Медицински и ветеринарски отпад

Медицински и ветеринарски отпад
Шта је медицински и ветеринарски отпад?
Где настају ове врсте отпада?
Које су опасности од медицинског отпада?
Постојеће стање у области управљања овом врстом отпада у Србији
Значај и циљеви управљања медицинским отпадом
Предуслови за правилно управљање отпадом
План управљања медицинским отпадом
Правилно управљање отпадом у здравственим установама
Медицински отпад је сав отпад настао у здравственим установама и ординацијама при пружању здравствених услуга, без обзира на његов састав, особине и порекло. Ветеринарски отпад је отпад настао у установама и ординацијама здравствене заштите животиња.
Ова врста отпада представља хетерогену смешу класичног комуналног отпада и опасног отпада. Опасна фракција се дели на:
Инфективни отпад
  • културе и раствори инфективних агенаса насталих у лабораторији
  • отпад који је резултат хируршких интервенција и аутопсија на пацијентима са инфективним болестима (ткива, материјали или опрема која је била у контакту са крвљу или другим телесним течностима)
  • отпад који је био у контакту са зараженим пацијентима подвргнутим хемодијализи (опрема за дијализу и др.)
  • отпад од заражених пацијената из карантина (екскрети, контаминирана одећа)
  • отпад заражених експерименталних животиња, као и било који други материјали и инструменти који долазе у контакт са зараженим особама или животињама
  • Патоанатомски отпад Ткива, органи, делови тела, људски фетуси, животињски лешеви, крв и друге телесне течности.
    Оштри предмети Игле, скалпели и други оштри инструменти и предмети који могу проузроковати механичке повреде и инфекције.
    Фармацеутски отпад Фармацеутски производи, лекови, вакцине и серуми са истеклим роком трајања, неупотребљени или контаминирани, као и опрема која се користи при руковању (боце, кутије, рукавице, маске, епрувете и др.)
    Генотоксични отпад Отпад са мутагеним, тератогеним и канцерогеним својствима (цитостатици, екскрети пацијената третираних цитостатицима, хемикалије и радиоактивни материјал)
    Хемијски отпад Хемикалије које се одлажу у току дијагностичког и експерименталног рада, чишћења, одржавања и дезинфекције (формалдехид, раствори за фиксирање и развијање филмова, растварачи, органске хемикалије - дезинфицијенси и раствори за чишћење, уља, пестициди, неорганске хемикалије - киселине, базе, оксиданти и редукујући агенси)
    Отпад са високим садржајем Т. М. Отпад који садржи једињења живе, олова, арсена и других тешких и токсичних метала (нпр. термометри, апарати за мерење крвног притиска, батерије, резидуе из стоматолошке праксе и др.)
    Боце под притиском Гасни цилиндри, аеросол боце и др. у којима се чувају различите врсте гасова који се користе у здравству (азот-диоксид, испарљиви халогеновани угљоводоници; гасови за стерилизацију хируршких инструмената - етилен-оксид; гасови за инхалацију - кисеоник и ваздух под притиском).
    Радиоактивни отпад Отпад контаминиран радионуклидима, углавном ниског и средњег интензитета зрачења, који се користе у дијагностици, терапији и истраживању (контаминиран материјал, опрема, раствори, екскрети пацијената третираних или дијагностикованих уз помоћ извора зрачења, лешеви експерименталних животиња, контаминирани сцинтилациони флуиди и др.)
