Teme
Nacionalni registar izvora zagađivanja
Portali
Aktuelno
Izaberite ključnu reč:
Privredni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu u Republici Srbiji 2019. godine
Agencija za zaštitu životne sredine je prikupljanjem dostupnih podataka, kroz Informacioni sistem zaštite životne sredine i direktnom saradnjom sa relevantnim institucijama, pripremila izveštaj Privredni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu u Republici Srbiji 2019. godine. Prikaz i ocena privrednih potencijala i aktivnosti bazirana je na indikatorskom principu prema Pravilniku o Nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine, za oblasti industrija, energetika, poljoprivreda, šumarstvo, turizam, cirkularna ekonomija i održivo korišćenje resursa. Izveštaj se može preuzeti OVDE.
Izveštaj EEA o glavnim tokovima podataka
Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je danas objavila preliminarne rezultate ocenjivanja aktivnosti zemalja članica i saradnica u okviru procesa dostavljanja glavnih tokova podataka za 2021. godinu. Ova aktivnost EEA, koja se odvija na godišnjem nivou, podrazumeva ocenjivanje dostavljanja nacionalnih skupova podataka o stanju životne sredine (kvalitet vazduha i voda, zaštićena područja, emisije, itd.) svih zemalja članica i saradnica EEA.
U ocenjivanju za 2021. godinu Republika Srbija je ostvarila rezultat od 100% čime se našla na prvom mestu od 38 evropskih zemalja koje učestvuju u procesu.
Sve podatke je obradila i pripremila Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa drugim nacionalnim institucijama.
Više o tome možete pogledati na:
https://www.eionet.europa.eu/dataflows/2021/
U ocenjivanju za 2021. godinu Republika Srbija je ostvarila rezultat od 100% čime se našla na prvom mestu od 38 evropskih zemalja koje učestvuju u procesu.
Sve podatke je obradila i pripremila Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa drugim nacionalnim institucijama.
Više o tome možete pogledati na:
https://www.eionet.europa.eu/dataflows/2021/
Počinje digitalizacija podataka o izvorima zagađivanja u Srbiji
Beograd, 23. mart 2022 - Umesto u papirnoj formi, što je do sada bila praksa, zagađivači u svim gradovima i opštinama u Srbiji ubuduće će lokalnim samoupravama podatke o svom negativnom uticaju na životnu sredinu dostavljati u digitalnom, mašinski čitljivom formatu. Na taj način će biti unapređen kvalitet i povećana količina prikupljenih podataka o zagađivanju vazduha, voda, zemljišta i generisanju otpada na lokalnom nivou.
To je omogućeno zahvaljujući digitalizaciji lokalnih registara izvora zagađivanja, čiji su rezultati predstavljeni danas na konferenciji "Digitalizacija zelenih podataka". Konferenciju je organizovala Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
"Britanska vlada je 2017. postavila sebi za cilj da postane vodeća digitalna ekonomija u svetu, koja je na usluzi svojim građanima. Ovaj projekat je deo naše snažne podrške digitalizaciji, ali i unapređenju životne sredine u Srbiji. Za nas, bez podataka nema održivog razvoja. Podaci stvaraju nove mogućnosti za privredni rast, ali i razvoj društva, od koga će svi građani imati koristi", rekao je Tomas Rajt, šef programskog Fonda za dobru upravu Britanske ambasade.
"Postojanje lokalnih registara izvora zagađivanja, odnosno popisivanje zagađivača na jednom mestu, omogućiće donošenje adekvatnih planova a zatim i mera za poboljšanje kvaliteta životne sredine na celoj teritoriji Republike Srbije. Ovaj projekat će takođe obezbediti da i najširoj javnosti budu dostupni podaci o svim izvorima zagađivanja u Srbiji, u digitalnom, mašinski čitljivom formatu. Agencija za zaštitu životne sredine je prva državna institucija koja je prepoznala značaj otvorenih podataka i svoje podatke o kvalitetu vazduha i alergenom polenu učinila dostupnim još 2018. godine. Širenje informacija o stanju životne sredine je od izuzetne važnosti i to upravo i jeste jedna od osnovnih uloga Agencije, koja se ogleda kroz redovno izveštavanje o svim relevatnim podacima u obliku satnih, dnevnih, nedeljnih, mesečnih i godišnjih izveštaja koje je moguće pročitati, u svakom trenutku, na internet prezentaciji Agencije", kazala je Perunović Ćulić.
