Хидрогеолошка рејонизација изворишта подземних вода

На територији Србије се могу издвојити следеће геоструктурне области које одговарају хидрогеолошким рејонима (Слика 1. Подземне воде као изворишта, Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство, Београд, 1997.)

  • Дакијски басен (I),
  • Карпато-балканиди источне Србије (II),
  • Српски кристаласто језгро (Родопи) (III),
  • Шумадијско-копаоничка зона (IV),
  • Динариди западне Србије (V),
  • Панонски басен (VI).
  • Дакијски басен се налази на крајњем југоисточном делу Србије, захвата Дунавски кључ и Неготинску низију. Басен је ограничен Дунавом на северу и истоку, а ободом Мироча и Дели Јована на западу. Највеће распрострањење има збијена издан у алувијалним наслагама Дунава и Тимока и терасним квартарним наслагама, као и збијена издан артеског и субартеског карактера у дебелим терцијарним наслагама. Ове средине су и најзначајније као изворишта подземних вода и њихов потенцијал вишеструко превазилази потребе у водоснабдевању.

    Рејон Карпато-балканида обухвата територију источне и југоисточне Србије. Северну границу представља Дунав, источну и југоисточну државна граница са Бугарском, а западна граница је по ободу долине Велике и Јужне Мораве. Највећу водообилност басена има карстни тип издани у јурским и кредним кречњацима и захвата око трећину ове области. Сви већи градови се снабдевају из карстних изданских вода. Резерве изворишта за водоснабдевање превазилазе потребе за дужи временски период.

    Област Српског кристаластог језгра захвата централне делове Србије у сливу Велике и Јужне Мораве. Експлоатационе резерве постојећих и потенцијалних изворишта алувијона Велике Мораве (централни део) превазилази потребе потрошача., док је јужни део релативно сиромашан подземним водама.

    Рејон Шумадијско-копаоничке области се простире од Дунава на северу, а на истоку се пружа до обода Великоморавске долине преко планине Јастребац и Куршумлије до државне границе на југу. Западна граница рејона се протеже долином Колубаре наставља западно од Чачка и преко Чемерна и Новог Пазара завршава на јужној државној граници. Овај рејон карактеришу геолошке формације водонепропусних и слабо пропусних комплекса сиромашних подземном водом.

    Рејон Динарида се протеже територијом западне Србије чија је источна граница Шумадијско-копаонички рејон а западна река Дрина. У хиодрогеолошком смислу највећи потенцијал представља алувијани нанос реке Дрине чија дебљина наслага прелази 70м на читавом простору Мачве. Ово извориште је регионалног карактера и перспективно је извориште за водоснабдевање Београда. У овом рејону велико распрострањење има и карстни тип издани са значајним резервама подземних вода.

    Рејон Панонског басена захвата подручје Војводине и представља збијени тип издани артеског и субартеског карактера. Овај рејон карактерише надексплоатација и недовољно обнављање што условњава појаву дефицита у водоснабдевању.



    Страна:
    1