Природни загађивач
Полен биљака је за човека један од најзначајнијих природних алергена која се могу наћи у ваздуху. Поленова зрна код више од 20% људске популације (сваки пети човек) изазивају алергијске реакције (бронхитис, коњуктивитис, дерматитис, поленска кијавица ...).
Данас се врши идентификација полена за 24 биљне врсте (леска, јова, тисе и чемпреси, брест, топола, јавор, врба, јасен, бреза, граб, платан, орах, храст, бор, конопља траве, липа, боквица, киселица, коприве, штирови, пелин, амброзија.)
Временски период током којег се врши континуирано узимање узорака дефинисано је од стране Међународног удружења за аеробиологију (IAA).У климатским условима наше земље овај период започиње око 1. фебруара (време почетка цветања леске и јове) и траје до првих дана новембра (завршетак цветања пелина и амброзије). Почетак и завршетак полинације могу из године у годину знатно да колебају, зависно од временских прилика.
Концентрација полена се одређује за један дан, недељу, декаду, месец, сезону и целу годину, за сваку биљну врсту појединачно.
Аерополен се сакупља континуираном волуметријском методом (Hirst, 1952) Након квалитативног и квантитативног прегледа аерополена резултати су изражени као концентрације (број поленових зрна у m3 ваздуха). Граничне вредности концентрација за полене дрвећа и полене трава је 30 зрна/m3 ваздуха, док је за полене корова 15 зрна/m3 ваздуха ваздуха .
Мерења обухватају три сезоне цветања:
Сезона цветања дрвећа почиње почетком цветања Леске и Јове и траје од фебруара до почетка маја
Сезона цветања трава траје од маја до друге декаде јула .Поред трава овај период карактерише период цветања Борова и Липе
Сезона цветања корова траје од друге половине јула до новембра месеца.Најзначајнији алерген у сезони цветања корова
Када цветање, а самим тим и полен достигну одређено стање зрелости, тада настаје емитовање полена помоћу метеоролошког механизма расипања.
Емисија полена је начелно повољније при већој температури ваздуха, нижој влажности ваздуха и ветровоитом времену.