Агенција за заштиту животне средине је поводом Међународне године земљишта и Светског дана земљишта 5. децембра 2015. године учествовала на завршној конференцији "Здрава земља за здрав живот Мачве", која је одржана на Универзитету Сингидунум у просторијама Футура, факутета за примењену екологију.
Презентацију са конференције можете преузети овде.
Публикацију која је штампана овим поводом преузмите овде.

У Сава Центру је 7.12.2015. почело дводневно саветовање: Информационе технологије, развој и примена у унапређењу животне средине -ИТ ЕКО у организацији Удружења кластер комора за заштиту животне средине и одрживи развој, а уз подршку Агенције за заштиту животне средине. Стручњаци из Агенције ће имати више презентација из различитих тематских области. На саветовању ће бити презентована најновија научна и практична достигнућа која се примењују у области заштите животне средине.

У уводном обраћању Директор Агенције је истакао нераскидиву везу информационих технологија и законских надлежности Агенције, као и високо рангирано место које Агенција има међу агенцијама европских земаља иако је само придружени члан Европске агенције за животну средину (ЕЕА).

Поводом Светског дана земљишта Агенција је спровела анкету на тему:
Колико нам је земљиште важно? Резултате анкете можете погледати овде.

Земљиште представља основ за производњу хране, горива, индустријску производњу, али и за одрживост екосистема и човеков опстанак. За четврину светског биодиверзитета, земљиште представља базу и станиште и као такво захтева једнаку пажњу и заштиту као и друга станишта. Земљиште је важан фактор у спречавању и смањивању последица поплава и суша, али и представља важан фактор у снабдевању чистом водом. Највеће залихе угљеника су управо у земљишту, што може допринети смањењу климатских промена. Одржавање или повећавање земљишта као ресурса је веома битно за задовољење потреба људи за храном, водом и енергијом.

Земљиште је, као ресурс, дуго било запостављено. Нажалост, у прошлости нисмо успевали да објединимо заштиту земљишта са производњом хране, водом, климом, биодиверзитетом и животном средином. Овај тренд мора почети да се мења. Важно је да се заустави даље загађење земљишта и процеси деградације и да почне да се ради на заштити и обнови основних функција земљишта. Светски дан земљишта 5. децембар има за циљ да повеже људе и земљиште и да подигне свест становништва о његовој изузетној важности у нашим животима.
Агенција за заштиту животне средине обележава Светски дан земљишта учествовањем на Конференцији "Здрава земља за здрав живот Мачве" у организацији Уније еколога "УНЕКО".

Велики број Европљана је још увек изложен штетном утицају загађеног ваздуха. У Европи, гледајући појединачно ризике везане за проблеме животне средине, загађење ваздуха носи највеће опасности по здравље људи. Скраћује животни век људи и доводи до озбиљних болести као што су болести срца, болести респираторног система па и рак.
Извештај ЕЕА “Квалитет ваздуха у Европи - извештај 2015” даје приказ поља концентрација основних загађујућих материја на основу података са званичних мониторинг станица у Европи током 2013. године и анализира излагање европског становништва загађењу ваздуха. Он показује да је већина градског становништва и даље изложена загађењу ваздуха које је на нивоу који се од стране Светске здравствене организације сматра небезбедним.
Најпроблематичније загађујуће материје које утичу на здравље људи су суспендоване честице (PM), приземни озон (O₃) и азот диоксид (NO₂).
Овај Извештај садржи и податке са подручја Републике Србије које је доставила Агенција за заштиту животне средине. Подаци су резултат систематског аутоматског мониторинга у државној мрежи за праћење квалитета ваздуха.

Према анализи, презентованој у извештају Агенције Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2014. године, доступног на сајту Агенције, током 2014. године две трећине становништва Републике Србије имало је чист или незнатно загађен ваздух. У истом периоду једна трећина становништва је имала квалитет ваздуха који захтева побољшање.
Ако се анализира стање квалитета ваздуха само у агломерацијама ситуација је лошија; једна трећина становништва агломерција је имала чист или незнатно загађен ваздух, а две трећине становништва агломерција је имала квалитет ваздуха који треба побољшати.