    Медицински и ветеринарски отпад се, према Европском каталогу отпада, односно Правилнику о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина (Сл. гласник РС, бр. 55/2001), сврстава у групу 18 - Отпади од здравствене заштите људи и животиња и/или с тим повезаног истраживања (изузев отпада из кухиња и ресторана који не долази од непосредне здравствене заштите и следеће подгрупе и категорије:
    18 01 отпади из породилишта, дијагностике, третмана или превенције болести људи
    18 01 01 оштри инструменти (изузев 18 01 03)
    18 01 02 делови тела и органи укључујући и кесе са крвљу и крвне продукте (изузев 18 01 03)
    18 01 03* отпади чије сакупљање и одлагање подлеже посебним захтевима због спречавања инфекције
    18 01 04 отпади чије сакупљање и одлагање не подлеже посебним захтевима због спречавања инфекције (нпр. завоји, гипсеви, постељина, одећа за једнократну употребу и пелене)
    18 01 06* хемикалије које се састоје од или садрже опасне супстанце
    18 01 07 хемикалије другачије од оних наведених у 18 01 06
    18 01 08* цитотоксични и цитостатични лекови
    18 01 09 лекови другачији од оних наведених у 18 01 08
    18 01 10 отпадни амалгам из стоматологије
    18 02 отпади од истраживања, дијагностике, третмана или превенције болести животиња
    18 02 01 оштри инструменти (изузев 18 02 02)
    18 02 02* отпади чије сакупљање и одлагање подлеже посебним захтевима због спречавања инфекције
    18 02 03 отпади чије сакупљање и одлагање не подлеже посебним захтевима због спречавања инфекције
    18 02 05* хемикалије које се састоје од или садрже опасне супстанце
    18 02 06 хемикалије другачије од оних наведених у 18 02 05
    18 02 07* цитотоксични и цитостатични лекови
    18 02 08 лекови другачији од оних наведених у 18 02 07

    * су означене опасне категорије отпада
    Медицински отпад настаје у здравственим установама (клинички центри, болнице, домови здравља, центри за трансфузију и дијализу, дијагностички и научноистраживачке лабораторије, мртвачнице, старачки домови, рехабилитациони центри), као и приватне специјалистичке ординације, стоматолошке ординације, козметички салони, центри за акупунктуру и др.
    Ветеринарски отпад настаје у одговарајућим установама и ординацијама које се баве здравственом заштитом животиња.
    Количина ових врста опасног отпада, у поређењу са укупном количином отпада који настаје у здравственим установама, није велика, али захтева, као и свака друга врста опасног отпада, посебан третман. У укупној количини насталог медицинског отпада, просечно око 15% чини опасни отпад, док је осталих 85% класичан комунални отпад. Највећи удео опасног отпада насталог у здравственим установама чини инфективни отпад (80 %). Удео других врста отпада је много мањи - оштри предмети (8 %), хемијски отпад (5 %), патолошки отпад (3 %) фармацеутски отпад (сем цитостатика) и цитостатици и амбалажа од цитостатика (2 %).
    Различите врсте медицинског отпада представљају ризик по здравље и животну средину, а најчешће и најзначајније опасности су:
  • Инфекција;
  • Повређивање;
  • Тровање;
  • Озрачивање;
  • Загађивање животне средине, посебно земљишта и подземних вода.
  • У Србији не постоји систем управљања медицинским отпадом којим се обезбеђује адекватна заштита животне средине и становништва. Већина здравствених установа не поступа с отпадом на адекватан начин. Постојећа пракса у управљању медицинским и ветеринарским отпадом је на врло ниском нивоу.
    Само мали број здравствених установа поступа са инфективним медицинским отпадом и коришћеним оштрим инструментима у складу са хигијенским принципима, стерилизација се најчешће обавља воденом паром под повећаним притиском у аутоклавима.
    Честа пракса у мањим здравственим организацијама и неразвијеним срединама је да се опасан отпад најчешће одлаже заједно са другим врстама отпада у исте, врло често неадекватне контејнере, односно са њим се поступа као са класичним комуналним отпадом, а не као са врстом опасног отпада.
    Контејнери се налазе у неограђеним просторима, отворени и лако доступни било коме.
    Отпад се често спаљује у неадекватним и нелегалним постројењима за спаљивање, без контроле и надзора или се без претходне обраде заједно с комуналним отпадом одлаже на сметлишта, испушта у градске канализационе системе или септичке јаме.
    Радници који раде на прикупљању ових врста отпада по правилу немају никакву заштитну одећу и обућу, немају никакву обуку и, самим тим, изложени су негативним утицајима ових врста отпада.
    Фармацеутски и хемијски отпад углавном се не разврстава у складу са Каталогом отпада, већ се одлаже и чува у посебним ормарима и просторијама. Ретко где постоји евиденција о врстама и количинама овог отпада.
    Најбољу слику о величини проблема и значају правилног управљања медицинским отпадом пружају подаци WHO о оболењима која су везана за ову проблематику. Процењује се да је 2000. године у свету због несигурно одложених игала и шприцева било 21 милион случајева инфекција Хепатитисом B, 2 милиона Хепатитиса C и 250 хиљада HIV инфекција.
