитета ваздуха, радом и надлежностима Одељења за контролу квалитета ваздуха и Националне лабораторије, дела који се бави испитивањима ваздуха. У оквиру предавања приказан је положај и улога Агенције у систему управљања квалитетом података, рад државног мониторинга квалитета ваздуха, система прикупљања, обраде и контроле квалитета података као и приказ анализа резултата кроз Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха. Након предавања студенти су обишли лабораторију где су се информисали о методама које се примењују у циљу испитивања, а након тога аутоматску станицу за квалитет ваздуха Београд-Зелено брдо.

Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2016. године садржи анализу резултата мерења која су се спроводила у оквиру државне и локалних мрежа за мониторинг квалитета ваздуха, односно концентрације алергеног полена у Републици Србији током 2016. године.
У Извештају је дата, сагласно постојећој важећој регулативи, једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији заснована на резултатима референтног аутоматског мониторинга сагласно чл. 21. Закона о заштити ваздуха, Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл. гл. РС" бр.11/10 и 75/10), Уредби о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи ("Сл. гл. РС" број 58/11) и Уредби о утврђивању зона и агломерација ("Сл. гл. РС" бр. 58/11 и 98/12 ), као и на основу резултата мерења алергеног полена у ваздуху сагласно чл. 12. Закона о заштити ваздуха ("Сл. гл. РС" бр. 36/09 и 10/13).
Извештај садржи и приказ тренда квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама у Републици Србији и индикаторе изложености градског становништва деловању озона и суспендованих честица PM₁₀.
Битни делови и констатације из овог Извештаја биће садржани у Извештају о стању животне средине у Републици Србији за 2016. годину. Комплетан Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2016. године можете преузети овде.

У просторијама Агенције за заштиту животне средине одржан је радни састанак државног секретара Министарства заштите животне средине Ивана Карића и директора Агенције за заштиту животне средине Филипа Радовића.
На састанку су размотрени текући пројекти мониторинга и извештавања из надлежности Агенције. Било је речи и о новим пројектним могућностима у складу са политиком заштите животне средине, као и хармонизацији са прописима ЕУ у току приступних преговора. Разговарало се и о сарадњи Министарства и Агенције са администрацијом и компанијама америчке савезне државе Мериленд у области заштите и унапређења стања животне средине.

Идеја о јавности рада органа власти датира из 18. века и први пут је озакоњена у Шведској 1776. године када је грађанима призната доступност докумената и података у поседу управне власти (Tryckfrihetsforordnining). Јавност у раду долази у први план током последње три деценије 20. века са универзалним прихватањем концепта људских права.

Нашим прописима, прво уставним начелом и другим законским и подзаконским актима, Србија се сврстала међу она савремена демократска друштва која признају грађанима право да имају оправдани интерес да знају све о животној средини. Агенција за заштиту животне средине, између осталог, израђује извештаје о стању животне средине, и истовремено је отворена за сарадњу са медијима и невладиним организацијама.

Развој информационог друштва отвара неслућене могућности у размени информација, и у том смислу заслужује пажњу мрежа (network) Open Data in Europe and Central Asia (ODECA) која обухвата осамнаест земаља у региону и има за циљ подстицање иновирања и размену знања кроз отворене податке на регионалном и глобалном нивоу. На порталу ове мреже је објављен најновији рад који је пример подршке владином сектору, научним активностима и грађанима који су заинтересовани за отворене податке.

Текст можете прочитати на енглеском или српском језику