Изаберите годину:
Изаберите кључну реч:
Поново започета аутоматска мерења квалитета ваздуха у Радинцу
Директор Агенције за заштиту животне средине, др Срђан Лалић и директор за техничке послове Железаре HBIS SERBIA, г-дин Зхао Каиxинг, потписали су данас Уговор о донаторству којим се Агенцији предаје аутоматска станица за мерење квалитета ваздуха у насељу Радинац (Смедерево) које се налази у непосредној близини Железаре. Нова станица биће саставни део мреже аутоматских станица у оквиру државног мониторинга квалитета ваздуха који спроводи Агенција, а у складу са Уредбом о утврђивању Програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи.
Град Смедерево овим ће имати три аутоматске мерне станице које прате квалитет ваздуха.
Аутоматска станица за мерење квалитета ваздуха у Радинцу постојала је до 2012. године. Мерења суспендованих честица обновљена су почетком 2020. године, а од данас поново ће моћи да се прате концентрације загађујућих материја на сатном нивоу. Нова станица садржи анализаторе за праћење концентрација сумпор-диоксида (SO2), азот-диоксида (NO2), озона (O3), угљен-моноксида (CO) и суспендованих честица (PM10/PM2.5). На станици ће се пратити и метеоролошки подаци а остаће такође и мануелна мерења суспендованих честица како би се и даље анализирала присутност тешких метала у њима.
HBIS SERBIA постављањем аутоматске мерне станице представља позитиван пример другим компанијама које такође у оквиру своје делатности имају тешку индустрију. На овај начин биће у могућности да превасходно себе контролишу али и транспарентно прикажу квалитет ваздуха околине фабричког комплекса.
Агенција за заштиту животне средине спроводи мерења квалитета ваздуха на 38 места широм земље, а станицом у Радинцу ојачаће државни мониторинг што ће допринети квалитетнијој слици стања квалитета ваздуха у Републици Србији.
Град Смедерево овим ће имати три аутоматске мерне станице које прате квалитет ваздуха.
Аутоматска станица за мерење квалитета ваздуха у Радинцу постојала је до 2012. године. Мерења суспендованих честица обновљена су почетком 2020. године, а од данас поново ће моћи да се прате концентрације загађујућих материја на сатном нивоу. Нова станица садржи анализаторе за праћење концентрација сумпор-диоксида (SO2), азот-диоксида (NO2), озона (O3), угљен-моноксида (CO) и суспендованих честица (PM10/PM2.5). На станици ће се пратити и метеоролошки подаци а остаће такође и мануелна мерења суспендованих честица како би се и даље анализирала присутност тешких метала у њима.
HBIS SERBIA постављањем аутоматске мерне станице представља позитиван пример другим компанијама које такође у оквиру своје делатности имају тешку индустрију. На овај начин биће у могућности да превасходно себе контролишу али и транспарентно прикажу квалитет ваздуха околине фабричког комплекса.
Агенција за заштиту животне средине спроводи мерења квалитета ваздуха на 38 места широм земље, а станицом у Радинцу ојачаће државни мониторинг што ће допринети квалитетнијој слици стања квалитета ваздуха у Републици Србији.
Међународни дан чистог ваздуха за плаво небо
Пратећи све веће интересовање међународне заједнице за чист ваздух и наглашавајући потребу да се уложе додатни напори за побољшање квалитета ваздуха ради заштите здравља људи, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 7. септембар Међународним даном чистог ваздуха за плаво небо.
Прошле године покренут је први Међународни дан чистог ваздуха за плаво небо са темом "Чист ваздух за све".
Тема овогодишњег Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо је "Здрав ваздух, здрава планета" која наглашава здравствене ефекте загађења ваздуха, посебно током пандемије COVID-19. Циљ је дати приоритет потреби за здравим ваздухом за све, а обухватити и друга критична питања као што су климатске промене, здравље људи и планете, као и циљеве одрживог развоја.
Званично обележавање другог Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо одржаће се у Најробију, Њујорку и Бангкоку.
Званична web страница Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо је: https://www.cleanairblueskies.org/.
Прошле године покренут је први Међународни дан чистог ваздуха за плаво небо са темом "Чист ваздух за све".
Тема овогодишњег Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо је "Здрав ваздух, здрава планета" која наглашава здравствене ефекте загађења ваздуха, посебно током пандемије COVID-19. Циљ је дати приоритет потреби за здравим ваздухом за све, а обухватити и друга критична питања као што су климатске промене, здравље људи и планете, као и циљеве одрживог развоја.
