Активности



Изаберите кључну реч:

Важно обавештење корисницима сајта
21.09.2018
Обавештавамо кориснике да ће у понедељак, 24. септембра 2018. године, у периоду 8 - 16 часова бити отежана или онемогућена интернет и телефонска комуникација због најављених радова Телекома Србије.
Одржан 28. економски форум у Пољској
Еколошка безбедност и безбедност хране - перспективе и изазови
06.09.2018
Од 4. до 6. септембра 2018. у граду Крињица-Здруј на југу Пољске одржава се сада већ традиционални 28. економски форум на коме учествује преко 4000 политичара, интелектуалаца и пословних људи из источне Европе, али и са Запада, као и Африке, Азије и Америке. Форум се састојао од преко 200 расправа о најважнијим питањима и изазовима у економији и политици, с којима се Европа суочава у будућности, које прати преко 500 новинара из свих земаља.
На панелу "Еколошка безбедност и безбедност хране - перспективе и изазови“ учествовао је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине. На панелу се говорило о еколошкој безбедности и безбедности хране, са посебним акцентом на производњу и прераду хране и изазовима у погледу еколошких правила и њихове примене у производњи хране, као и о развоју овог сектора у будућности и могућностима за смањење сиромаштва.
Директор Агенције Филип Радовић истакао је да на сектор пољопривреде и производње хране велики утицај имају климатске промене, које условљавају примену мера прилагођавања.
"Мере прилагођавања морају бити, пре свега, усмерене на побољшање физиолошког стања биљки у целини кроз ђубрење, наводњавање, коришћење противградних мрежа, сузбијање корова и стално орезивање младица" и додао да се мора радити на развоју система за наводњавање, подршци развоја еколошки прихватљиве пољопривредне производње, повећању енергетске ефикасности у пољопривредној производњи, али и унапређењу знања пољопривредника, као и подстицању удруживања пољопривредника.
Радовић је истакао да смо током 2014. године били сведоци утицаја климатских промена и поплава које су настале и проузроковале људске жртве, али и материјалну штету у износу од преко 5 милијарди евра и додао да се у овај сектор мора улагати и позвао привреднике да инвестирају у Србију.
"У последњих неколико година Србија је постала атрактивна и важна земља у региону и привукли смо значајно више страних улагања од свих земаља Западног Балкана заједно. То говори о томе да Србија има инвестициони потенцијал и да је отворена и спремна за страна улагања", нагласио је директор.
На овогодишњем форуму, познатом и као "Источни Давос", који се одржао под високим покровитељством Парламента Републике Пољске, учесници су били и велики број политичара, министара и представника Влада, као и директора банака, компанија. Форум је значајан догађај на којем се кроз расправу те кроз формалне и неформалне сусрете креира повољна клима за развој политичке и економске сарадње између истока и запада Европске уније, али и између Европске уније и околних земаља.
Од еколошких такси предузећа уплаћено у буџет близу 10 милијарди динара
27.08.2018
На основу принципа "загађивач плаћа" и "корисник плаћа", српска предузећа су уплатила у буџет у прошлој години на име еколошке таксе скоро 10 милијарди динара, изјавио је данас директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић. Узимајући у обзир и остале еколошке таксе, укупни приходи од такси (републичког буџета, буџетског фонда за заштиту животне средине Аутономне Покрајине Војводине и буџетских фондова за животну средину локалних самоуправа) износили су 13,3 милијарди динара.
Оно што можемо са сигурношћу да кажемо је да број компанија које плаћају еколошку таксу перманентно расте. Са мерама које смо предузели више ниједна компанија неће бити у могућности да сакрије своје податке - изјавио је Радовић.
Агенција за заштиту животне средине у претходних неколико година имплементирала је најновије софтверско решење које смо са друге стране пропратили правном регулативом, и то је дало драматичне резултате. Успели смо да број извештаја које добијамо годишње повећамо за око 2.000, а тиме и приход од еколошке таксе - истакао је Радовић.
Више од 20.000 компанија у Србији је иначе у обавези да плаћа еко-таксу, а та цифра се мења из године у годину, додаје Радовић.
Обавештење
14.08.2018
Дана 15.08.2018. године (среда), због радова на електричној мрежи, Техничка подршка Националног регистра извора загађивања неће радити. Хвала на разумевању.
Отворени подаци - отворене могућности
10.08.2018
На Националном порталу отворених података, који представља централно место на којем су обједињени отворени подаци јавних институција и стављени на располагање грађанима, приватном и невладином сектору, у области животне средине налазе се и подаци које је отворила Агенција за заштиту животне средине.
Агенција је једна од тренутно 27 јавних институција у Србији која је "отворила" своје податке и који се налазе на Националном порталу отворених података. Агенција је такође једна од првих 5 државних институција која је отворила податке још 2015. године када су започете активности на успостављању државног програма отворених података. Агенција је креирала и посебан портал отворених података на коме се, за сада, налази пет група података: о квалитету ваздуха, квалитету вода, полену, квалитету земљишта и из Националног регистра загађивача.
