Катастар депонија
Депоније отпада као загађивачи животне средине
Формирање базе података о депонијама на подручју Републике Србије - пројекти
Анализа прикупљених података
Формирање базе података о депонијама на подручју Републике Србије - пројекти
Анализа прикупљених података
Основна законска регулатива везана за управљање отпадом у Републици Србији одређује општину као административну и просторну целину у чијој је надлежности питање управљања комуналним отпадом.
Издвојени из комплекса управљања комуналним отпадом одлагалишта отпада - депоније и сметлишта, представљају специфичне објекте који могу да имају значајан негативан утицај на животну средину. Непосредно се јавља утицај на ваздух, подземне и површинске воде, земљиште и угрожавање буком.
У материје које у највећој мери загађују ваздух,а емитују се са депонија су азотни и сумпорни оксиди, ПАУ, диоксини, фурани, прашина и тешки метали. Са комуналних депонија се емитује и депонијски гас, као нус-продукт процеса разградње депонованог отпада, који садржи око 50% метана. Поред тога, емитују се и непријатни мириси, који имају значајан утицај на квалитет живота у околини депонија.
Неадекватно депоновање отпада на нехигијенским депонијама доводи до загађивања земљишта и подземних вода. Падавине које се филтрирају кроз масу депонованог отпада растварају штетне материје, чиме се загађују и земљиште и подземне воде. Додатни проблем је да загађивање тла нема искључиво локални карактер, него долази до загађивања тла и подземних и површинских вода на ширем простору, а посредно и до угрожавања флоре и фауне у и на тлу. Као додатни проблем јавља се загађивање земљишта у околини, отпадом ношеним ветром.
Угрожавање буком се јавља током извођења операција на депонији радом грађевинских машина за разношење, равнање и збијање отпада.
Не треба заборавити да отпад, сам по себи, представља губитак материје и енергије, али и да је за његово прикупљање, обраду и депоновање потребна велика количина додатне енергије и радне снаге.
У принципу, не постоји директан и тренутан утицај експлоатације депонија на људско здравље, али се индиректно угрожавање здравља може испољити:
разношењем отпада у непосредну околину ветром, али и од стране животиња које се на депонијама хране;
неконтролисаним издвајањем гасовитих загађујућих материја у концентрацијама опасним по људско здравље;
ширењем непријатних мириса;
паљењем отпада и емисија продуката сагоревања;
неконтролисаним продирањем вода загађених на депонији и угрожавање бунара и водотока у широј околини.
Ради формирања националне базе података о депонијама на подручју Републике Србије дефинисана су два пројекта:
- Иновирање катастра одлагалишта отпада у Републици Србији и
- Успостављање катастра дивљих и старих депонија и сметлишта Републике Србије.
Први пројекат има за циљ израду иновираног сета података о званичним депонијама - одлагалиштима отпада на која се отпад организовано одвози и одлаже. Други пројекат је везан за успостављање регистра дивљих и старих сметлишта, њиховој локацији, количинама и врсти депонованог материјала и другим подацима.
Најважнији партнери у реализацији ових пројеката су органи скупштина општина и јавна комунална предузећа. Подаци су прикупљани путем упитника које су попуњавали представници локалне самоуправе, односно општинских јавно комуналних предузећа који се баве проблемима отпада. Општинама су достављена 2 упитника:
- Упитник о депонијама и
- Упитник о старим и дивљим депонијама,
Упитник о депонијама обухвата податке подељене на више целина:
- Основни подаци о општини и служби која управља депонијом;
- Основни подаци о депонији - локацији, геометрији, механизацији, удаљеностима депонија од различитих објеката;
- Опремљености депоније
- Облицима заштите животне средине који се примењују на депонији;
- Физичкој заштити депоније
- Облицима отпадног материјала и начинима прераде отпада на депонији;
- Врстама отпадног материјала који се одлаже на депонији;
- Присуству дима;
- Повезаности депоније са водотоковима;
- Статусу оперативности и дозвола;
- Мониторингу животне средине и
- Подаци о сакупљачу, превознику и обрађивачу отпада.
Упитник о старим и дивљим депонијама је нешто краћи и садржи следеће податке:
Очекивани резултат оба пројекта је електронски вођена база података о депонијама с уграђеном ГИС - компонентом. Она треба да послужи као основа за одређивање утицаја депонија на животну средину, као и за утврђивање приоритета у решавању проблема загађивања животне средине.
- Основни подаци о општини и служби која управља депонијом;
- Основни подаци о депонији - локацији, геометрији, удаљеностима депонија од различитих објеката, приступачности;
- Врстама отпадног материјала који се одлаже на депонији;
- Присуству дима;
- Повезаности депоније са водотоковима.
