Агенција за заштиту животне средине је учествовала на 11. Supernatural фестивалу који је одржан 22. априла и 21. маја 2017. године на Ади Хуји, простору који је организација Supernatural од депоније шута претворила у парк на Дунаву - Supernatural парк.

Фестивал Supernatural је највећи еколошки догађај ове врсте у Републици Србији који окупља бројне посетиоце, еколошке организације, академске институције, стручњаке, локалне произвођаче органске хране, као и уметнике. Фестивал је активистичка платформа која за циљ има да покрене и промовише пројекте у области рециклаже отпада, одрживог транспорта и енергетске ефикасности, органске пољопривреде као и сам пројекат ревитализације екосистема Аде Хује. Посетиоци фестивала имали су прилику да се на нашем штанду упознају са радом Агенције, публикацијама и извештајима које објављујемо, као и да се информишу о актуелном стању животне средине у Републици Србији.

У просторијама Привредне коморе Србије, 20. априла 2017. године одржан је скуп под називом "Контаминиране локације у Републици Србији - Осврт на тренутно стање и планирана истраживања у оквиру UNEP/GEF пројекта". Организацију скупа реализовала је Агенција за заштиту животне средине, UNEP и партнерска невладина организација FEA-Иницијатива за шумарство и животну средину, а домаћин скупа била је Привредна комора Србије.
Скуп су отворили и подржали државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе господин Бојан Стевић, помоћник министра пољопривреде и заштите животне средине господин Александар Весић, директор Агенције за заштиту животне средине господин Филип Радовић као и господин Душан Стокић из Привредне коморе Србије. На скупу су представљени резултати досадашњих пројектних активности као и планови предстојећих истраживања са циљем прецизнијег одређивања нивоа загађења земљишта на пројектом дефинисаним локацијама. Представници локалне самоуправе, стечајни управници и представници привредних субјеката, имали су прилику да се упознају и са законским обавезама у области заштите земљишта и смерницама за одрживо управљање земљиштем.

Дан заштите природе, 11. април, прилика је да се укаже на значај очуване природе. Један од услова да заштићена подручја опстану очуваних природних карактеристика, јесте и укупан однос људи у Србији према природи, саопштио је Завод за заштиту природе Србије .
Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја и тренутно их има 463 и чине 6,53 % територије Србије. Под заштитом је 2628 врста од чега је 1760 врста строго заштићено. (опширније: Индикатори биодиверзитета) "Подизање значаја биодиверзитета доприноси постизању одрживог развоја", рекла је нови шеф биодиверзитета Генералном секретару УН, Dr Cristiana Pasca Palmer, нови извршни секретар Конвенције о биодиверзитету. Најважнији циљ њеног деловања биће да подигне профил и политичку видљивост Конвенције о биодиверзитету, кроз сарадњу са другим субјектима система УН, у сврху постизања циљева одрживог развоја, пре свега циљева 14 и 15 у којима биодиверзитет игра кључну улогу.
"Охрабрујуће је било чути да генерални секретар дели моју забринутост и истински брине о стању биодиверзитета и како се то одражава на свако живо биће на Земљи. Одлазим из Њујорка инспирисана и надахнута послом који је пред нама и томе како можемо да постигнемо значајне резултате под новим руководством УН", закључила је Dr Cristiana Pasca Palmer.

Поводом Светског дана шума - 21. март, генерални секретар Конвенције о билошкој разноврсности УН, Кристијана Паска Палмер, је нагласила: "Шуме су један од биолошки најбогатијих терестријалних екосистема. Шуме нам обезбеђују добра и услуге, од дрвета и недрвних производа, кисеоника, ресурса за умањење ефекта климатских промена, до генетичке разноврсности биљака и животиња. Шуме такође обезбеђују храну и егзистенцију за људе широм света и имају веома важну економску, социјалну и културолошку улогу у животима многобројних локалних заједница. Развојем технолошке иновативности и одрживог управљања шумама ми омогућавамо остваривање циља одрживог развоја. Тиме омогућавамо и раст зелене економије али истовремено и инвестирамо у сопствену одрживу будућност.
Према подацима FAO 1990. године укупна површина под шумом износила је 4 128 милиона ha (31.6 %). До 2015. године површина је смањена на 3 990 милиона ha (30.6 %). Стратешки план очувања биодиверзитета 2011-2020 у оквиру својих Аичи циљева обухвата заустављање губитка и активно обнављање шума, као и обнављање екосистема, али истовремено и одрживо управљање њима."

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину. Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.

Поводом Светског дана дивљих врста, секретаријат Конвенције о биолошкој разноврсности УН поручио је: "Дивље врсте су веома значајане за наш живот. За многе људе ове врсте су основни извор хране и лекова. Све дивље врсте учествују у процесима и структури екосистема и сваки живи организам у њима има своју значајну улогу у економским, медицинским и научним, рекреативним и еколошким услугама, укључујући и културне вредности."
Слоган овогодишњег Светског дана дивљих врста је "Послушајмо глас младих", позива на активно укључивање младих људи и сарадњу међу генерацијама на очувању и заштити природе. Веома је важно охрабрити и укључити млађе генерације, као чланове друштва, у активности које ће осигурати одрживост дивљег света у будућности.
Од 2012 године, Global Youth Biodiversity Network (GYBN) активирао је многобројне припаднике млађих генерација на глобалном, националном и локалном нивоу. Ови "Гласови младих" укључени су у процесе одлучивања у оквиру Конвенције, као и у многобројне активности на очувању дивљих врста.