Концепт отворених података се односи на идеју да би подаци, до којих се долази новцем пореских обвезника, требало да буду доступни свима у отвореном, машински читљивом формату што омогућава њихову даљу употребу, а тиме постану и ресурс за најразличитије иновације.
Нове прекршајне пријаве достављене Прекршајном суду у Београду
09.07.2018
Агенција за заштиту животне средине доставила је Прекршајном суду у Београду 1981 захтев за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника који нису испунили своје обавезе извештавања за 2017. годину о увозу производа који након употребе постају посебни токови отпада.
У складу са Законом о управљању отпадом произвођачи и увозници гума, производа који садрже азбест, акумулатора и батерија, минералних или синтетичких уља или мазива, електричних и електронских производа и возила имају обавезу достављања података за увезене количине наведених производа које сами стављају на тржиште у Републици Србији или које сами користе као крајњи потрошачи. Рок за достављање података је 31. март текуће године за податке од претходне године. Према Закону о заштити животне средине, Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања, односно плаћања накнада, који нису доставили потребне податке, односно нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке.
С обзиром да су наведена правна лица и предузетници пропустили да доставе тражене податке, пред Прекршајним судом у Београду против њих је покренут прекршајни поступак у циљу прикупљања тражених података. Сврха наплате еколошке таксе јесте хармонизација европских стандарда, побољшање стања животне средине на територији наше земље као и финансирање зелених пројеката и подстицаја рециклажној индустрији.
"Чепом до осмеха"
26.06.2018
Директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић, угостио је данас представнике удружења "Чепом до осмеха". Том приликом потписан је Меморандум о пословно-техничкој сарадњи између Агенције за заштиту животне средине и удружења "Чепом до осмеха". Овим меморандумом успоставља се и подстиче сарадња хуманитарно-еколошког карактера.
Форум о одрживом развоју
26.06.2018
Данас је директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић, угостио представнике амбасаде Републике Кореје.
Састанку су из Амбасаде присуствовали Hyunsoo YUN - министар саветник и Небојша Попадић - политички и економски консултант.
Тема састанка била је упознавање са Форумом о одрживом развоју који се планира на јесен ове године у Београду, а који организују земље MIKTA групе. MIKTA групу чини 5 земаља: Мексико, Индонезија, Кореја, Турска и Аустралија и имају 7 приоритетних области у које спада и одрживи развој. Циљ Форума је размена информација, знања, искустава и технологија у области одржвог развоја између експерата из земаља MIKTA групе и експерата из Србије.
Агенција за заштиту животне средине понудила је сву помоћ и подршку у организацији предстојећег Форума.
Посета делегације Европске агенције за животну средину
Агенцији за заштиту животне средине Републике Србије
15.06.2018
Дана 15. јуна 2018. године Агенцију за заштиту животне средине је посетила делегација Европске агенције за животну средину (ЕЕА) у саставу Hans Bruyninckhx, директор ЕЕА, David Stanners, руководилац Сектора за партнерство и мреже, Bert Jansen, координатор за Западни Балкан и Јасмина Богдановић, пројектни руководилац. Испред Агенције за заштиту животне средине састанку су присуствовали Филип Радовић, директор Агенције и др Тамара Перуновић Ћулић, помоћник директора са сарадницима.
Ово је прва званична посета директора ЕЕА Србији. Састанак је последица заједничког захтева земаља Западног Балкана за посету највиших представника ЕЕА након 15 година сарадње у циљу унапређења исте, разговора о досадашњим резултатима, будућим активностима као и променама статуса у оквиру сарадње са ЕЕА са постизањем пуног чланства у ЕЕА пре чланства у ЕУ.
Истакнуто је да Агенција је за заштиту животне средине Републике Србије већ дужи низ година доставља око 90% тражених података чиме је сврстана на 14. место ранг листе чланица ЕЕА.
Постављање кућица и хранилица за врапце
14.06.2018
У оквиру сарадње Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Агенције за заштиту животне средине, у дворишту Агенције постављен је солитер и хранилица за врапце. Акција се обавља у оквиру пројекта "Врабац мој први комшија".
"У Србији се гнезди између 1.300.000-1.900.000 парова врабаца покућара, чија популација већ неколико деценија опада. Као и у свим светским метрополама, и у Београду, разлог за смањење бројности врабаца лежи у променама у станишту. Промена стила градње објеката, смањење броја домаћих животиња, чију су храну користили врапци, загађење, такмичење са градским голубовима су само неки од разлога за пад бројности ове врсте. Радује нас сарадања Друштва и Агенције која је препознала значај очувања врабаца, симбола Београда и наших првих комшија и подржала акцију њихове заштите", рекао је Слободан Кнежевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.