Zahvaljujući unapređenju postojećeg informacionog sistema, podaci lokalnih samouprava o izvorima zagađivanja biće objedinjeni u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja, za koji je nadležna SEPA. Do kraja marta sledeće godine, kada je rok za dostavljanje izveštaja za lokalni registar za 2022. godinu, podaci za sve gradove i opštine u Srbije naći će se u ovoj jedinstvenoj bazi. To će omogućiti bolje sagledavanje i jednostavniju analizu podataka, što će lokalnim, ali i nacionalnim institucijama u Srbiji olakšati donošenje adekvatnih mera za smanjenje zagađenja, očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne sredine.
"Zahvaljujući podršci Britanske ambasade, UNDP pomaže institucijama u Srbiji da podatke koje prikupljaju učine dostupnim široj javnosti. Otvaranje podataka o lokalnim izvorima zagađivanja veoma je značajno za naučnu i tehnološku zajednicu, civilni sektor, kao i građane i građanke. Pored bolje informisanosti, to će omogućiti i kreiranje inovativnih usluga i aplikacija koje mogu da unaprede stanje životne sredine u Srbiji", istakla je Irena Cerović, rukovoditeljka tima za dobru upravu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Digitalizacija lokalnih registara izvora zagađivanja jedna je od aktivnosti u okviru projekta "Otvoreni podaci za održivi razvoj", koji sprovode Kancelarija za IT i e-Upravu i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
To je omogućeno zahvaljujući digitalizaciji lokalnih registara izvora zagađivanja, čiji su rezultati predstavljeni danas na konferenciji "Digitalizacija zelenih podataka". Konferenciju je organizovala Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
"Britanska vlada je 2017. postavila sebi za cilj da postane vodeća digitalna ekonomija u svetu, koja je na usluzi svojim građanima. Ovaj projekat je deo naše snažne podrške digitalizaciji, ali i unapređenju životne sredine u Srbiji. Za nas, bez podataka nema održivog razvoja. Podaci stvaraju nove mogućnosti za privredni rast, ali i razvoj društva, od koga će svi građani imati koristi", rekao je Tomas Rajt, šef programskog Fonda za dobru upravu Britanske ambasade.
"Postojanje lokalnih registara izvora zagađivanja, odnosno popisivanje zagađivača na jednom mestu, omogućiće donošenje adekvatnih planova a zatim i mera za poboljšanje kvaliteta životne sredine na celoj teritoriji Republike Srbije. Ovaj projekat će takođe obezbediti da i najširoj javnosti budu dostupni podaci o svim izvorima zagađivanja u Srbiji, u digitalnom, mašinski čitljivom formatu. Agencija za zaštitu životne sredine je prva državna institucija koja je prepoznala značaj otvorenih podataka i svoje podatke o kvalitetu vazduha i alergenom polenu učinila dostupnim još 2018. godine. Širenje informacija o stanju životne sredine je od izuzetne važnosti i to upravo i jeste jedna od osnovnih uloga Agencije, koja se ogleda kroz redovno izveštavanje o svim relevatnim podacima u obliku satnih, dnevnih, nedeljnih, mesečnih i godišnjih izveštaja koje je moguće pročitati, u svakom trenutku, na internet prezentaciji Agencije", kazala je Perunović Ćulić.
