Свака последња среда у априлу је дан посвећен едукацији о утицају буке на здравље становника. Ове године то је 27. април. Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље проглашен је 1996. године. Центар за слух и комуникацију (Center for Hearing and communication) започео је глобалну кампању подизања свести људи о штетности буке на здравље.

Бука у животној средини јесте нежељени или штетан звук, док штетни ефекти представљају негативан утицај буке на здравље људи. Како би се извршила едукација људи, широм планете организују се разне радионице за подизања свести.

Светска Здравствена Организација (World Health Organisation, WHO) је након дугогодишњих анализа објавила Извештај под називом "Терет болести изазван буком у животној средини" ( "Burden of disease from environmental noise") у коме је документовано да бука изазива стрес, омета основне активности попут сна, одмора, рада или учења. Дуже излагање може изазвати озбиљна обољења као што су хипертензија и кардиоваскуларне болести, чак и преурањену смрт.

Европска агенција за животну средину (European Environment Agency, EEA) је поред годишње анализе прикупљених података о загађењу буком, 2011. године установила награду за иновацију, кампању или церемонију чији је циљ подизање свести штетности буке.

Имајући у виду ове чињенице, свако од нас би могао да допринесе смањењу емисије буке прилагођавањем брзине аутомобила зони кроз коју се вози или пак употребом услуга јавног превоза, коришћење кућних уређаје са А класом по питању звука који емитује, шетњом по парковима или другим оазама мира.

Усклађивањем наших потреба са природом можемо да смањимо буку и сачувамо наше здравље.

У Београду је данас отворена Регионална радионица Clearing-House Mechanism (CHM) Конвенције о биолошком диверзитету за земље централне и источне Евопе и западне Азије. Радионицу је отворио директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић, који је том прликом нагласио веома запажен резулалт Агенције у процесу извештавања. Посебно је указао и на алармантне податке о угрожености биодиверзитета према Living Planet Index-у пад од око 50% популација кичмењака од седамдесетих година прошлог века и предложио проналажење ефикаснијих начина финансирања заштите природе. Представник Секретаријата Конвенције о биолошком диверзитету поздравио је скуп у име Извршног директора Конвенције и представио основне смернице радионице на развоју CHM у земљама у којима још увек није успостављен, као и на унапређењу постојећих CHM у складу са Aichi циљевима.

Радионици присуствује око 15 делегата који ће се ове седмице упознати са новим могућностима CHM на успостављању ефикаснијег механизма размене информација о биодиверзитету. Како је CHM практично непреводив на српски језик и наизглед нема никакве везе са биодиврзитетом, портал се на српском језику зове "Знање из природе - знање за природу".

Амбасада Француске у Србији и Централно-европски форум за развој (CEDEF) организовали су 21. марта 2016. конференцију "Загађење ваздуха: Допринос локалних заједница борби против климатских промена". Конференцију су отвориле Њ.е. Кристин Моро, амбасадор Републике Француске у Србији и проф. др Ana B. Bovan, председник CEDEF-а.
Говорници на скупу су били: Guy Berge, председник Агенције за ваздух - Лорен и Sebastien Douche из града Metz, Дејан Лекић и Тихомир Поповић из Агенције за заштиту животне средине, Влатка Матковић Пуљић из Алијансе за заштиту животне средине и здравља, проф др. Маја Николић из Института за јавно здравље Ниш, Миодраг Грујић из Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда, Слободан Мишановић из ЈКП Градског Саобраћајног Предузећа "Београд".
Активности Агенције у области мониторинга и оцене квалитета ваздуха представљене су презентацијом "Квалитет ваздуха у Републици Србији - од мониторинга до оцене". Поред извода из Годишњих извештаја о стању квалитета ваздуха у Републици Србији у периоду 2010 - 2014, извода из наступа на ранијим стручним скуповима и прелиминарне оцене квалитета ваздуха за 2015, у овој презентацији су приказани и резултати анализе расположивих података који указују да термоелектране нису доминантни загађивачи прашкастим материјама у градовима Републике Србије.
Презентацију Т. Поповића можете преузети овде.

Под појмом "отворени подаци"(Open data) подразумевају се јавно доступни машинско читљиви подаци, који су правовремени и могу да се користе без ограничења. Осим информација од јавног значаја, постоји иницијатива милиона људи широм света да податке који чине "светско знање које припада људској раси" учине доступним свима и да се шире без ограничења.
Законом о научноистраживачкој делатности приступ отвореним подацима постао је обавезан и у нашој земљи. Уз подршку УНДП-а и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу крајем 2015. године у Србији је започео пројекат успостављања државног програма отворених података.
Као пилот институција у процесу "Open data" иницијативе Агенција за заштиту животне средине је један од ретких позитвивних примера, за шта је добила и плакету. О овој теми, у оквиру информисања о поплавама, дневни лист Политика је данас детаљно известила.

Агенција за заштиту животне средине је у сарадњи са Истраживачким Центром Европске Комисије и Европском Агенцијом за животну средину, а у оквиру активности ЕИОНЕТ Националног референтног центра за земљиште, припремила прилог на тему "Flood disaster and contaminated sites in Serbia 2014" који је објављен у оквиру Извештаја "Remediated sites and brownfields. Success stories in Europe" .
Овај документ је објављен на иницијативу ЕИОНЕТ радне групе за контаминиране локалитете и браунфилд локације у оквиру које је Агенција активно радила у 2015. години на прикупљању података и размени информација о загађеним земљиштима, као и информација о различитим случајевима и успешним причама ремедијације локалитета широм Европе.
Овај Извештај је још један допринос обележавању Међународне године земљишта 2015. Његов циљ је да допринесе бољем разумевању потреба санације контаминираних локација и браунфилд рехабилитација које су од суштинског значаја за одрживо управљање и коришћење земљишта, као и да подели најбоље праксе и нове технике у ремедијацији земљишта и управљања контаминираним подручјима.
Кроз прилог Агенције за заштиту животне средине желели смо да подсетимо да су катастрофалне поплаве 2014. године додатно деградирале животну средину. Ово представља опомену да је неопходно обезбедити адекватно управљање и заштиту контаминираних локалитета који представљају стални ризик по здравље људи и животну средину.