На сајту Агенције за заштиту животне средине може се пронаћи списак предузећа која до сада нису доставила извештаје о производима који после употребе постају посебни токови отпада (Образац PTP2). Списак је направљен на основу статистичких података о увозу производа који након употребе постају посебни токови отпада.
Подсећамо да је, у складу са Законом о управљању отпадом, рок за доставу извештаја о произведеним, односно увезеним производима 31.03.2019. године са подацима за претходну годину.
Списак можете видети ОВДЕ.

У просторијама Регионалне привредне коморе Нишавског, Пиротског и Топличког округа у Нишу, 13.02.2019. године, одржана је стручна обука у вези законских обавеза и начина достављања података Националном регистру извора загађивања Агенције за заштиту животне средине. Овом скупу присуствовало је стотинак представника предузећа - оператера за управљање отпадом из овог округа. Следећа радионица на исту тему биће одржана у среду, 20.02.2019. у Регионалној Привредној комори Јужнобачког округа у Новом Саду.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић и председник Удружења индустрије отпада "Храбри чистач" Слободан Цветковић потписали су Споразум о сарадњи на унапређењу система управљања отпадом. Овом приликом је конкретно договорено већ почетком 2019. године заједничко организовање семинара у циљу веће транспарентности и подизања квалитета података који се односе на кретање опасног отпада у Републици Србији.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Управљање отпадом у Републици Србији у периоду 2011 - 2017. године".

Овим извештајем су обухваћени основни показатељи управљања отпадом у Републици Србији за наведени период. Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања у складу са Законом о заштити животне средине и Законом о управљању отпадом.

Извештај се може преузети овде.

Конференција "Зелена економија и економски одрживи системи управљања отпадом у Србији", одржана је данас у организацији Данас конференс центра. Учесници су говорили о систему управљања отпадом у Србији, његовој контроли и злоупотреби. Такође, било је речи и о неопходном јачању инспекцијског надзора у области заштите животне средине, као и о приступним фондовима Европске уније, колико они имају удела у систему финансирања управљања отпадом у Србији.

''Увођење депозитног система је врло важно за Србију. На овај начин ће се направити реконструкција постојећег система управљања отпадом у Србији", рекао је овом приликом директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић и додао да би увођење депозитног система требало да мотивише и грађане и привреду да не одлажу више отпад у животну средину и тиме омогуће стварање здравије, чистије и лепше средине у којој живимо.

Радовић је додао да су се на овај начин многе земље у региону и свету за кратак временски период решиле отпада.

''Депозитни систем мора да се уводи по етапама, корак по корак, како би се евентулани недостаци отклањали на време", изјавио је директор Агенције и додао да ће на овај начин бити стимулисани и грађани, али нагласио да изменама постојећег система односно разматрањем најбољег решења, које је јако осетљиво питање, може се доћи до решења проблема отпада.

''Ми ћемо размишљати о томе да ли ћемо инвестирати у повећање примарне сепарације отпада или ћемо ићи ка неком другом решењу који се зове депозитни систем који се показао да доноси велики повраћај амбалаже ка систему. На тај начин мотивишемо локалну и социјално угружену популацију да прикупи амбалажу која се налази у нашем окружењу и на тај начин ћемо подићи рециклажну индустрију. Ово је само један од примера циркуларне, односно зелене економије, којој сви тежимо", закључио је Филип Радовић.

Данас је у просторијама Привредне коморе Србије одржана радионица под називом "Продужена одговорност произвођача гума - нова решења за Републику Србију". Република Србија интензивно креира решења за преговарачку платформу у поглављу 27, где је по препорукама Европске комисије отворено питање "Продужене одговорности произвођача амбалаже и других токова отпада".
На радионици је било речи о имплементационим плановима за управљање отпадом, могућностима продужене одговорности за произвођаче у Србији, али су и презентована нова решења-искуства из Мађарске.
"Успостављање ефикаснијег регулаторног оквира за управљање отпадом има изузетну важност за очување животне средине, као и за процес приступања Србије Европској унији. Принцип продужене одговорности произвођача подразумева да се одговорност не завршава само у тренутку пуштања производа на тржиште, већ се продужава и након његове употребе, све до тренутка када настаје отпад", рекао је том приликом директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић и додао да је важно уложити у унапређење постојећих система, улагање у сакупљачку мрежу и рециклажу, као и подизање капацитета комуналног сектора и локалних самоуправа. Оквирна директива о отпаду у делу посебних токова отпада, разматра поновну употребу гума након истека њиховог животног циклуса и уводи одговорности произвођача, транспарентност, поступка сакупљања и поновне употребе гума, извештавања државе о токовима отпада и смањења трошкова пословања компанија, кроз колективне шеме и директну повезаност произвођача и рециклера. Тиме ће се обезбедити контролисан процес који снижава трошкове управљања отпадом, а користан је за животну средину, јер у пуној мери уважава принципе циркуларне економије "Од отпада до производа".
"Мисија Агенције за заштиту животне средине је да буде ефикасан сервис свим привредним субјектима, да им помогне у раду и омогући да заједничким снагама креирамо чистију и здравију животну средину. Питања животне средине и привреде се допуњују, важно је да заједно стварамо пословну климу за зелене инвестиције и креирање нових радних места", закључио је директор Агенције Филип Радовић.

Агенција за заштиту животне средине доставила је Прекршајном суду у Београду 1981 захтев за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника који нису испунили своје обавезе извештавања за 2017. годину о увозу производа који након употребе постају посебни токови отпада.

У складу са Законом о управљању отпадом произвођачи и увозници гума, производа који садрже азбест, акумулатора и батерија, минералних или синтетичких уља или мазива, електричних и електронских производа и возила имају обавезу достављања података за увезене количине наведених производа које сами стављају на тржиште у Републици Србији или које сами користе као крајњи потрошачи. Рок за достављање података је 31. март текуће године за податке од претходне године. Према Закону о заштити животне средине, Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања, односно плаћања накнада, који нису доставили потребне податке, односно нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке.

С обзиром да су наведена правна лица и предузетници пропустили да доставе тражене податке, пред Прекршајним судом у Београду против њих је покренут прекршајни поступак у циљу прикупљања тражених података. Сврха наплате еколошке таксе јесте хармонизација европских стандарда, побољшање стања животне средине на територији наше земље као и финансирање зелених пројеката и подстицаја рециклажној индустрији.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Производи који после употребе постају посебни токови отпада у Републици Србији у 2017. години".
Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања.
Извештај можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у Републици Србији у 2017. години".
Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања.
Извештај можете преузети овде.

Генерална скупштина Уједињених нација је 2010. године усвојила резолуцију којом је право на чисту воду проглашено једним од основних људских права. Мањак воде и ширење неплодног тла на подручјима која су се до недавно користила за земљорадњу су појаве које су дуго присутне у Азији и Африци, а од скора и у Европи. Овим феноменом је у Европи најтеже погођена Јужна Шпанија, где се подручје безводног земљишта сваке године повећава у смеру севера за око километар квадратни.
Заоштравање околности у вези са водом довеле су до иницијативе за изменом законодавства у Европској унији које ће обавезати произвођаче да омогуће интернетски приступ информацијама о квалитету воде за пиће. Циљ је да се повећа поверење у квалитет воде из славине и допринесе смањењу пластичног отпада од употребе флаширане воде. Колико је у Србији водна регулатива у сагласности са овим измењеним условима? Више о томе можете видети ОВДЕ.