Zahvaljujući unapređenju postojećeg informacionog sistema, podaci lokalnih samouprava o izvorima zagađivanja biće objedinjeni u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja, za koji je nadležna SEPA. Do kraja marta sledeće godine, kada je rok za dostavljanje izveštaja za lokalni registar za 2022. godinu, podaci za sve gradove i opštine u Srbije naći će se u ovoj jedinstvenoj bazi. To će omogućiti bolje sagledavanje i jednostavniju analizu podataka, što će lokalnim, ali i nacionalnim institucijama u Srbiji olakšati donošenje adekvatnih mera za smanjenje zagađenja, očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne sredine.
"Zahvaljujući podršci Britanske ambasade, UNDP pomaže institucijama u Srbiji da podatke koje prikupljaju učine dostupnim široj javnosti. Otvaranje podataka o lokalnim izvorima zagađivanja veoma je značajno za naučnu i tehnološku zajednicu, civilni sektor, kao i građane i građanke. Pored bolje informisanosti, to će omogućiti i kreiranje inovativnih usluga i aplikacija koje mogu da unaprede stanje životne sredine u Srbiji", istakla je Irena Cerović, rukovoditeljka tima za dobru upravu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Digitalizacija lokalnih registara izvora zagađivanja jedna je od aktivnosti u okviru projekta "Otvoreni podaci za održivi razvoj", koji sprovode Kancelarija za IT i e-Upravu i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
22. mart - Svetski dan voda
Što su klimatske promene izraženije, kvantitet i kvalitet podzemnih voda će postajati sve kritičniji. Moramo raditi bolje na održivom upravljanju ovim dragocenim resursom. Podzemne vode mogu biti van vidokruga, ali ne smeju biti van našeg nastojanja da ih učinimo bezbednijim za budućnost.
Povećane koncentracije suspendovanih čestica usled saharskog peska
Usled ciklonalnog kretanja vazduha u severnim delovima Afrike došlo je do podizanja i premeštanja velike količine čestica pustinjskog peska iz Sahare visinskim strujama do naših krajeva. U jutarnjim satima su, iako slabe i kratkotrajne padavine, donele značajne količine peska.
Na svim mernim mestima u Republici Srbiji od 04 sata zabeleženo je povećanje koncentracija suspendovanih čestica. Maksimalne satne koncentracije PM10 zabeležene su jutros u 06 i 07 sati na mernim mestima Beograd Novi Beograd 821 µg/m3, Beograd Omladinskih brigada 675 µg/m3 i Valjevo 460 µg/m3.
Agencija za zaštitu životne sredine pomaže lokalnim samoupravama da uspostave lokalne registre izvora zagađivanja
Agencija za zaštitu životne sredine održala je 3. februara 2022. godine, onlajn radionicu o uspostavljanju i vođenju lokalnih registara izvora zagađivanja u Republici Srbiji. Predstavnici relevatnih institucija iz više od 100 gradova i opština širom Srbije aktivno su učestvovali u radionici.
Pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine, dr Tamara Perunović Ćulić, izrazila je zadovoljstvo zbog velikog interesovanja lokalnih jedinica samouprave za formiranje lokalnih registara jer je to najbolji pokazatelj postojanja želje i spremnosti da životna sredina u Republici Srbiji bude unapređena kroz primenu konkretnih mera.
"Do kraja marta meseca prvih 15 opština i gradova imaće potpuno uspostavljene svoje lokalne registre, a želja nam je da do kraja ove godine taj posao bude završen u svim gradovima i opštinama Srbije.", rekla je Perunović Đulić.
Obuka za kreiranje lokalnih registara i evidentiranje zagađivača na lokalnom nivou za krajnji cilj ima da lokalne institucije ostvare bolji uvid u izvore zagađivanja na svojoj teritoriji. Na osnovu ovih podataka nadležne lokalne institucije će moći da donose planove i mere kako bi se sprečilo i smanjilo zagađenje životne sredine i očuvali prirodni resursi.
