U fokusu - Vazduh

Indeks kvaliteta vazduha
27.05.2020 03:00 
Kriterijumi za ocenjivanje
Važno: Automatska stanica IZJZ Niš je 22.04. privremeno isključena zbog preseljenja.

Nema stanica sa ovom ocenom kvaliteta vazduha

Nema stanica sa ovom ocenom kvaliteta vazduha

Nema stanica sa ovom ocenom kvaliteta vazduha



Aktuelno


Izaberite ključnu reč:

"Ujedinite se da biste zaštitili pčele!"
21.05.2020
Treći put, 20. maja 2020. godine, pčelari u celom svetu će proslaviti Svetski dan pčela. Generalna skupština UN proglasila je ovaj dan za Svetski dan pčela 20. decembra 2017. godine. Glavni cilj ovog dana je podizanje međunarodne svesti o važnosti pčela i drugih oprašivača za bezbednost hrane čovečanstva, globalno uklanjanje gladi i brige za životnu sredinu i biodiverzitet. Zbog epidemije COVID-19, Međunarodni dan pčela, koji se slavi pod motom "Ujedinite se da biste zaštitili pčele!" (Bee Engaged) obeležava se ove godine radno. Kao organizator ovog događaja, FAO želi skrenuti pažnju na značaj doprinosa zemalja, organizacija, istraživačkih i obrazovnih institucija, civilnog društva, privatnog sektora, poljoprivrednika, pčelara i javnosti u očuvanju pčela i drugih oprašivača (link).
Povodom Svetskog dana pčela, FAO (organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu) je izdao knjigu o identifikaciji i kontroli bolesti pčela, koja je besplatno dostupna svim zainteresovanima, naravno na engleskom jeziku. Knjigu možete preuzeti ovde.
Međunarodni dan biološke raznovrsnosti
20.05.2020
  • Međunarodnom danu biološke raznovrsnosti prethodi nedelja dnevnih tema i događaja link
  • Krucijalna je uloga prirode u suzbijanju klimatskih promena, obezbeđivanju sugurnosti ishrane i zdravlja čovečanstva link
Ovogodišnji slogan Međunarodnog dana biološke raznovrsnosti "Priroda nudi rešenja“, naglašava važnost zajedničkog rada na svim nivoima kako bismo izgradili budući život na Zemlji u skladu sa prirodom. Tako je ova 2020. je godina razmišljanja, izazova i rešenja. Svi mi imamo priliku da razmislimo o tome kako možemo "zgraditi bolje“ da bismo povećali otpornost pojedinca, naroda i zajednica tokom oporavka od ove pandemije.
Dok globalna zajednica preispituje, u svetlu pandemije COVID-19, njen odnos sa prirodom, jedno je sigurno: uprkos našem tehnološkom napretku, ljudi u potpunosti zavise od zdravih i vitalnih ekosistema za našu dobrobit, zdravlje, vodu, hranu, lekove, odeću, energiju, ambijent.
"Gubitak biološke raznolikosti direktan je rezultat naših kratkovidnih ljudskih aktivnosti, uključujući nekontrolisano rudarstvo i razvoj infrastrukture, neodrživu poljoprivredu i krčenje šuma. Sve ovo degradiralo je ekosisteme i stvorilo uslove koji verovatno vode do događaja poput pandemije. Dok se svet trudi da okonča ovu pandemiju, svi moramo da preduzmemo hitne, usklađene i zajedničke akcije kako bismo izgradili otpornu i održivu globalnu ekonomiju koja u svom srcu uključuje prirodu, čak i u vreme dok se izvlačimo iz krize.“ saopšteno je iz Sekretarijata Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.
Izveštaj EEA "Efikasnost resursa i kružna ekonomija u Evropi 2019. - još više od manje“ Pregled politika, pristupa i ciljeva 32 evropske zemlje
13.05.2020
Ovaj izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) daje pregled i ocenu rezultata istraživanja EEA, u kom su učestvovale 32 evropske zemlje Evropske mreže za informisanje i osmatranje o životnoj sredini (Eionet), među kojima je i Republika Srbija. Izveštaj se bavi politikama i pristupima evropskih zemalja za poboljšanje efikasnosti resursa. Od 2016. godine primetan je pomak u fokusu politika, od poboljšanja efikasnosti resursa - do šire perspektive kružne ekonomije. Mnogi aspekti ova dva pristupa se preklapaju u politikama, kao što su upravljanje otpadom i sprečavanje otpada, zajedno sa strategijama zaštite životne sredine i održivog razvoja, inovacijskim politikama i ekonomskim programima. Očekuje se da će se ovaj pomak u fokusu još više učvrstiti jer su u ovom trenutku u toku šire akcije EU, posebno sa novo usvojenim Akcionim planom za kružnu ekonomiju EU, koji je jedan od ključnih delova evropskog Zelenog sporazuma.
Istraživanje pokazuje nedostatak postavljenih ciljeva širom Evrope, koji su potrebni za poboljšanje efikasnosti resursa i pokretanje kružne ekonomije. Države učesnice su primetile da je usvajanje nacionalnih ciljeva često politički teško. Istraživanje EEA je takođe zaključilo da će uspostavljanje jedinstvenih indikatora, koji bi pratili različite aspekte kružne ekonomije, poboljšati usvajanje i upotrebu ciljeva u ovoj oblasti, kao i informisanje o sveobuhvatnijem sistemu monitoringa.
