29.03.2017
Учешће на глобалном Симпозијуму о органском угљенику у земљишту
у FAO UN

У периоду 21-23. марта у седишту УН за храну и пољопривреду (FAO) у Риму, Италија одржан је глобални Симпозијум о органском угљенику у земљишту са 488 учесника из 111 земаља.
Циљ симпозијума је био да се нагласи улога земљишта и управљања органским угљеником у земљишту у адаптацији на климатске промене. У присуству климатских промена, деградације земљишта и губитка биодиверзитета, земљишта су постала један од најугроженијих ресурса у свету, јер имају кључну улогу у глобалном билансу угљеника (регулишу динамичке био-геохемијске процесе и размену гасова стаклене баште са атмосфером). Садржај органског угљеника у земљишту и његова промена је на глобалном нивоу приоритетни индикатор праћења стања земљишта са аспекта улоге у ублажавању климатских промена и обезбеђивању хране за растући број становника на планети.

На симпозијуму је представљена прва процена резерви органског угљеника у земљиштима Републике Србије "Spatial distribution of soil organic carbon stocks in Serbia". Кључне поруке са Симпозијума и Агенду можете преузети овде.

21.03.2017
Стратешка опредељења и информационе технологије
у управљању водним ресурсима

Овогодишња тема којом Уједињене нације обележавају Светски дан вода (World Water Day) - 22. март 2017, дан када се сумирају резултати и излажу планови за будућност је "Вода и отпадна вода". Агенција за заштиту животне средине је и ове године стручним скупом обележила овај дан.

Скуп је отоворен пригодним уводним обраћањима директора Агенције за заштиту животне средине, директорке Дирекције за воде, директора Републичког хидрометеоролошког завода и градског секретара за заштиту животне средине. Директор Агенције, господин Филип Радовић, је подсетио на важност очувања воде као најважнијег природног ресурса како на планетарном нивоу, тако и за нашу земљу, као и важност послова које успешно обавља Агенција у области заштите вода.

Презентоване стручне радове из области "Стратегије управљања водама Републике Србије" и примене информационих технологија у управљању водама и припреми информација за доношење одлука можете преузети ОВДЕ

21.03.2017
Данас је Светски дан шума

Поводом Светског дана шума - 21. март, генерални секретар Конвенције о билошкој разноврсности УН, Кристијана Паска Палмер, је нагласила: "Шуме су један од биолошки најбогатијих терестријалних екосистема. Шуме нам обезбеђују добра и услуге, од дрвета и недрвних производа, кисеоника, ресурса за умањење ефекта климатских промена, до генетичке разноврсности биљака и животиња. Шуме такође обезбеђују храну и егзистенцију за људе широм света и имају веома важну економску, социјалну и културолошку улогу у животима многобројних локалних заједница. Развојем технолошке иновативности и одрживог управљања шумама ми омогућавамо остваривање циља одрживог развоја. Тиме омогућавамо и раст зелене економије али истовремено и инвестирамо у сопствену одрживу будућност.
Према подацима FAO 1990. године укупна површина под шумом износила је 4 128 милиона ha (31.6 %). До 2015. године површина је смањена на 3 990 милиона ha (30.6 %). Стратешки план очувања биодиверзитета 2011-2020 у оквиру својих Аичи циљева обухвата заустављање губитка и активно обнављање шума, као и обнављање екосистема, али истовремено и одрживо управљање њима."

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину.

Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.

17.03.2017
Студија о подручјима са природним ограничењима у југоисточној Европи

На састанку регионалне радне групе за развој, мапирање и анализу подручја са природним ограничењима (ANC - Areas with Natural Constraints) који је одржан на Златибору, у периоду 13-15. марта, представљена је регионална студија "Areas with Natural Constraints in South - East Europe: Assessment and Policy Recommendations". Студија представља резултат пројекта имплементираног од стране Регионалне сталне радне групе за рурални развој у југоисточној Европи (Regional Rural Development Standing Working Group in SEE - SWG) и Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), у сарадњи са Интернационалним центром за унапређене студије пољопривреде у Медитерану (International Center for Advanced Mediterranean Agronomic Studies (CIHEAM).
Основни циљ студије је да развије методологију за карактеризацију и мапирање подручја са природним ограничења за пољопривредну производњу у земљама југоисточне Европе и да обезбеди препоруке националних политика у складу са политиком ЕУ.
Студија даје анализу политика, евалуацију доступности података, разраду институционалне организованости, као и поставку и процену примене приступа ANC на регионалном и националном нивоу.
Студију са прилогом Републике Србије датим у поглављу B6 можете погледати овде.

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину.

Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.

8.03.2017
Нови телефонски бројеви у Националном регистру извора загађивања

У циљу унапређења подршке корисницима у испуњавању законске обавезе извештавања ка Националном регистру извора загађивања, Агенција за заштиту животне средине је пустила у рад нови call center.
Корисничку подршку Националног регистра извора загађивања од сада можете добити на телефоне:

011/63-56-780
011/63-56-781
011/63-56-782
011/63-56-783

Стари телефони више неће бити у функцији.
Подсећамо обвезнике извештавања да је 31. март крајњи рок за достављање годишњих извештаја за 2016. годину.

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину.

Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.

3.03.2017
Данас је Светски дан дивљих врста

Поводом Светског дана дивљих врста, секретаријат Конвенције о биолошкој разноврсности УН поручио је: "Дивље врсте су веома значајане за наш живот. За многе људе ове врсте су основни извор хране и лекова. Све дивље врсте учествују у процесима и структури екосистема и сваки живи организам у њима има своју значајну улогу у економским, медицинским и научним, рекреативним и еколошким услугама, укључујући и културне вредности."
Слоган овогодишњег Светског дана дивљих врста је "Послушајмо глас младих", позива на активно укључивање младих људи и сарадњу међу генерацијама на очувању и заштити природе. Веома је важно охрабрити и укључити млађе генерације, као чланове друштва, у активности које ће осигурати одрживост дивљег света у будућности.
Од 2012 године, Global Youth Biodiversity Network (GYBN) активирао је многобројне припаднике млађих генерација на глобалном, националном и локалном нивоу. Ови "Гласови младих" укључени су у процесе одлучивања у оквиру Конвенције, као и у многобројне активности на очувању дивљих врста.

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину.

Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.

28.02.2017
Сарадња Агенције за заштиту животне средине и ЕПС-а

Данас је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, потписао уговор о пословно-техничкој сарадњи са Електропривредом Србије који предвиђа стратешко повезивање и сарадњу у области мониторинга животне средине (ваздуха, воде, земљишта, отпада, буке, нејонизујућег зрачења, итд.) у близини локалитета производних и дистрибутивних постројења ЕПС-а.
Церемонији потписивања присуствовао је и Daniel Berg, директор Европске банке за обнову и развој, која је један од главних кредитора овог јавног предузећа.

"Нексус енергетски сектор - животна средина веома је важан у контексту одговорног пословања енергетских компанија, као и у контексту одрживог развоја наше земље и снажно утиче на квалитет живота људи", рекао је Филип Радовић на свечаној церемонији потписивања и нагласио да новац који се улаже у унапређење заштите животне средине представља инвестицију, никако трошак.

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину.

Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.


Страна:
Претходна1234567891011121314151617Следећа