Uključivanje podataka lokalnih samouprava o izvorima zagađivanja u Nacionalni registar Agencije omogućiće bolje sagledavanje zagađenja u Srbiji u celini, kao i jednostavnije analize podataka kako bi se kreirale efikasne javne politike za zaštitu životne sredine na nacionalnom i na lokalnom nivou.
Radionicu je vodio Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju pri Privrednoj komori Srbije, a prezentacije o vođenju lokalnih registara zagađenja i izveštavanja održali su mr Nebojša Redžić, Lidija Mihailović i mr Ljiljana Đorđević iz Odeljenja za Nacionalni registar izvora zagađivanja, indikatore i informacioni sistem Agencije za zaštitu životne sredine.
Učesnicima radionice kratko su se obratili i Sanja Arizanović, koordinator projekta ispred UNDP, i Ivana Vilotijević, sekretarka u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
Na kraju projekta, podaci o lokalnim izvorima zagađivanja biće dostupni i široj javnosti na jednom mestu, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja, u digitalnom i mašinski čitljivom formatu. To će omogućiti privatnom, civilnom i akademskom sektoru, ali i medijima i građanima da se na jednostavan način informišu i da kreiraju proizvode zasnovane na otvorenim podacima.
Uspostavljanje digitalnih registara lokalnih izvora zagađivanja je deo aktivnosti Agencije za zaštitu životne sredine u okviru projekta "Otvoreni podaci za održivi razvoj". Ovaj projekat sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
Pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine, dr Tamara Perunović Ćulić, izrazila je zadovoljstvo zbog velikog interesovanja lokalnih jedinica samouprave za formiranje lokalnih registara jer je to najbolji pokazatelj postojanja želje i spremnosti da životna sredina u Republici Srbiji bude unapređena kroz primenu konkretnih mera.
"Do kraja marta meseca prvih 15 opština i gradova imaće potpuno uspostavljene svoje lokalne registre, a želja nam je da do kraja ove godine taj posao bude završen u svim gradovima i opštinama Srbije.", rekla je Perunović Đulić.
Obuka za kreiranje lokalnih registara i evidentiranje zagađivača na lokalnom nivou za krajnji cilj ima da lokalne institucije ostvare bolji uvid u izvore zagađivanja na svojoj teritoriji. Na osnovu ovih podataka nadležne lokalne institucije će moći da donose planove i mere kako bi se sprečilo i smanjilo zagađenje životne sredine i očuvali prirodni resursi.
Uključivanje podataka lokalnih samouprava o izvorima zagađivanja u Nacionalni registar Agencije omogućiće bolje sagledavanje zagađenja u Srbiji u celini, kao i jednostavnije analize podataka kako bi se kreirale efikasne javne politike za zaštitu životne sredine na nacionalnom i na lokalnom nivou.
Radionicu je vodio Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju pri Privrednoj komori Srbije, a prezentacije o vođenju lokalnih registara zagađenja i izveštavanja održali su mr Nebojša Redžić, Lidija Mihailović i mr Ljiljana Đorđević iz Odeljenja za Nacionalni registar izvora zagađivanja, indikatore i informacioni sistem Agencije za zaštitu životne sredine.
Učesnicima radionice kratko su se obratili i Sanja Arizanović, koordinator projekta ispred UNDP, i Ivana Vilotijević, sekretarka u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
Na kraju projekta, podaci o lokalnim izvorima zagađivanja biće dostupni i široj javnosti na jednom mestu, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja, u digitalnom i mašinski čitljivom formatu. To će omogućiti privatnom, civilnom i akademskom sektoru, ali i medijima i građanima da se na jednostavan način informišu i da kreiraju proizvode zasnovane na otvorenim podacima.
Uspostavljanje digitalnih registara lokalnih izvora zagađivanja je deo aktivnosti Agencije za zaštitu životne sredine u okviru projekta "Otvoreni podaci za održivi razvoj". Ovaj projekat sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