Данас је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, потписао уговор о пословно-техничкој сарадњи са Електропривредом Србије који предвиђа стратешко повезивање и сарадњу у области мониторинга животне средине (ваздуха, воде, земљишта, отпада, буке, нејонизујућег зрачења, итд.) у близини локалитета производних и дистрибутивних постројења ЕПС-а.
Церемонији потписивања присуствовао је и Daniel Berg, директор Европске банке за обнову и развој, која је један од главних кредитора овог јавног предузећа. "Нексус енергетски сектор - животна средина веома је важан у контексту одговорног пословања енергетских компанија, као и у контексту одрживог развоја наше земље и снажно утиче на квалитет живота људи", рекао је Филип Радовић на свечаној церемонији потписивања и нагласио да новац који се улаже у унапређење заштите животне средине представља инвестицију, никако трошак.

Седница Националног савета за програме образовања у области животне средине одржана је 27. јануара 2017. године у Београду.
Представник Агенције за заштиту животне средине је члан Националног савета за програме образовања у области животне средине, који чине представници владиног и невладиног сектора који прате и унапређују рад програма: Еко-школе, Млади еко-репортери, Плава застава и Зелени кључ. Правила програма су међународно утврђена у партнерству Фондације за образовање о животној средини, Програма УН за животну средину, UNESKO и Светске туристичке организације, а у Србији спровођење координира струковно удружење "Амбасадори одрживог развоја и животне средине".
Посебно место на седници имало је разматрање пријаве Града Београда и ЈКП "Ада Циганлија" за "Плаву заставу" за плажу Савско језеро у 2017. години. Национални ментор FEE програма за Србију, проф. др Анђелка Михајлов, је истакла да је ово за сада једина плажа у Србији која већ пет година у континуитету испуњава строге критеријуме Плаве заставе и успева да одржи ниво у безбедности, квалитету воде за купање и образовним садржајима. У свету је 2016. године сертификовано преко 3500 плажа Плавом заставом, а Србија је једна од ретких земаља која има Плаву заставу на плажи која није морска.
Национални савет је позитивно оценио пријаву плаже Ада Циганлија - Савско језеро и препоручиће Међународном жирију да и 2017. године буде сертификована као плажа са Плавом заставом. Међународни жири ће имати седницу у априлу 2017. године, у Копенхагену.

Агенција за заштиту животне средине је у периоду 22-25. јануара 2017. године учествовала на 51. Саветовању агронома и пољопривредника Србије, на Златибору, у организацији Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. Главна тема 51. Саветовања је презентовање најновијих достигнућа и будућих праваца у развоју пољопривреде код нас и у свету. Саветовање традиционално окупља преко 800 учесника: агрономе, пољопривредне произвођаче, представнике саветодавних служби, наставнике и професоре пољопривредних школа, организаторе производње, прераде и промета, представнике надлежних државних институција и бројне медије. Досадашња истраживања показују да у великом броју испитиваних земљишта како у Европи, тако и у Републици Србији, као последица неадекватног начина коришћења и обраде земљишта, долази до опадања садржаја органске материје. Адекватно управљање земљиштем у циљу подизања нивоа садржаја органске материје може повећати продуктивност и одрживост пољопривредних екосистема. Због изузетне важности и актуелности ове теме, Агенција је позвана да на Саветовању, у пленарном делу, представи рад на тему: Значај очувања органске материје за земљишта Србије .

"On World Soil Day, I call for greater attention to the pressing issues affecting soils, including climate change, antimicrobial resistance, soil-borne diseases, contamination, nutrition and human health."- UN Secretary-General, Ban Ki-moon
Земљиште је есенцијални природни ресурс и витални део животне средине који обезбеђује већину хране за човечанство.
У исто време, земљиште обезбеђује животни простор за људе и основне екосистемске услуге које су важне за регулацију и снабдевање водом, утицај на климу, заштиту биодиверзитета, секвестрацију угљеника и културно наслеђе. Земљиште је под сталним притиском због повећања броја становништва, повећаним захтевима за храном и заузимањем земљишта за различите намене. Око 33% укупног земљишта на планети је деградирано и доносиоци одлука широм света траже могућности како да се одрживи развој постигне уз одрживо коришћење и заштиту земљишта.
Неке од информација и активности Агенције за заштиту животне средине током 2016. године усмерене на праћење стања и заштиту земљишта можете видети овде:

Organic Carbon Stocks in the Chernozems of Serbia

Assessment and Management of Contaminated Sites in Serbia

Информација о пројекту “Assistance to the Republic of Serbia in the Implementation of MEAs and EU Obligations through Improvement of Pollution Monitoring of Soil Quality at Industrial Sites”

Soil Contamination in the Urban Area in Serbia

Галерија слика - Радне активности током 2016. године

Агенција за заштиту животне средине припремила је секторски извештај "Индикатори биодиверзитета у Републици Србији за 2015. годину".
У извештају је обрађено 25 индикатора који показују стање биолошке разноврсности, шумарства, ловства, риболова и одрживог коришћења природних богатстава.
По први пут је у извештају обрађен и индикатор "Климатске промене и биодиверзитет" као један од резултата прве фазе пројекта развоја индикатора биодиверзитета и климатских промена који се реализује у сарадњи са Чешком развојном агенцијом.
Енглеску верзију извештаја можете преузети овде.