Одзив локалних самоуправа је био завидан. Од укупног броја градова и општина Србије само четири општине (Бач, Трговиште, Сјеница и Рековац) нису доставиле тражене податке, што је приказано на слици 1.
Као што се види са слике 1. од укупног броја општина, њих 15 не депонује отпад на својој територији, већ за то користи депонију неке друге општине. То су: Мали Иђош, Нова Црња, Сремски Карловци, Сечањ, Алибунар, Богатић, Мионица, Рача, Баточина, Жагубица, Ариље, Врњачка Бања, Куршумлија, Житорађа, Гаџин Хан и Црна Трава. У овај број нису укључене тзв. градске општине Београда, Ниша и других градова где је управљање отпадом организовано заједнички, на нивоу града.
Према добијеним подацима на простору Републике Србије лоцирано је 164 депонија које користе општинска јавно комунална предузећа за одлагање отпада (Слика 2.).
На основу прикупљених података од ЈКП предузећа урађена је анализа за потребе Извештаја о стању животне средине.
Земљиште на којем се депоније налазе је најчешће власништво државе или друштвено, односно, власништво је неког предузећа. Детаљнији подаци о власништву депонија приказани су на слици 3.
Старост појединих депонија варира од 5 нових (Бачка Паланка - Обровац, Бела Паланка, Мало Црниће, Панчево и Тутин) које су отворене у току 2005. године, до депоније у Силбашу, општина Бачка Паланка, која је у функцији од 1956. године.
Подаци о димензијама и запремини тела депонија нису најпоузданији, јер су тражене величине већином процењене, што је сасвим разумљиво, јер за многе од њих не постоји одговарајућа техничка документација. Генерално се може рећи да се највеће депоније користе зе прикупљање отпада из највећих градова (Београд, Ниш, Нови Сад).
Прекривање отпада се врши на 117 депонија, односно 72% и то најчешће земљом или неким другим инертним материјалом. На 15 депонија се прекривање врши свакодневно, на једној месечно, а на 101 по потреби.
Највећи број општина има механизацију и возила за прикупљање отпада. За прикупљање се користе најразличитије врсте возила од специјалних ротопрес аутосмећара и аутоподизача за велике контејнере, па све до обичних камиона и трактора са приколицом. Може се рећи да је недостатак одговарајуће опреме за прикупљање у великом броју општина значајан.
Слична ситуација је и са механизацијом која се користи на самим депонијама. За разгртање, равнање и збијање отпада најчешће се користе булдожери, док се на 10 депонија за сабијање отпада користе компактори. На више депонија се механизација повремено услужно изнајмљује.
Механизација на депонијама (Фотографије: Мр Христина Стевановић Чарапина)
Подаци о удаљеностима депонија од насеља приказани су слици 5.
Од укупног броја депонија 12 (7.3%) депонија се налази на удаљеностима мањим од 100 м од насеља. Овакви подаци говоре о угрожености становништва од загађења која се емитују са депоније, али и о могућим појавама болести које преносе мишеви, пацови и друге животиње које су стални становници депонија.
Прикупљени подаци о удаљеностима депонија од водених површина показују поражавајућу слику. 25 (15.2%) депонија се налази на удаљеностима мањим од 50 м од обале реке, потока, језера или акумулације. Од тог броја 14 депонија се практично налази на самој обали водотока или у његовом трупу. Треба нагласити да 32 (20%) општине нису доставиле податке о наведеним удаљеностима.
Подаци о удаљеностима депонија од изворишта водоснабдевања приказани су на слици 5. На удаљеностима мањим од 500 м од зоне водоснабдевања се налази 11 (6.7%) депонија, а још 28 (12.2%) на удаљеностима мањим од 1000 м.
Податке о удаљености депонија од заштићених природних добара и споменика културе пријавиле су само 63 општине. Депоније у 3 општине су удаљене мање од 100 м од наведених објеката, док их је још 8 на удаљености мањим од 1000 м.
Подаци о опремљености депонија обухватају податке о инфраструктурним системима, уређајима и објектима који су у функцији ефикаснијег управљања депонијом. У табели 1. је приказан број депонија које имају ове системе, уређаје и објекте.
| Назив система, уређаја и објекта | Број депонија |
| Електрична енергија | 34 |
| Гориво (резервоари, агрегати и сл.) | 6 |
| Водовод | 25 |
| Канализација | 10 |
| Колска вага | 6 |
| Уређени унутрашњи путеви | 48 |
| Прикључак на јавни пут | 113 |
| Противпожарна опрема | 33 |
| Систем за прикупљање гасова | 12 |
| Платформа за прање возила | 18 |
| Платформа за истовар отпада | 22 |
Облици заштите животне средине, односно операције и опрема у функцији заштите животне средине, су приказани у табели 2.
