Преузимањем аутоматске станице за праћење квалитета ваздуха у Косјерићу од Општине Косјерић, Агенција је у најкраћем року извршила ревитализацију анализатора. Од данас је станица у пуном оперативном раду, а мобилна аутоматска станица после четири и по месеца непрекидног рада враћена у Агенцију.

У Belexpocentru одржан је пети по реду Renexpo. Том приликом проглашен је BMW i3 најбољим у конкуренцији 100% електричних аутомобила. У оквиру манифестације додељене су награде за допринос у сарадњи и очувању животне средине Министарству заштите животне средине, Агенцији за заштиту животне средине и Министарству рударства и енергетике.
У основној школи "Лаза Костић" на Новом Београду засађено је осам стабала, симболично за сваку школску годину по једно стабло. Заједно са ученицима Основне школе стабла су засадили Иван Карић, државни секретар Министарства заштите животне средине и Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

У Београду се од 24. до 26. априла одржава стручна радионица на којој се представља документ "Национална процена угрожености од елементарних непогода и других несрећа". Ова национална процена је урађена према јединственој методологији и обухвата дванаест идентификованих опасности (земљотреси; одрони, клизишта и ерозије; екстремне временске појаве; епидемије и пандемије; пожари и експлозије; итд). Национална процена за Републику Србију обухвата и опасност "недостатак воде за пиће", и први пут се у оквиру националне методологије обрађује ова опасност. Агенција за заштиту животне средине је одређена за координатора израде опасности "недостатак воде за пиће" и стручна јавност је први пут у прилици да се упозна са резултатима ове процене.

Презентацију сценарија за опасност од недостатка воде за пиће, у својству предавача испред мултидисциплинарног и међусекторског стручног тима, презентовали су Филип Радовић (директор Агенције за заштиту животне средине) и Небојша Вељковић (начелник мониторинга квалитета воде и седимента у Агенцији за заштиту животне средине). Презентацију можете преузети ОВДЕ.
Галерију фотографија са стручне радионице можете видети ОВДЕ.

Бука у животној средини се дефинише као сваки нежељени звук, који према субјективним осећају, омета човека, како при раду, тако и при одмору. У савременом свету, најзначајнији извор буке у животној средини су друмски, железнички и авио саобраћај. Бука изазива различите неповољне утицаје на здравље како на кардио-васкуларни тако и на централни нервни систем. Проблем буке је огроман како у свету тако и код нас. Повећање броја становника, урбанизација, техничко-технолошки развој, интензивирање саобраћаја утичу на усложњавање овог проблема. Један од начина утицања на јавност, са циљем смањења проблема, јесте обележавање Међународног дана подизања свести о штетном утицају буке на здравље.
Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље успостављен је пре двадесет две године. Договорено је да то буде свака последња среда у априлу месецу. Ове године то је 25. април када се у Европи и свету одржавају различите манифестације са циљем едукације и подизања свести о начину смањења буке. Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је поред годишње анализе прикупљених података о загађењу буком , 2011. године установила награду за иновацију, кампању или церемонију чији је циљ подизање свести штетности буке. Центар за слух и комуникацију (Center for Hearing and communication) непрестано објављује публикације о штетним утицајима буке на здравље.
Усклађивањем наших потреба са природом можемо да смањимо буку и сачувамо наше здравље.