На основу принципа "загађивач плаћа" и "корисник плаћа", српска предузећа су уплатила у буџет у прошлој години на име еколошке таксе скоро 10 милијарди динара, изјавио је данас директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић. Узимајући у обзир и остале еколошке таксе, укупни приходи од такси (републичког буџета, буџетског фонда за заштиту животне средине Аутономне Покрајине Војводине и буџетских фондова за животну средину локалних самоуправа) износили су 13,3 милијарди динара.
Оно што можемо са сигурношћу да кажемо је да број компанија које плаћају еколошку таксу перманентно расте. Са мерама које смо предузели више ниједна компанија неће бити у могућности да сакрије своје податке - изјавио је Радовић.
Агенција за заштиту животне средине у претходних неколико година имплементирала је најновије софтверско решење које смо са друге стране пропратили правном регулативом, и то је дало драматичне резултате. Успели смо да број извештаја које добијамо годишње повећамо за око 2.000, а тиме и приход од еколошке таксе - истакао је Радовић.
Више од 20.000 компанија у Србији је иначе у обавези да плаћа еко-таксу, а та цифра се мења из године у годину, додаје Радовић.

На Националном порталу отворених података, који представља централно место на којем су обједињени отворени подаци јавних институција и стављени на располагање грађанима, приватном и невладином сектору, у области животне средине налазе се и подаци које је отворила Агенција за заштиту животне средине.
Агенција је једна од тренутно 27 јавних институција у Србији која је "отворила" своје податке и који се налазе на Националном порталу отворених података. Агенција је такође једна од првих 5 државних институција која је отворила податке још 2015. године када су започете активности на успостављању државног програма отворених података. Агенција је креирала и посебан портал отворених података на коме се, за сада, налази пет група података: о квалитету ваздуха, квалитету вода, полену, квалитету земљишта и из Националног регистра загађивача.
Концепт отворених података се односи на идеју да би подаци, до којих се долази новцем пореских обвезника, требало да буду доступни свима у отвореном, машински читљивом формату што омогућава њихову даљу употребу, а тиме постану и ресурс за најразличитије иновације.

Европска Агенција за животну средину је објавила извештај под називом "Туризам и животна средина" који је резултат заједничког рада EEA, ETC/ULS (European Topic Centre on Urban Land and Soil Systems) и EIONET/NRC TOUERM (ЕИОНЕТ експертске групе за туризам и животну средину). Извештај представља допринос истраживању утицаја овог сектора на животну средину, као и прац́ењу трендова одрживости.
С обзиром да је Европа најзначајнија туристичка дестинација на светском нивоу, туризам је важан сектор за европске економије, као и значајна покретачка снага притисака и утицаја на животну средину. Међутим, због сложене и вишедимензионалне природе сектора, за сада је прилично тешко дефинисати и мерити где је у Европи циљ одрживости туризма прогресивно постигнут.
У извештају су, на основу учешћа Агенције у раду EIONET/NRC TOUERM, укључени и расположиви подаци за Републику Србију.
Извештај можете преузети овде.

На 8. Међународној конференцији "Биомониторинг атмосферског загађења" (BIOMAP 8) одржаном у Институту за нуклеарна истраживања у Дубни, Руска Федерација учествовало је преко 50 представника из 30ак земаља, који се баве биомониторингом аерозагађења.

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије представила је развој Oracle релационе базе података која обухвата 4 врсте података (климатски подаци, депозиција загађења, здравствено стање шума и квалитет земљишта) којима се могу пратити ефекти загађења на вегетацију и земљиште. Током конференције разматране су и могућности продубљивања сарадње са Институтом за нуклеарна истраживања Дубна, како за потребе анализа узорака, тако и за развој база података. Књигу апстраката можете видети овде.

На ЕИОНЕТ радионици биодиверзитета одржаној 28-29 јуна 2018. у Копенхагену, Данска разматрани су постојећи статуси информационих система биодиверзитета у земљама чланицама и придруженим чланицама ЕЕА. Посебно су разматране могућности за извештавање у оквиру пројекта "Зелени и плави коридори биодиверзитета".

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије представила је развој базе података биодиверзитета за потребе израде индикатора на националном нивоу, како за потребе извештавања на националном нивоу, тако и за потребе извештавања према ЕЕА и припреме 6. националног извештаја Конвенције о биолошком диверзитету.

Агенција за заштиту животне средине доставила је Прекршајном суду у Београду 1981 захтев за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника који нису испунили своје обавезе извештавања за 2017. годину о увозу производа који након употребе постају посебни токови отпада.

У складу са Законом о управљању отпадом произвођачи и увозници гума, производа који садрже азбест, акумулатора и батерија, минералних или синтетичких уља или мазива, електричних и електронских производа и возила имају обавезу достављања података за увезене количине наведених производа које сами стављају на тржиште у Републици Србији или које сами користе као крајњи потрошачи. Рок за достављање података је 31. март текуће године за податке од претходне године. Према Закону о заштити животне средине, Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања, односно плаћања накнада, који нису доставили потребне податке, односно нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке.

С обзиром да су наведена правна лица и предузетници пропустили да доставе тражене податке, пред Прекршајним судом у Београду против њих је покренут прекршајни поступак у циљу прикупљања тражених података. Сврха наплате еколошке таксе јесте хармонизација европских стандарда, побољшање стања животне средине на територији наше земље као и финансирање зелених пројеката и подстицаја рециклажној индустрији.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Производи који после употребе постају посебни токови отпада у Републици Србији у 2017. години".
Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања.
Извештај можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у Републици Србији у 2017. години".
Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања.
Извештај можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Пластичне кесе у Републици Србији у 2017. години".
Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања.
Извештај можете преузети овде.

Дана 15. јуна 2018. године Агенцију за заштиту животне средине је посетила делегација Европске агенције за животну средину (ЕЕА) у саставу Hans Bruyninckhx, директор ЕЕА, David Stanners, руководилац Сектора за партнерство и мреже, Bert Jansen, координатор за Западни Балкан и Јасмина Богдановић, пројектни руководилац. Испред Агенције за заштиту животне средине састанку су присуствовали Филип Радовић, директор Агенције и др Тамара Перуновић Ћулић, помоћник директора са сарадницима.
Ово је прва званична посета директора ЕЕА Србији. Састанак је последица заједничког захтева земаља Западног Балкана за посету највиших представника ЕЕА након 15 година сарадње у циљу унапређења исте, разговора о досадашњим резултатима, будућим активностима као и променама статуса у оквиру сарадње са ЕЕА са постизањем пуног чланства у ЕЕА пре чланства у ЕУ.
Истакнуто је да Агенција је за заштиту животне средине Републике Србије већ дужи низ година доставља око 90% тражених података чиме је сврстана на 14. место ранг листе чланица ЕЕА.