Званично обележавање другог Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо одржаће се у Најробију, Њујорку и Бангкоку.
Званична web страница Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо је: https://www.cleanairblueskies.org/.
Извештај о економским инструментима за заштиту животне средине у Републици Србији за 2019. годину
Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај о економским инструментима за заштиту животне средине у Републици Србији за 2019. годину, у ком су приказани примењени економски инструменти на бази доступних званичних података државних институција и стручних организација. Извештај је намењен креаторима политика, стручним и научним радницима, као и ширем кругу заинтересоване јавности.
Извештај можете преузети ОВДЕ
САОПШТЕЊЕ
Поводом чланка објављеног у дневном листу "Политика" у коме се износе непроверене информације о престанку мерења квалитета ваздуха у Смедереву, окарактеришући престанак као "напрасни", саопштавамо да је информација о разлогу привременог прекида мерења суспендованих честица PM10/PM2.5 дата на сајту на коме се подаци и објављују и то на насловној страни портала изнад менија као и у делу Информације на истом порталу http://www.amskv.sepa.gov.rs.
Као што се у Информацијама и наводи, разлог прекида мерења је редован сервис и калибрација инструмената за мерење суспендованих честица PM10/PM2.5 на станицама Београд-Мостар, Обреновац-Центар, Смедерево-Центар и Косјерић. Управо због значаја мерења ових загађујућих материја и важности информисања јавности о резултатима мерења, Агенција редовне сервисе и калибрације врши у топлој половини године када је оптерећење приземног слоја атмосфере овим материјама мање. У наредном периоду планирано је искључење и других инструмената из истог разлога о чему ће јавност бити информисана на исти начин.
Обавештење за податке о производима који након употребе
постају посебни токови отпада
Данас, 28. априла 2021. године, Агенција је послала 5511 обавештења предузећима која су увозила производе који након употребе постају посебни токови отпада, а нису доставили податке у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара.
Подаци се достављају до 31. марта 2021. године за податке из претходне године искључиво уносом у информациони систем Националног регистра извора загађивања. Додатни рок за достављање података је 8 дана од пријема овог обавештења.
Уколико су Вам потребне неке додатне информације или помоћ при попуњавању , молимо Вас да нам се обратите на e-mail адресу nrizpodrska@sepa.gov.rs или на телефоне 011/6356780, 011/6356781, 011/6356782, 011/6356783.
Подаци се достављају до 31. марта 2021. године за податке из претходне године искључиво уносом у информациони систем Националног регистра извора загађивања. Додатни рок за достављање података је 8 дана од пријема овог обавештења.
Уколико су Вам потребне неке додатне информације или помоћ при попуњавању , молимо Вас да нам се обратите на e-mail адресу nrizpodrska@sepa.gov.rs или на телефоне 011/6356780, 011/6356781, 011/6356782, 011/6356783.
22. АПРИЛ ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ
АПЛИКАЦИЈА УКЛОНИ ДИВЉУ ДЕПОНИЈУ
Изјава директора Агенције г-дина Филипа Радовића
Сваке године, 22. априла обележава се Међународни дан планете Земље у циљу скретања пажње грађанима на значај очувања природе и спречавања негативних последица по животну средину. Данашњи дан Агенција је посветила решавању проблема управљања комуналним отпадом са аспекта вођења ефикасне евиденције дивљих депонија у Републици Србији.
У Србији се годишње генерише, према прикупљеним подацима преко 11 милиона тона отпада, од чега је 2,3 милиона тона комуналног отпада. Већина отпада, преко 85% се одлаже на санитарним и несанитарним депонијама, али одређени део, око 15 % комуналног, али и других врста отпада, као што је пре свега, грађевински отпад, завршава на дивљим депонијама.
Према последњим расположивим подацима из 96 јединица локалних самоуправа у Србији је лоцирано 1984 дивљих депонија.
Апликација Уклони дивљу депонију има за циљ да се прецизно утврде локације дивљих депонија како би се што пре те локације и очистиле. Када се уочи дивља депонија помоћу ове апликације се она услика мобилним телефоном и подаци се аутоматски шаљу у базу података Агенције за заштиту животне средине. Достављени подаци се прво проверавају, и након тога уносе на мапу која ће као јавна бити доступна на сајту Агенције. Апликација је врло једноставна за коришћење и посебно треба истаћи да је пријава апсолутно анонимна. Позивамо све грађане Србије, а посебно ловце, шумаре, риболовце, планинаре, али и све друге љубитеље природе, да инсталирају ову апликацију и доставе нам податке о уоченим дивљим депонијама.
