Привредне активности


Погледајте још...


Привредне активности
Утицаји привредних (економских) активности на животну средину, који се одражавају у климатским променама, емисијама загађујућих материја у воде и ваздух, губитку биодиверзитета и деградацији земљишта и екосистема, упорно се нагомилавају као резултат деценијама дуге прекомерне потрошње и недовољних улагања у одржавање и замену ресурса.

Ланац животног циклуса: екстракција - производња - потрошња - отпад
(извор: EEA, 2010. Животна средина у Европи - стање и изгледи у 2010. години. Синтеза. Европска агенција за животну средину,Копенхаген.)
Са друге стране, одржив економски раст заснива се на ефикасном коришћењу природних ресурса и на високом нивоу заштите и побољшања квалитета животне средине. Зато је неопходно спречити даље загађење животне средине и промовисати одрживу производњу и потрошњу, тако да економски раст не узрокује пропорционални пораст деградације животне средине.
Усклађена интеграција питања у области животне средине кроз многе домене секторске политике може да помогне повећању ефикасности којом се користе природни ресурси и тако помогне "озелењавању" економије смањењем уобичајених притисака на животну средину који потичу из многобројних извора и економских активности.

1. Индустрија
Сектор индустрије пружа многе важне економске и социјалне користи као што су производња добара и производа, обезбеђивање запошљавања и пореских прихода. Са друге стране, индустрија учествује у емисијама загађујућих материја у ваздух и воде, деградацији земљишта, генерисању отпада, коришћењу енергије и др.
Проблеми загађења животне средине у Републици Србији су добрим делом резултат застареле технологије и опреме, као и ниске енергетске и сировинске ефикасности, што је донекле последица недостатка финансијских средстава за побољшање постојећег стања.
У циљу спречавања и контроле загађивања предузећа треба да реконструишу или иновирају постојеће технолошке процесе, уведу најбоље доступне технике и најбоље праксе по животну средину. Предузећа могу увести добровољне мере као што су: сертификација СРПС-ИСО 14001 стандарда и ЕМАС (Ецо Манагемент анд Аудит Сцхеме - Систем управљања заштитом животне средине и провере), увођење чистије производње, итд.
Чистија производња подразумева ефикасније коришћење сировина и енергије, смањење емисија и настајања отпада. Предност увођења система за управљање заштитом животне средине, као и чистије производње, није само у функцији заштите животне средине, већ и смањења трошкова, повећања конкурентности, технологија и вештина на међународним тржиштима и ширењу тржишног пословања.
Агенција за заштиту животне средине индустрију прати преко следећих индикатора:
  • Сертификација у складу са стандардом ИСО 14001
  • Увођење система ЕМАС
  • Увођење чистије производње
  • Лиценцирање за Еко-знак
  • Спровођење мера заштите животне средине у сектору индустрије

  • 2. Енергетика
    Енергетски сектор је кључан, како са становишта економског развоја, јер обезбеђује индустријска, комерцијална и социјална богатства, тако и у односу на решавање многих важних проблема животне средине. У свим секторима енергетике и у свим фазама од производње до потрошње врши притиске на животну средину, као што су: емисије загађујућих материја у ваздух и воде, деградација земљишта, генерисање отпада, и др. Ови притисци доприносе климатским променама, угрожавању природних екосистема, као и средина које је човек формирао, а имају и негативне ефекте на људско здравље.
    Сектор енергетике је значајан загађивач животне средине у Републици Србији. Неповољан утицај углавном потиче из електрана које користе лигнит као гориво, као и из нафтне индустрије. Технолошка застарелост енергетског система условљава и ниску енергетску ефикасност и озбиљно оптерећује животну средину.
    Да би се превазишли постојећи недостаци, енергетска политика је фокусирана на коришћење обновљивих извора енергије, имплементацију програма енергетске ефикасности, програма рационалне употребе енергије, на успостављање механизама чистог развоја, као и на повећање сигурности снабдевања енергијом и енергентима, и др.
    Развој чистог, ефикасног и сигурног снабдевања енергијом, коришћења енергије која мање загађује животну средину, као и ефикасно управљање природним ресурсима, неопходни су услови одрживе будућности.
    Агенција за заштиту животне средине енергетику прати преко следећих индикатора:
  • Укупна потрошња примарне енергије по енергентима
  • Потрошња финалне енергије по секторима
  • Укупни енергетски интензитет
  • Потрошња примарне енергије из обновљивих извора
  • Потрошња електричне енергије из обновљивих извора
  • Спровођење мера заштите животне средине у сектору енергетике

