Свака последња среда у априлу је дан посвећен едукацији о утицају буке на здравље становника. Ове године то је 27. април. Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље проглашен је 1996. године. Центар за слух и комуникацију (Center for Hearing and communication) започео је глобалну кампању подизања свести људи о штетности буке на здравље.

Бука у животној средини јесте нежељени или штетан звук, док штетни ефекти представљају негативан утицај буке на здравље људи. Како би се извршила едукација људи, широм планете организују се разне радионице за подизања свести.

Светска Здравствена Организација (World Health Organisation, WHO) је након дугогодишњих анализа објавила Извештај под називом "Терет болести изазван буком у животној средини" ( "Burden of disease from environmental noise") у коме је документовано да бука изазива стрес, омета основне активности попут сна, одмора, рада или учења. Дуже излагање може изазвати озбиљна обољења као што су хипертензија и кардиоваскуларне болести, чак и преурањену смрт.

Европска агенција за животну средину (European Environment Agency, EEA) је поред годишње анализе прикупљених података о загађењу буком, 2011. године установила награду за иновацију, кампању или церемонију чији је циљ подизање свести штетности буке.

Имајући у виду ове чињенице, свако од нас би могао да допринесе смањењу емисије буке прилагођавањем брзине аутомобила зони кроз коју се вози или пак употребом услуга јавног превоза, коришћење кућних уређаје са А класом по питању звука који емитује, шетњом по парковима или другим оазама мира.

Усклађивањем наших потреба са природом можемо да смањимо буку и сачувамо наше здравље.

У Београду је у одржана конференција о одрживом развоју "Serbia Goes Green" поводом Дана планете Земље. Учеснике су поздравили пригодним обраћањем министар енергетике и рударства г. Александар Антић, државна секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине гђа Стана Божовић, г. Christer Asp амбасадор Шведске у Београду и гђа Narinder Chauhan, амбасадорка Индије у Београду.
Учествујући у панелу "Зелена енергија: шанса или обавеза" директор Агенције г. Филип Радовић је подсетио на важност очувања животне средине и здравља људи управо преко производње енергије из обновљивих извора.

У Београду је од 11. до 14. априла одржан семинар "Environmental statistic - emissions to air" припремљен у сарадњи са Статитиком Шведске. Састанак је организован у циљу унапређења извештавања Агенције за заштиту животне средине према UNFCCC i CLRTAP конвенцији. На семинару су представници Шведске статистике приказали своја искуства у изради инвентара основних загађујућих материја као и гасова са ефектом стаклене баште и предложили могуће начине унапређења израде инвентара у Србији.

Овом семинару су поред представника Агенције, присуствовали представници Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Машинског факултета Универзитета у Београду и Републичког завода за статистику.

У Београду је данас отворена Регионална радионица Clearing-House Mechanism (CHM) Конвенције о биолошком диверзитету за земље централне и источне Евопе и западне Азије. Радионицу је отворио директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић, који је том прликом нагласио веома запажен резулалт Агенције у процесу извештавања. Посебно је указао и на алармантне податке о угрожености биодиверзитета према Living Planet Index-у пад од око 50% популација кичмењака од седамдесетих година прошлог века и предложио проналажење ефикаснијих начина финансирања заштите природе. Представник Секретаријата Конвенције о биолошком диверзитету поздравио је скуп у име Извршног директора Конвенције и представио основне смернице радионице на развоју CHM у земљама у којима још увек није успостављен, као и на унапређењу постојећих CHM у складу са Aichi циљевима.

Радионици присуствује око 15 делегата који ће се ове седмице упознати са новим могућностима CHM на успостављању ефикаснијег механизма размене информација о биодиверзитету. Како је CHM практично непреводив на српски језик и наизглед нема никакве везе са биодиврзитетом, портал се на српском језику зове "Знање из природе - знање за природу"