Агенција за заштиту животне средине Републике Србије припремила је извештај "Индикатори биодиверзитета у Републици Србији за 2014. годину".
У извештају су обрађена 23 индикатора природне и биолошке разноврсности, шумарства, ловства, риболова и одрживог коришћења природних ресурса.
Извештај можете преузети овде.

У оквиру сарадње чешке и српске владе, чешки експерти Михаел Хошек и Јан Душек, ангажовани од Чешке развојне агенције посетили су Агенцију за заштиту животне средине Србије.
На предлог Агенције за заштиту животне средине Србије, Чешка развојна агенција одобрила је пројекат "Развој индикатора климатских промена и биодиверзитета у Србији".
Тим поводом чешки експерти су дошли у прву посету ради сагледавања стања институција и података везаних за развој индикатора. Током дводневне посете обављени су разговори са представницима Министарства пољопривреде и заштите животне средине - сектор за климатске промене, Завода за заштиту природе Србије, Републичког хидрометеоролошког завода, Института за метеорологију, Института за шумарство и Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Према прелиминарном извештају чешких експерата констатовани су веома квалитетни подаци и модели везани за климатске факторе и климатске промене, али и значајан недостатак података о врстама биљака и животиња, као и станишта. С тим у вези препоручено је успостављање координационог тела за развој индикатора климатских промена и биодиверзитета на нивоу Министарства или Агенције, као и успостављање стабилног финансирања мониторинга сензитивних врста и станишта у сарадњи са центром за биодиверзитет Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Средином марта наредне године биће одржан округли сто са представницима свих релевантних институција на коме ће бити прецизније дефинисана методологија развоја индикатора у смислу препорука климатских података и модела који ће се користити. Истовремено биће дате и препоруке о сензитивним врстама и стаништима који на основу постојећих података могу бити коришћени у развоју индикатора, али и препоруке за успостављање перманентног мониторинга.

Влада Републике Србије је 14. октобра 2015. године донела Закључак (05 број: 353-10983/2015) којим се прихвата Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2014. годину који је припремила Агенција за заштиту животне средине.
Извештај даје приказ стања животне средине у Републици Србији у 2014. години на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима, као што су: Национални програм заштите животне средине и Национална стратегија одрживог развоја. Због тога је Извештај истовремено и основ за процену стања у овој области у наредном периоду. Оцена стања животне средине за 2014. годину базирана је, као и претходних година, на индикаторском приказу, а према тематским целинама из Националне листе индикатора заштите животне средине. Извештај можете преузети овде.

Студенти и професори Високе школе примењених струковних студије из Врања посетили су Агенцију за заштиту животне средине. Посетиоцима су представљени индикатори водних ресурса и биолошке разноврсности за које Агенција прикупља податке и по којима извештава. У оквиру посете студентима су представљене и лабораторије (аналитичка и калибрациона), као и мрежа Аутоматског мониторинга ваздуха.

Представници Агенције и директорка Високе школе примењених струковних студије из Врања др Светлана Трајковић договорили су успостављање ближе сарадње двеју институција. Договорено је потписивање Споразума о сарадњи којим би се успоставиле могучности усавршавања наставника и студената, као и даљи развој система мониторинга животне средине.

Сутра ће у Европској комисији у Бриселу бити званично објављен "Извештај о стању и изгледима животне средине у Европи - 2015" (European Environment State and Outlook Report - SOER 2015). Европска агенција за животну средину (ЕЕА) израђује овакав извештај сваких пет година и ово је њен пети извештај.

SOER 2015 садржи пет одељака:

• Синтеза
• Процена глобалних трендова
• Европски брифинзи
• Међудржавно поређење кроз 9 индикатора животне средине
• Национални и регионални прилози

У изради овог ЕЕА извештаја су, по други пут, учествовале земље чланице и сараднице ЕЕА.
Допринос Агенције за заштиту животне средине Републике Србије је у изради одељка Национални прилози који је урађен на основу националних извештаја о стању животне средине. Овај одељак садржи 39 националних и 3 регионална брифинга.
Потпун извештај је од данас доступан на сајту ЕЕА.

Агенција за заштиту животне средине укључила се у европски систем размене података о концентрацијама приземног озона у "реалном времену". Подаци се ажурирају сваких сат времена са четири аутоматске станице за мерење квалитета ваздуха из државне мреже: Београд (Стари град), Нови Сад (Лиман), Ниш (О.Ш."Свети Сава") и Каменички вис. Приказ у "реалном времену" може се видети на сајту Европске агенције.

ЕЕА је успоставила Ozone Web систем за прикупљање и визуелно приказивање концентрација приземног озона широм Европе у реалном времену. Информације се приказују у облику мапа и графикона, а дате су и информације о утицају озона на здравље људи.