  • 3. Пољопривреда
    Пољопривредна производња је заснована на искоришћавању биолошких ресурса, и из тог разлога данас се све више ради на развоју пољопривредних система који у квантитативном и квалитативном смислу не мењају хемијске, физичке и биолошке изворе и код којих не постоји негативна повратна спрега у интеракцији ових извора, између садашњих и будућих генерација.
    Република Србија располаже са 5.096.267ха пољопривредног земљишта што чини 65,8% њене површине (без података за територију аутономне покрајине Косово и Метохија). Са 3.293.577ха доминирају оранице и баште, што чини 64,6% пољопривредне површине, воћњаци заузимају 4,7%, виногради 1%, ливаде и пашњаци 28% пољопривредног земљишта. У структури засејаних површина у 2011. години највећи удео имају површине под житом 62,3%, затим под крмним биљем 14,8%, индустријским биљем 14,0% и повртним биљем 8,9%.
    У Републици Србији се разликују три главна пољопривредна региона и то:
    1. регион са комбинованом ратарском и сточарском производњом, који обухвата низијска и равничарска подручја у речним долинама;
    2. регион са комбинованом сточарском, воћарском, виноградарском производњом, у брдско-планинским подручјима, са разноврсном микроклимом и земљиштем; и
    3. планински регион са сточарском производњом у којима доминирају полуприродни травњаци, ливаде у шумским зонама и пашњаци у висинским пределима.
    Продуктивност пољопривреде је, било у смислу продуктивности земљишта или рада, испод просека ЕУ. Један од разлога за то је низак ниво опремљености механизацијом, опремом и пратећом инфраструктуром.
    Агенција за заштиту животне средине утицај пољопривреде на животну средину прати преко следећих индикатора:
  • Подручја под органском пољопривредом
  • Потрошња минералних ђубрива и средстава за заштиту биља
  • Наводњавање пољопривредних површина
  • Пољопривредне области високе природне вредности
  • Агенција за заштиту животне средине прати и промену употребе пољопривредног земљишта пренаменом у друге класе пољопривредног земљишта или у непољопривредно земљиште.

    4. Транспорт
    Транспорт представља изузетно важну привредну грану Републике Србије због његовог врло значајног утицаја на, пре свега привредни раст неког региона (директно и индиректно, растом и развојем других привредних грана), као и на конкурентност привреде, регионални развој и демографске токове, а представља и најбржи пут у процесу интеграције привреде Србије у европске привредне токове.
    Србија има раширену транспортну инфраструктурну мрежу, али је саобраћајна инфраструктура свих видова саобраћаја генерално на незадовољавајућем нивоу. У посебно лошем стању налази се железничка инфраструктура. Возна средства карактерише велика технолошка застарелост, незадовољавајуће стање, недовољан број и висок степен имобилизације. У домену речног саобраћаја, изразите су потешкоће у одвијању овог вида саобраћаја, док се у области друмског саобраћаја највећи проблеми односе на лоше одржавање и потребу реконструкције постојеће и изградњу нове друмске инфраструктуре и низак ниво безбедности саобраћаја на путној мрежи.
    Друмска возила су један од главних извора емисија загађујућих материја у ваздух у Републици Србији, посебно у већим градовима. Емисијом издувних гасова долази до ослобађања СО2, ЦО, НОx, прекурсора О3, честица и олова у атмосферу. Такође, транспорт је велики потрошач енергије, а одговоран је и за загађење буком. Поред тога, има озбиљан утицај на пејзаж , као и на дефрагментацију природних подручја са озбиљним последицама по биодиверзитет.
    Агенција за заштиту животне средине транспорт прати преко следећих индикатора:
  • Превоз путника и остварени путнички километри (пкм)
  • Превоз терета и остварени тонски километри (ткм)
  • Потрошња горива укупно и по врсти горива
  • Укупна потрошња чистијих и алтернативних горива

  • 5. Туризам
    Попут других привредних грана, и туризам утиче на квалитет животне средине као потрошач природних и других ресурса: земљишта, воде, горива, електричне енергије и хране, али и као произвођач значајне количине отпада и емисија. Потенцијални негативни утицаји туризма на животну средину изражени су кроз притисак на природне ресурсе, живи свет и станишта, као и стварање отпада и загађење.
    Са друге стране, туризам има велики интерес да одржи квалитет животне средине на високом нивоу, тако да је чиста и здрава животна средина врло важна претпоставка његовог успешног развоја. Позитивни ефекти туризма у односу на животну средину огледају се у чињеници да је реч о делатности која тежи ка адекватном коришћењу природних ресурса, унапређењу предела и одржавању еколошких, економских и социо-културних вредности локалне заједнице, јер је чиста и здрава животна средина врло важна претпоставка његовог успешног развоја
    Агенција за заштиту животне средине туризам прати преко следећих индикатора:
  • Доласци и ноћења туриста
  • Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места
  • Број лежајева
  • Трендови у броју лежајева и броју ноћења
  • Активности на постизању одрживог туризма