Због изградње нове TS 110/35/10 kV на досадашњој локацији АМСКВ Копаоник било је неопходно да Агенција за заштиту животне средине премести контејнер са опремом за континуирано праћење концентрација загађујућих материја у ваздуху на нову локацију. Уз подршку Завода за заштиту природе и Националног парка Копаоник одабрана је нова локација у непосредној близини локације на којој су до сада вршена мерења. Захваљујући подршци извођача радова припремљена је бетонска подлога на новој локацији и извршени припремни радови за довод електричне струје.

Екипе Агенције за заштиту животне средине, компаније Мизма Игбос и извођача радова Ековоxпродукт-а на новој TS 110/35/10 kV реализовале су 4. августа 2016. године пребацивање контејнера са опремом АМСКВ Копаоник на нову локацију.
АМСК Копаоник ће наставити са радом по прикључивању на електричну мрежу и окончања грађевинских радова који битно утичу на квалитет ваздуха у непосредној околини.

Пољопривреда је у интеракцији са животном средином на више начина. Рурални предео формиран је кроз векове под утицајем пољопривредне производње, а симбиоза између пољопривредника и животне средине је веома комплексна. Пољопривреда је главни корисник земљишта и снабдевач храном, а за правилно и ефикасно функционисање мора да се ослања на стање екосистема. Нарушен екосистем може довести до загађења земљишта, вода, ширења зараза биљака и стоке, поплава, губитка плодности земљишта и др. Изазов за политику данашњег времена у сектору пољопривреде је да заштити животну средину минимизирањем нежељених ефеката унутар и изван сектора.
У оквиру ове публикације, а на основу доступних података, приказано је 19 индикатора којима се први пут квантификује утицај пољопривреде на животну средину и прате промене које се дешавају међусобним утицајем пољопривреде, као привредне гране, и животне средине у којој се одвијају пољопривредне активности.
Стога ова публикација има за циљ да се нагласи значај праћења мултисекторских утицаја на животну средину, али и условљености њиховог развоја од стања животне средине.
Публикацију можете преузети овде.

Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2015. године садржи резултате обраде података добијених оперативним аутоматским мониторингом квалитета ваздуха у Републици Србији током 2015. године.
У Извештају је дата, сагласно постојећој важећој регулативи, једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији сагласно чл. 21. Закона о заштити ваздуха, Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл. гл. РС" бр.11/10 и 75/10), Уредби о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи ("Сл. гл. РС" број 58/11) и Уредби о утврђивању зона и агломерација ("Сл. гл. РС" бр. 58/11 и 98/12 ).
Извештај садржи и приказ тренда квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама у Републици Србији и проценат становништва потенцијално изложеног концентрацијама загађујућих материја изнад референтних нивоа.
Битни делови и констатације из овог Извештаја биће садржани у Извештају о стању животне средине у Републици Србији за 2015. годину.
Комплетан Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2015. године можете преузети овде.

Европска агенција за животну средину (EEA), заједно са земљама чланицама Европске мреже за осматрање и информисање о животној средини (EIONET) и Европским тематским центром за отпад и материјале у зеленој економији (ETS/WMGE), анализирала је националне приступе ефикасном коришћењу материјалних ресурса и истраживала сличности и разлике у политикама, стратегијама, индикаторима и циљевима, покретачима политика и институционалним структурама.
Резултати су објављени у извештају "More from less - material resource efficiency in Europe", као и у 32 национална профила земаља учесница у пројекту . Извештај је представљен на 8. министарској конференцији "Животна средина за Европу".
Први пут је у оквиру анализе о ефикасном коришћењу материјалних ресурса у Европи укључена Република Србија ангажовањем Агенције за заштиту животне средине која је координирала реализацију пројекта на националном нивоу. Национални профил Републике Србије можете преузети овде.

Директори Агенције за заштиту животне средине и Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", Филип Радовић и Doc. dr. sc. med. Драган Илић, потписали су 21.06.2016. године уговор о пословно-техничкој сарадњи.

Овим уговором се успоставља мултисекторска сарадња са циљем размене информација и података две институције и развијања индикатора животне средине и здравља људи према захтевима и потребама Светске здравствене организације, националног законодавства и извештавања у овим областима.
Истовремено, Агенција и Институт заједнички конкуришу за пројекат "Развој индикатора животне средине и здравља људи у Републици Србији" код Чешке развојне агенције, у оквиру програма билатералне сарадње влада Републике Србије и Чешке Републике.

На XXIV Међународној Конференцији "ЕКОЛОШКА ИСТИНА" ECO-IST'16, која се одржава у Врњачкој Бањи, презентован је рад "INITIAL IMPACT OF NEW BOR COPPER SMELTER ON AIR QUALITY" чији су аутори Т. Поповић, Б. Јовић и Ј. Кнежевић.
На подручју Бора су била учестала прекорачења ГВ дневних вредности SO2. Интензитет прекорачења је достизао и десетоструке износе ГВ.
У раду су дати резултати анализе просечног стања квалитета ваздуха у Бору у периоду 2010 - 2014. године и квалитета ваздуха од новембра 2015. године, од када ради само нова топионица бакра.
И у периоду рада само нове топионице било је прекорачења дневних ГВ SO2 али су се она јављала 4 пута ређе него у периоду 2010 - 2014. Прекорачења вредности двоструко веће од ГВ била су 7 пута ређа, док су трострука прекорачења ГВ била 38 пута ређа. Десетострука прекорачења ГВ су забележена у претходном периоду. У условима рада само нове топионице такве случајеве не треба више очекивати.
Презентацију рада "INITIAL IMPACT OF NEW BOR COPPER SMELTER ON AIR QUALITY" можете погледати овде.
Поузданост ових оцена се може повећати анализом дужег периода рада само нове топионице. Аутори ће ту чињеницу имати у виду у наредном периоду када се оваква анализа може поновити.

У Сали Привредне коморе Србије је 10.06.2016. одржано саветовање на тему "Искуства ЕУ у третману отпадних вода применом природних технологија" у организацији Агенције за заштиту жвотне средине, Завода за заштиту природе и Привредне коморе Србије.
После уводних обраћања дирекртора Завода за заштиту природе и представника ПКС и Агенције, гости из Републике Пољске су одржали презентације:

Примена биотехнологија у ремедијацији загађених површинских вода (применљива решења за националне паркове, водозахвате) - Dr Agmieszka Bednarek, Европски Регионални центар за екохидрологију Пољске академије наука,

Индивидуални и групни пречистачи комуналних и отпадних вода у прехрамбеној индустрији и угоститељству - Mg Julius Sumorok, GREECOM consulting

После саветовања гости су обишли фарму у околини Београда где су се упознали на терену са последицама неадекватног третмана отпадних вода у прехрамбеној индустрији. Наредног дана је извршена студијска посета Националном парку Тара ради упознавања са практичном реализацијом неопходне регулације комуналних отпадних вода.