Високе концентрације приземног озона имају штетне ефекте на здравље људи и животну средину. Најчешће се јављају у градовима са великим интензитетом саобраћаја, током пролећа и лета. Приземни озон представља индикатор укупног загађења у урбаним срединама, нарочито у топлијем делу године, јер настаје као резултат фотохемијских реакција азотних оксида (NO_x) и органских загађивача (NMVOC) под дејством УВ зрачења.

Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл.гласник РС",бр. 11/2010) прописана је максимална дневна осмочасовна средња вредност концентрације приземног озона од 120 µg/m³, у циљу заштите здравља људи.

Агенција за заштиту животне средине започела је израду “Инвентара контаминираних локација“. Подаци се прикупљају преко Упитника за утврђивање контаминираних локација који је припремио Министарство животне средине, рударства и просторног планирања у сарадњи са Агенцијом. Упитник за утврђивање контаминираних локација попуњавају локалне самоуправе преко СЛАП информационог система - базе података Сталне конференције градова и општина, и загађивачи на захтев Агенције.

Контаминиране локације обухватају површине на којима су испољени процеси деградације и деструкције земљишта. Дефиниција контаминираних локација је дата у Уредби о програму систематског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологији за израду ремедијационих програма.

Индикатори тематских целина у Националној листи индикатора заштите животне средине разврставају се на тематска подручја, и то:

• Покретачки фактори;
• Притисци;
• Стање животне средине;
• Утицаји промена стања животне средине;
• Реакције друштва са циљем побољшања стања животне средине.

У организацији Агенције за заштиту животне средине, 7. и 8. новембра 2006. године одржан је састанак са представницима европског тематског центра за воде (ETC Water). Основне теме састанка су биле анализа стања у сектора вода, сарадња националних институција са Европским тематским центром и Европском агенцијом за животну средину у процесу достављања података, развој мреже за мониторинг, развој индикатора као и друга питања везана за развој Информационог система за воде на европском нивоу (Water Information System for Europe).

Агенду састанка, списак учесника као и презентације приказане током састанка можете преузети овде:

Агенда састанка

Списак учесника

Opening the Workshop

General introduction to the WFD Implementation - Birger Bjerkeng

Implementation of WFD in Hungary - rivers - Attila Lazar

The implementation of the EC Water Framework Directive in Norway - Birger Bjerkeng

The EIONET-Water network of the European Environment Agency

Implementation of the EU Water Framework Directive (WFD) in Austria - Sebastian Holub

EIONET-Water Priority data set on river quality

EIONET-Water Priority data set on lake quality

EIONET-Water Priority data set on transitional, coastal and marine waters (TCM), data on pressure

Membership of Serbia and Montenegro to the European Environment Agency: Priority Data Flows - reporting requirements for groundwater - Sebastian Holub

Membership of Serbia and Montenegro to the European Environment Agency - Reporting requirements for water quantity - Sebastian Holub

СЕПА као фокална тачка за прикупљање и размену података о животној средини - Дејан Лекић

У периоду од 24.10.-25.10.2006. године у Загребу, Хрватска мр Драгана Видојевић је учествовала на завршном састанку Регионалног CARDS пројекта у организацији European Topic Centre - Terrestrial Environment - EEA на коме је представљен напредак у развоју индикатора у оквиру CARDS пројекта који се односе на земљишни ресурс.

Представници приватне фирме "Evrogeomatika" која је на простору Србије управо завршила израду CORINE Land Cover Programa за 1990. и 2000. годину, представили су прелиминарне резултате. CORINE Land Cover Program се заснива на фото-интерпретацији сателитских снимака која пружа конзистентне информације о земљишном покривачу и променама у периоду 1990-2000. године.

Мр Драгана Видојевић је у оквиру своје презентације представила напредак у извештавању у оквиру приоритетног тока података који се односи на индикаторе из сета индикатора ЕЕА:

Прогрес у управљању контаминираним подручјима (Progress in management of contaminated sites CSI 015) и

Заштићена подручја (Designated areas CSI 008).

База података CORINE Land Cover основа је за израчунавање индикатора који су представљени на састанку:

Притисци на заштићена подручја

Фрагментација екосистема и станишта транспортном инфраструктуром и насељима

Заузимање земљишта урбаним подручјима и транспортном инфраструктуром

Део састанка је био посвећен Пројекту CLC 2006 и начину на који ће се земље Западног Балкана укључити у његову реализацију.

На састанку је било речи о потреби формирања и улози Националног Референтног Центра (НРЦ) за CORINE Land Cover. НРЦ је одговоран за имплементацију CORINE Land Cover Programa што подразумева израчунавање индикатора чија је основа поменута база, а који се односе на:

Процене утицаја климатских промена

Картирање територијалне разноликости

Процену ефективности пољопривредне политике

Заустављање губитка биодиверзитета (стварање будућих зелених пролаза)

Картирање утицаја природних катастрофа

Праћење урбаног развоја и других.

НРЦ је одговоран и за ажурирање CORINE базе.