Актуелно



АМБРОЗИЈА - Инвазивна коровска биљка која продукује најјачи алергени полен
18.08.2022
Агенција за заштиту животне средине као носилац мониторинга алергеног полена на територији Републике Србије на већини мерних места бележи повишене вредности полена амброзије.
Најновији подаци измерени у Београду показују да је концентрација полена амброзије у жутој зони, што значи да је у прекограничним вредностима. За текућу недељу на основу дугогодишњих мерења, биологије биљке и праћења метеоролошких прогноза очекује се да ће број поленових зрна амброзије бити у сталном порасту.
Алергичним особама се саветује да избегавају директан излазак у природу у преподневним сатима јер мерења показују да су тада највеће вредности овог полена. Ниже концентрације су у вечерњим сатима, и после кише. Савет је да се користе климатизоване просторије и климатизовани аутомобили, не суши веш у спољашњим условима јер сакупља поленова зрна, као и да се по повратку из спољашње средине промени одећа и опере коса јер се задржавају поленова зрна. У договору са лекарима алергичне особе морају бити на својим терапијама.
Вредности полена амброзије знатно су ниже на Златибору (преко 500 м надморске висине мања је раширеност овог корова), Врању, Новом Пазару јер се у овим деловима наше територије амброзија још увек није инвазивно раширила.
На сајту Агенције за заштиту животне средине www.sepa.gov.rs, као и преко Android и IOS апликације POLEN SRBIJA бесплатно се може пратити какве су вредности свих алергених полена на 26 мерних места на територији Републике Србије.
Постављени инструменти за мерење приземног озона О3 у Крагујевцу, Краљеву и Чачку
05.08.2022
Агенција за заштиту животне средине је у Крагујевцу, Краљеву и Чачку на аутоматским станицама за мерење квалитета ваздуха пустила у рад инструменте за мерење приземног озона О3. Резултати мерења ове загађујуће материје, са укупно 18 аутоматских станица Агенције, ће бити доступни у реалном времену путем сајта www.amskv.sepa.gov.rs
Приземни озон као секундарна загађујућа материја формира се под дејством сунчеве светлости фотохемијским реакцијама прекурсора приземног озона тј. азотних оксида (NOx), неметанских испарљивих органских једињења (NMVOC), угљен-моноксида (CO) и метана (CH4). Он показује велику зависност од надморске висине, температуре и облачности пошто настаје под дејством ултраљубичастог зрачења, а то значи да са порастом горе наведених чиниоца расте и концентрација приземног озона. Прекорачења сатних вредности (180 µg/m3 и 240 µg/m3) као и циљне вредности (средње осмосатне вредности 120 µg/m3) јављају се у периоду април-септембар. Високе концентрације приземног озона јављају се током лета и у градовима и на већим надморским висинама, али у градским срединама оне показују значајније осцилације током дана тако да њихове сатне вредности опадну током ноћи за више од 100 µg/m3.
Имајући у виду како тренутне, тако и прогнозиране високе температуре и ведро време, могу се очекивати и високе концентрације приземног озона. Детаљније о нивоима концентрација приземног озона опасним по здравље људи и концентрацијама о којима се извештава јавност може се видети на линку: Квалитет ваздуха - Недељни и месечни извештаји.
Концентрације приземног озона у Европи могу се пратити из сата у сат путем сајта Европске агенције за животну средину https://discomap.eea.europa.eu/Map/UTDViewer/UTDViewer/.
Постављен инструмент за мерење суспендованих честица PM10 / PM2.5 у Крагујевцу
13.04.2022
У Крагујевцу на аутоматској станици за мерење квалитета ваздуха, пуштен је у рад инструмент за мерење суспендованих честица PM10 / PM2.5 .
Поред досадашњих мерења сумпор-диоксида, азот-диоксида и угљен-моноксида, Агенција за заштиту животне средине ће путем свог сајта www.amskv.sepa.gov.rs информисати јавност и о резултатима мерења суспендованих честица PM10 / PM2.5 у Крагујевцу.
Привредни потенцијали и активности од значаја за животну средину у Републици Србији 2019. године
08.04.2022
Агенција за заштиту животне средине је прикупљањем доступних података, кроз Информациони систем заштите животне средине и директном сарадњом са релевантним институцијама, припремила извештај Привредни потенцијали и активности од значаја за животну средину у Републици Србији 2019. године. Приказ и оцена привредних потенцијала и активности базирана је на индикаторском принципу према Правилнику о Националној листи индикатора заштите животне средине, за области индустрија, енергетика, пољопривреда, шумарство, туризам, циркуларна економија и одрживо коришћење ресурса.
Извештај се може преузети ОВДЕ.
Извештај ЕЕА о главним токовима података
06.04.2022
Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је данас објавила прелиминарне резултате оцењивања активности земаља чланица и сарадница у оквиру процеса достављања главних токова података за 2021. годину. Ова активност ЕЕА, која се одвија на годишњем нивоу, подразумева оцењивање достављања националних скупова података о стању животне средине (квалитет ваздуха и вода, заштићена подручја, емисије, итд.) свих земаља чланица и сарадница ЕЕА.
У оцењивању за 2021. годину Република Србија је остварила резултат од 100% чиме се нашла на првом месту од 38 европских земаља које учествују у процесу.
Све податке је обрадила и припремила Агенција за заштиту животне средине у сарадњи са другим националним институцијама.
Више о томе можете погледати на:
https://www.eionet.europa.eu/dataflows/2021/
Почиње дигитализација података о изворима загађивања у Србији
23.03.2022
Београд, 23. март 2022 - Уместо у папирној форми, што је до сада била пракса, загађивачи у свим градовима и општинама у Србији убудуће ће локалним самоуправама податке о свом негативном утицају на животну средину достављати у дигиталном, машински читљивом формату. На тај начин ће бити унапређен квалитет и повећана количина прикупљених података о загађивању ваздуха, вода, земљишта и генерисању отпада на локалном нивоу.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.