    Основни циљ управљања медицинским отпадом је увођење здравствено безбедног и, са аспекта заштите животне средине, прихватљивог начина поступања са медицинским отпадом. Поред овог, секундарни циљеви који се постављају су:
  • Успостављање система управљања овом врстом отпада хармонизованог са праксом и регулативом ЕУ;
  • Смањење ризика од оболевања професионално експонираних лица и опште популације;
  • Смањење загађивање животне средине;
  • Омогућавање рециклаже појединих фракција из медицинског отпада.
  • Да би се правилно поступало са медицинским отпадом неопходно је у свакој установи створити одговарајуће организационе, кадровске, просторне и материјалне предуслове. У сваком случају је неопходно учинити следеће:
  • Сачинити упутство за поступање са медицинским отпадом, односно план управљања отпадом,
  • Одредити одговорно лице за управљање медицинским отпадом и лица задужена за прикупљање, обележавање, транспорт, вођење евиденције, као и рад уређаја за обраду отпада.
  • Едуковати кадрове за правилно поступање са медицинским отпадом,
  • Обезбедити простор за привремено одлагање отпада и простора за смештај уређаја за обраду,
  • Обезбедити амбалажу за прикупљање, опрему за транспорт и уређаје за обраду инфективног отпада,
  • Обезбедити опрему и простор за привремено одлагање обрађеног,
  • Обезбедити заштитну опрему за лица која рукују медицинским отпадом,
  • Обезбедити неопходну пратећу документацију и сагласности.
  • Како би се избегле било какве акцидентне ситуације, потребно је да свака здравствена установа детаљно разради план управљања отпадом. План управљања медицинским отпадом морала би да има свака медицинска установа. Он дефинише:
  • Детаљан приказ места настанка и количине медицинског отпада,
  • Временски план прикупљања отпада
  • Начин разврставања и паковања отпада,
  • Начин обележавања и вођење евиденције отпада,
  • Опрему, временски план, начин и путеве транспорта,
  • Начин и трајање привременог одлагања,
  • Поступање са сваком од издвојених врста отпада,
  • Задужене особе,
  • Спровођење административне процедуре.
  • Правилно управљање опасним отпадом па и опасним медицинским отпадом важан је сегмент у функционирању целовитог система управљања отпадом и заштите животне средине него и заштите здравља људи. Ризик изложености опасном медицинском отпаду у овом тренутку се не може потврдити подацима, али ће све медицинске установе и ординације, према захтевима Правилника о методологији за израду интегралног катастра загађивача (Сл. гласник РС, бр. 94/2007) од 2008. године извештавати о количинама генерисаног отпада.
    Правилно руковање отпадом у свакој здравственој установи подразумева организовано и контролисано раздвајање појединих врста отпада, особито опасног отпада. Већ на самом месту настанка, опасне фракције медицинског отпада требају да буду сакупљене у посебну амбалажу која својим карактеристикама (боја, облик, величина) чиме се олакшава његово разврставање, лако и безбедно отпремање на место где се врши његово привремено складиштење. Отпад се из привременог одлагалишта транспортује одговарајућим превозним средствима до места секундарног складиштења. Путеви прикупљања и превоза отпада морају бити предвиђени и одвојени од путева којима се обављају уобичајене здравствене активности (болесници, храна, постељина, стерилни материјали итд.), ако није могуће просторно, онда барем временски.
    Свака здравствена установа треба да има посебно одвојен простор у којем се прикупља и привремено одлаже опасни отпад у за то посебно означене контејнере. У тај простор био би дозвољен приступ само радницима који рукују отпадом, односно који га прикупљају и сортирају у складу са врстама отпада. Медицински се отпад секундарно складишти у одвојеном, означеном ограђеном и наткривеном простору, предвиђеном само за ту намену, а који мора бити прилагођен за лако чишћење и дезинфекцију.
    Следећа фаза у управљању опасним медицинским отпадом је његова обрада и одлагање, што зависи од категорије отпада. У зависности од врсте након претходне обраде стерилизацијом, неке врсте отпад се могу одложити на комунална одлагалишта.

    Напомена: Слике на овој web страници добијене од ЕУ Пројекта "Technical Assistance for Healthcare Waste Management", који се спроводи у Србији и финансиран је од стране EAR.