| Назив операције или опреме | Број депонија |
| Систем канала за одвођење падавина | 30 |
| Систем за прикупљање процедних вода - дренажа | 17 |
| Пречишћавање процедних вода | 7 |
| Равнање | 124 |
| Сабијање | 83 |
| Дезинфекција, дезинсекција и дератизација | 56 |
| Мере зашите од буке | 2 |
| Мере заштите од разношења отпада ветром | 47 |
Подаци о физичкој заштити депоније су приказани у табели 3.
| Назив операције или опреме | Број депонија |
| Рампа и пријавница | 61 |
| Ограда | 58 |
| Чуварска служба током дана | 79 |
| Чуварска служба у три смене | 55 |
| Насип | 24 |
| Зелени појас | 158 |
Када је у питању агрегатно стање отпада који се одлаже на депонијама у 163 општине дозвољено је одлагање само чврстог отпада, док се на 41 депонији могу одлагати и течне материје.
Организована прерада отпада на депонији на простору Републике Србије практично није заступљена јер се на 160 (97.6%) депонија не врши никаква обрада отпада.
У табели 4. је дат број депонија на којима се врши нека од наведених врста обраде.
| Назив операције или опреме | Број депонија | Депонија |
| Хемијско физичка обрада | 1 | Вршац |
| Биолошка | 0 | / |
| Термичка | 0 | / |
| Кондиционирање | 3 | Аранђеловац, Винча, Врање |
У табели 5. приказан је број депонија на којима се одлажу поједине врсте отпадних материјала.
| Врсте отпадних материјала | Број депонија |
| Комунални отпад (кућни отпад) | 163 |
| Метални отпад и делови кућних апарата | 138 |
| Хаварисана возила | 82 |
| Амбалажни отпад - стакло | 160 |
| Амбалажни отпад - пластика | 159 |
| Амбалажни отпад - папир | 158 |
| Амбалажни отпад - картон | 157 |
| Амбалажни отпад - лименке | 156 |
| Пољопривредни отпад | 82 |
| Грађевински отпад | 134 |
| Електронски отпад | 52 |
| Опасни отпад | 60 |
| Медицински отпад | 84 |
| Животињски отпад (угинуле животиње, отпад из кланица) | 83 |
| Отпадне гуме | 117 |
| Зелени отпад из башти и окућница и јавних површина | 134 |
| Шумарски отпад и отпад од прераде дрвета | 48 |
| Индустријски отпад и отпад из рударства | 30 |
| Муљеви/талози/пепео/шљака/јаловина/блато | 95 |
Већи број општина је забранио одлагање појединих врста отпадних материја на својим депонијама. То су најчешће опасне материје, медицински и животињски отпад, аутомобилске гуме и сл.
Присуство дима је забележено на 101 депонији. На овим депонијама повремено или стално сагоревају отпадне материје, а гасови који настају као продукт разградње органских материја из отпада се емитују у ваздух, угрожавајући животну средину на ширем простору.
С обзиром на положај депонија и геолошких карактеристика тла на локацијама, могла се очекивати и повезаност тела депонија са водотоцима. У табели 6. приказан је број депонија које имају неку од наведених врста интеракције са водотоцима.
| Врста интеракције депоније и водотокова | Број депонија |
| Водоток је регистрован у телу депоније | 12 |
| Водоток је регистрован у близини депоније | 65 |
| Постоји могућност повезаности депоније са водотоком | 46 |
| Депонија је у поплавном подручју или његовој близини | 28 |
Подаци о статусу оперативности депонија и потребних дозвола неопходних за рад приказани су табелама 7. и 8.
| Статус оперативности | Број депонија |
| У изградњи | 22 |
| Активно | 72 |
| Затворено | 5 |
| Санирано | 0 |
| У поступку реконструкције / санације | 39 |
| У поступку затварања | 19 |
| Планови за одлагалиште | 18 |
| Статус дозвола | Број депонија |
| Употребна | 24 |
| Грађевинска | 13 |
| Анализа утицаја на животну средину | 28 |
Уколико се анализирају подаци о количинама и врстама отпада које се одлажу на депонијама, може се извести закључак да се то о томе води врло мало рачуна. О томе сведочи податак да се на само 30 (18.3%) депонија врши евиденција о врстама отпада и у којим количинама одлажу.
Праћење стања животне средине и могућих утицаја депоније и депонованог материјала на околину се спроводи спорадично. На слици 6. је приказана анализа евидентираних података.
Са слике 6. се јасно види да мониторинг животне средине у нашој земљи није заступљен у значајној мери. Не треба заборавити да мониторинг спада у основне принципе управљања отпадом који су заступљени у Европској унији.
