Данас је у Медија центру одржана презентација публикације "Транспарентност и одговорност агенција: Компаративна анализа пет регулисаних сектора у Србији и Македонији". То је завршни догађај у оквиру једногодишњег научно-истраживачког пројекта о регулаторним телима у Србији и Македонији под покровитељством Програма за промоцију регионалног истраживања Западног Балкана (RRPP Western Balkans), који је подржан од стране Швајцарске агенције са развој и сарадњу.
Публикација представља резултат истраживачког пројекта којим је мерен ниво транспарентности десет агенција у Србији и Македонији у чијим је надлежностима пет регулаторних сектора - телекомуникације, медији, енергетика, животна средине и тржишна конкуренција.
У публикацији је истакнуто да Агенција за заштиту животне средине Републике Србије пружа информације које су базиране на теренском испитивању, да ова институција не доноси одлуке и не ствара правила и да се сматра да је њена транспарентност остварена у потпуности.

Секопак је на конференцији "Зелена економија и рециклажна инфраструктура" промовисао CO₂ калкулатор на основу кога је доделио сертификате компанијама у систему оператера, за учинак у смањењу емисије CO₂ у атмосферу, а на бази пласираних и рециклираних количина амбалажног отпада у претходној години.

Са индустрализацијом и растом популације, емисија гасова са ефектом стаклене баште се константно повећавала. У последњих 100 година човечанство је емитовало гасове стаклене баште у атмосферу брже него што су их природни процеси могли уклонити. Република Србија, иако још увек није потписница Кјото Протокола, заједно са остатком света прати ефекте климатских промена и ради на смањењу емисије GHG гасова.
Искуства земаља ЕУ, које су усвојиле "принцип продужене одговорности произвођача" (EPR) показала су да је значај део смањења емитовања CO₂ могућ успостављањем одрживог система примарне селекције амбалажног отпада на месту његовог настанка, као и рециклажом односно поновним искоришћењем амбалажног отпада.
Секопак, као члан ProEuropa, кровне организације свих рецоверy организацијама из ЕУ односно носиоца EPR шема, учестововао је у изради модела за калкулацију уштеде CO₂ услед директног постојања EPR шеме, тј. успостављеног система сакупљања амбалажног отпада и његове рециклаже/поновног искоришћења у складу са националним циљевима.
Грађани Републике Србије годишње генеришу око 2,13 милиона тона комуналног отпада од чега амбалажни отпад износи за 2014 годину око 320 хиљада тона.
Пораст уштеде CO₂ емисије сагледан кроз призму EPR система, могуће обезбедити једино кроз наставак и интензивирање одвојеног сакупљања амбалажног отпада на месту његовог настанка, чему могу допринети сви грађани Републике Србије, али и сви остали субјекти у оквиру система упртављања амбалажним отпадом, превасходно одговорни оператери система, кроз обавезна улагања у систем примарне селекције.

Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2014. године садржи резултате обраде података добијених оперативним аутоматским мониторингом квалитета ваздуха у Републици Србији током 2014. године. Он представља приказ континуитета реализације послова и активности које чине обавезе Агенције за заштиту животне по Закону о заштити ваздуха ("Службени гласник РС" бр. 36/09 и 10/13) у делу мониторинга квалитета ваздуха и извештавања, што је један од резултата вишегодишњих активности Агенције на успостављању и одржавању оперативног система за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха у Републици Србији.

У Извештају је дата, сагласно постојећој важећој регулативи, једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији сагласно чл. 21. Закона о заштити ваздуха, Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл. гл. РС" бр.11/10 и 75/10), Уредби о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи ("Сл. гл. РС" број 58/11) и Уредби о утврђивању зона и агломерација ("Сл. гл. РС" бр. 58/11 и 98/12).
Сагласно ЕУ пракси у овом Извештају је дат тренд квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама у Републици Србији и проценат становништва потенцијално изложеног концентрацијама загађујућих материја изнад референтних нивоа.
Битни делови и констатације из овог Извештаја биће садржани у Извештају о стању животне средине у Републици Србији 2014. године.
Комплетан Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2014. године можете преузети овде.

На 43. саветовању "ЗАШТИТА ВАЗДУХА 2015" одржаног у Зрењанину 22-24. септембра 2015. године, представницима Агенције за заштиту животне средине Филипу Радовићу и Тихомиру Поповићу додељене су плакете Удружења за заштиту ваздуха Србије. Плакете су додељене "за изузетно залагање и допринос у заштити квалитета ваздуха и животне средине у 2014. години".
Ово саветовање је одржано као интегрисани скуп заједно са 7. саветовањем "ДЕПОНИЈЕ ПЕПЕЛА, ШЉАКЕ И ЈАЛОВИНЕ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА И РУДНИЦИМА" и 4. саветовањем "ОДСУМПОРАВАЊЕ ДИМНИХ ГАСОВА".
Стручњаци Агенције су на овим скуповима презентовали 4 стручна ауторска рада.