У просторијама Регионалне привредне коморе Јужнобанатског округа у Панчеву, 20.04.2017. године, одржана је стручна обука у вези законских обавеза и начина достављања података Националном регистру извора загађивања Агенције за заштиту животне средине. Овом скупу присуствовало је преко педесет представника предузећа - оператера за управљање отпадом из Јужнобанатског округа. Учесницима су представљене све законске обавезе достављања података из области управљања отпадом с посебним акцентом на последње измене и допуне које се односе на "Документ о кретању опасног отпада" и "Евиденције сакупљача отпада".

На основу Методологије за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа (Сл. гласник РС бр. 18/2017) започео је рад на изради Националне процене за све идентификоване опасности. Агенција за заштиту животне средине је одређена за координатора подгрупе "Недостатак воде за пиће" са директором Филипом Радовићем као руководиоцем подгрупе. Први/припремни састанак подгрупе одржан је у петак 7. Априла, осим чланова присуствовали су и представници МУП - Сектор за ванредне ситуације. На састанку је разговарано о повећању квалитета и упоредивости података као и унапређивању база података квалитета и квантитета воде за пиће, како би се испунили захтеви методологије и испоштовао рок за израду коначног текста Националне процене. Шири контекст и припремне елементе за израду Процене која је представљена на састанку можете видети у презентацији ОВДЕ.

Поводом Светског дана шума - 21. март, генерални секретар Конвенције о билошкој разноврсности УН, Кристијана Паска Палмер, је нагласила: "Шуме су један од биолошки најбогатијих терестријалних екосистема. Шуме нам обезбеђују добра и услуге, од дрвета и недрвних производа, кисеоника, ресурса за умањење ефекта климатских промена, до генетичке разноврсности биљака и животиња. Шуме такође обезбеђују храну и егзистенцију за људе широм света и имају веома важну економску, социјалну и културолошку улогу у животима многобројних локалних заједница. Развојем технолошке иновативности и одрживог управљања шумама ми омогућавамо остваривање циља одрживог развоја. Тиме омогућавамо и раст зелене економије али истовремено и инвестирамо у сопствену одрживу будућност.
Према подацима FAO 1990. године укупна површина под шумом износила је 4 128 милиона ha (31.6 %). До 2015. године површина је смањена на 3 990 милиона ha (30.6 %). Стратешки план очувања биодиверзитета 2011-2020 у оквиру својих Аичи циљева обухвата заустављање губитка и активно обнављање шума, као и обнављање екосистема, али истовремено и одрживо управљање њима."

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину. Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.

По резултатима аутоматског мониторинга квалитета ваздуха спроведеног током 2016. године на АМСКВ БОР-Градски парк, која је се налази у државној мрежи за праћење квалитета ваздуха, годишње концентрације сумпор диоксида су мање од граничне вредности (50µg/m³).
Ово је први пут у последњих 40 година, за колико се располаже подацима о годишњим концентрацијама SO₂ у Бору, да је годишња вредност у оквиру дозвољених концентрација. Податке о концентрацијама SO₂ на локацији БОР-Градски парк је до 2009. обезбеђивао Институт за РиМ из Бора, а након тога аутоматски мониторинг квалитета ваздуха на истој локацији је спроводила Агенција за заштиу животне средине.
У периоду 1976 - 2016. највећа годишња концентрација SO₂ је измерена 1976. године, износила је 544 µg/m3. Највећи број дана са прекорачењем дневне граничне вредности забележен је 1981. године, када је током 276 дана ваздух у Бору био загађен сумпор диоксидом.
Током 2016. године забележена су 22 прекорачења дневне ГВ, а годишња концентрација SO₂ је износила 43.6 µg/m³.

Агенција за заштиту животне средине је учествовала на конференцији која је одржана 9. фебруара у Привредној комори Србије у оквиру пројекта "Имплементација IPPC/IE директиве у постројењима за интензиван узгој живине и свиња". На Конференцији је представљена измена и допуна Правилника о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података која се односи на методологије за прорачун количина емитованих загађујућих материја у ваздух са фарми, као и публикација - "Пољопривреда и животна средина у Републици Србији - индикаторски приказ". Учесници Конференције су упознати са изменама методологије за прорачун емисија у ваздух са фарми живине и свиња, као и са публикацијом коју је објавила Агенција и у којој је приказано 19 индикатора којима се први пут квантификује утицај пољопривреде на животну средину према методологији ЕЕА.
Презентацију са Конференције можете преузети овде.