На овај начин ће сви прикупљени подаци у року од једног до два дана, бити доступни и јединицама локалних самоуправа који ће моћи да правовремено реагују и уклоне отпад са дивље депоније. Самим тим, могу да планирају и буџетска средства и за постављање контејнера на локацијама на којима се депоније враћају и успоставе стално одвожење отпада. Низ локалних самоуправа уклања дивље депоније, али на преко 90% чишћених локација се депоновање отпада поново вратило, што указује на потребу измене начина управљања отпадом у локалним самоуправама.
Још једном молим грађане Србије да преузму ову апликацију и допринесу уклањању дивљих депонија са простора наше земље.
Апликацију можете преузети на Google Play store или ОВДЕ.
У Србији се годишње генерише, према прикупљеним подацима преко 11 милиона тона отпада, од чега је 2,3 милиона тона комуналног отпада. Већина отпада, преко 85% се одлаже на санитарним и несанитарним депонијама, али одређени део, око 15 % комуналног, али и других врста отпада, као што је пре свега, грађевински отпад, завршава на дивљим депонијама.
Према последњим расположивим подацима из 96 јединица локалних самоуправа у Србији је лоцирано 1984 дивљих депонија.
Апликација Уклони дивљу депонију има за циљ да се прецизно утврде локације дивљих депонија како би се што пре те локације и очистиле. Када се уочи дивља депонија помоћу ове апликације се она услика мобилним телефоном и подаци се аутоматски шаљу у базу података Агенције за заштиту животне средине. Достављени подаци се прво проверавају, и након тога уносе на мапу која ће као јавна бити доступна на сајту Агенције. Апликација је врло једноставна за коришћење и посебно треба истаћи да је пријава апсолутно анонимна. Позивамо све грађане Србије, а посебно ловце, шумаре, риболовце, планинаре, али и све друге љубитеље природе, да инсталирају ову апликацију и доставе нам податке о уоченим дивљим депонијама.
На овај начин ће сви прикупљени подаци у року од једног до два дана, бити доступни и јединицама локалних самоуправа који ће моћи да правовремено реагују и уклоне отпад са дивље депоније. Самим тим, могу да планирају и буџетска средства и за постављање контејнера на локацијама на којима се депоније враћају и успоставе стално одвожење отпада. Низ локалних самоуправа уклања дивље депоније, али на преко 90% чишћених локација се депоновање отпада поново вратило, што указује на потребу измене начина управљања отпадом у локалним самоуправама.
Још једном молим грађане Србије да преузму ову апликацију и допринесу уклањању дивљих депонија са простора наше земље.
Апликацију можете преузети на Google Play store или ОВДЕ.
Усвојен Извештај о стању животне средине за 2019. годину
У понедељак, 8. марта 2021. године, у Малој сали у Дому Народне скупштине, одржана је Четврта седница Одбора за заштиту животне средине на којој је разматран Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2019. годину, који је поднела Влада.
Седницом је председавао председник Одбора др Љубинко Ракоњац. Поред посланика, чланова Одбора за заштиту животне средине, седници су присуствовали и представници Агенције за заштиту животне средине на челу са директором Филипом Радовићем, представница Министарства, помоћник министра Александра Имширагић Ђурић, чланови невладиног сектора итд.
Извештај за поменути период је представио господин Филип Радовић, који је говорио о свакој тематској целини животне средине посебно. Посебно је наглашена потреба за даљим унапређењем извештавања, као и ширењем информација и података према свим заинтересованим странама.
Чланови Одбора усвојили су Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2019. годину.
Седницом је председавао председник Одбора др Љубинко Ракоњац. Поред посланика, чланова Одбора за заштиту животне средине, седници су присуствовали и представници Агенције за заштиту животне средине на челу са директором Филипом Радовићем, представница Министарства, помоћник министра Александра Имширагић Ђурић, чланови невладиног сектора итд.
Извештај за поменути период је представио господин Филип Радовић, који је говорио о свакој тематској целини животне средине посебно. Посебно је наглашена потреба за даљим унапређењем извештавања, као и ширењем информација и података према свим заинтересованим странама.
Чланови Одбора усвојили су Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2019. годину.