Izveštaj je baziran na istraživanju EEA, zasnovanom na odgovorima zemalja članica Eioneta, prikazanim u publikovanim nacionalnim profilima country profiles.
Link publikacije ovde.
Važno obaveštenje
07.05.2020
Skupština Republike Srbije je na jučerašnjoj sednici donela Odluku o ukidanju vanrednog stanja koja je objavljena u Službenom glasniku RS broj 65/2020. Njom se ukida vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, proglašeno 15. marta 2020. godine.
Shodno navedenoj Odluci, Agencija za zaštitu životne sredine je produžila rok za dostavljanje izveštaja za Nacionalni registar izvora zagađivanja (NRIZ) i Katastar kontaminiranih lokacija (KKL) do :
15. juna 2020. godine
Molimo sva pravna lica i preduzetnike koja izveštavaju ka Nacionalnom registru izvora zagađivanja i Katastru kontomaniranih lokacija da podatke dostave do naznačenog datuma.
Podrška za sva vaša pitanja vezana za izveštavanje za NRIZ će biti i dalje dostupna na sledećim brojevima telefona:
  • 064/8348643
  • 064/6592389
  • 064/6592390
kao i na adresama elektronske pošte:
Kolege iz podrške redovno odgovaraju na sva vaša pitanja. Tokom perioda vanrednog stanja odgovoreno je na preko 5000 vaših E-mail poruka.
Dan ekologa Srbije - 6. maj
06.05.2020
Dan ekologa Srbije obeležava se 6. maja akcijama nevladinog sektora, obrazovnih i javnih institucija, koje ovim danom promovišu zaštitu i unapređenje životnog ambijenta, kao i profesiju.
Ekologija predstavlja posebnu multidisciplinarnu naučnu oblast koja je prisno povezana prvenstveno sa mnogim biološkim disciplinama, ali i sa drugim prirodnonaučnim disciplinama kao što su biogeografija, geologija, geomorfologija, hidrologija, klimatologija, pedologija, fizika, matematika, i društvenim naukama poput sociologije, ekonomije, prava, politike. S tim u vezi, ekologija ima ogroman značaj kako sa fundamentalnog, tako i sa praktičnog stanovišta.
Kao prirodna nauka ona ne sme isključiti čoveka, a kao humanistička disciplina ne sme biti odvojena od prirode. U stvari, ekologija svojim saznanjima treba da doprinese stvaranju humanih uslova života prevazilaženjem prisvajačkog odnosa društva prema prirodi, koji ne vodi računa o osnovnom ekološkom principu da u prirodi postoji ekološka uslovljenost. Nepoštovanje ovog principa, naročito poslednjih tridesetak godina, ima za posledicu narušavanje ekološke ravnoteže dovodeći u opasnost ne samo opstanak biljnih i životinjskih vrsta nego i samog čoveka.
Osnovna ekološka saznanja o zakonitostima koje vladaju u prostoru u kome se odvija život, kao i saznanja o načinima prilagođavanja i preživljavanja organizama, predstavljaju neophodnu naučnu osnovu za savremenu zaštitu životne sredine. Dakle od stepena osnovnih ekoloških znanja zavisi i efikasnost zaštite životne sredine, pa samim tim i budućnost savremene civilizacije i kvalitet života generacija koje dolaze.
Međunarodni dan podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje
29.04.2020
Svaka poslednja sreda u aprilu je dan koji je posvećen podizanju svesti o štetnosti buke na zdravlje. Prošlo je dvadeset i četiri godine od kada je utvrđen ovaj dan.
Buka u životnoj sredini jeste neželjeni ili štetan zvuk, dok štetni efekti predstavljaju negativan uticaj buke na zdravlje ljudi. Svetska Zdravstvena Organizacija (World Health Organisation, WHO) je nakon dugogodišnjih analiza objavila Izveštaj pod nazivom "Teret bolesti izazvan bukom u životnoj sredini" ("Burden of disease from environmental noise") u kome je dokumentovano da buka izaziva stres, ometa osnovne aktivnosti poput sna, odmora, rada ili učenja. Duže izlaganje može izazvati ozbiljna oboljenja kao što su hipertenzija i kardiovaskularne bolesti, čak i preuranjenu smrt.
Evropsko udruženje za akustiku (European Acoustics Association, EAA), zajedno sa Evropskom Agencijom za zaštitu životne sredine (European Environment Agency, ЕЕА) koja je u tesnoj saradnji sa Evropskom komisijom (European Commission) organizuju različite manifestacije koje imaju za cilj da uključe sve stanovnike kako bi proširili svoja znanja o štetnom uticaju buke na zdravlje, ali i kako bi sopstvenim doprinosom pobiljšali stanje životne sredine. Događaji se organizuju na ulicama, u školama, na fakultetima...