Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је објавила извештај о достављању података о квалитету ваздуха за 2016. годину.
Према овом извештају, Република Србија је оцењена са максималних 4 бода и налази се међу најбоље оцењеним земљама Европе. Правовремено достављање и комплетност података омогућили су стручњаци Агенције за заштиту животне средине Републике Србије. Агенција за заштиту животне средине је укључена и у европско извештавање о квалитету ваздуха у реалном времену. Оцену о достављању података о квалитету ваздуха у реалном времену можете видети овде.

Идеја о јавности рада органа власти датира из 18. века и први пут је озакоњена у Шведској 1776. године када је грађанима призната доступност докумената и података у поседу управне власти (Tryckfrihetsforordnining). Јавност у раду долази у први план током последње три деценије 20. века са универзалним прихватањем концепта људских права.

Нашим прописима, прво уставним начелом и другим законским и подзаконским актима, Србија се сврстала међу она савремена демократска друштва која признају грађанима право да имају оправдани интерес да знају све о животној средини. Агенција за заштиту животне средине, између осталог, израђује извештаје о стању животне средине, и истовремено је отворена за сарадњу са медијима и невладиним организацијама.

Развој информационог друштва отвара неслућене могућности у размени информација, и у том смислу заслужује пажњу мрежа (network) Open Data in Europe and Central Asia (ODECA) која обухвата осамнаест земаља у региону и има за циљ подстицање иновирања и размену знања кроз отворене податке на регионалном и глобалном нивоу. На порталу ове мреже је објављен најновији рад који је пример подршке владином сектору, научним активностима и грађанима који су заинтересовани за отворене податке.

Текст можете прочитати на енглеском или српском језику

У организацији GIZ-а (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) одржан је вишедневни GIS тренинг "Технике обраде и управљања подацима о биодиверзитету ради ефикасног приказивања и извештавања", у оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавање" (BIMR). Тренингу су присуствовали представници свих земаља западног Балкана. Представници Агенције за заштиту животне средине успешно су савладали обуку, што је потврђено одговарајућим сертификатима. Осим упознавања са основним карактеристикама QGIS софтвера, посебна пажња посвећена је анализи просторних података о биодиверзитету и ГИС картографији.

У циљу израде анализе потреба и плана подршке коју ће Министарство заштите животне средине у наредном периоду пружати јединицама локалне самоуправе, Агенција за заштиту животне средине је припремила упитнике за прикупљање података о тренутном стању у областима управљања отпада и отпадним водама.
Молимо Вас да попуњене упитнике доставите најкасније до понедељка, 4. септембра 2017. године, електронски, на адресу мр Небојше Реџића, начелника Одељења Националног регистра извора загађивања (nebojsa.redzic@sepa.gov.rs).
Упитници се могу преузети овде:

1. Отпад у локалној самоуправи
2. Отпадне воде у локалној самоуправи

У оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавању" као дела GIZ Отвореног регионалног фонда за југоисточну Европу и у сарадњи са свим релевантним институцијама и сарадницима, припремљени су извештаји о стању информација о биодиверзитету и извештавању у земљама југоисточне Европе.
У Извештају о процени стања за Републику Србију посебно је наглашено: Министарство заштите животне средине одговорно је за управљање и развој политике заштите животне средине, укључујући и заштиту природе и биодиверзитета. Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства, одговорна је за прикупљање података о животној средини и припремање извештаја о стању животне средине. Стручне активности у области заштите природе и биодивертзитета обављају Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе. У извештају су наведене и све остале релевантне институције, организације и удружења које сакупљају или поседују податке о биодиверзитету.

У оквиру пројекта припремљен је и Регионални водич о подацима и извештавању о биодиверзитету који је намењем свим заинтересованим странама за заштиту природе и животне средине како на националном, тако и на регионалном нивоу. Овај водич би требало да олакша процес интеграције у ЕУ у испуњавању услова који се постављају директивама о заштити природе у Преговарачком поглављу 27.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Управљање отпадом у Републици Србији у периоду 2011 - 2016. година".

У Извештају су приказани основни показатељи управљања отпадом у Републици Србији за наведени период. Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања у складу са Законом о заштити животне средине и Законом о управљању отпадом.

Извештај се може преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине је у периоду 11-12.5. 2017. године учествовала на IX научно-стручном скупу са међународним учешћем на тему "Планска и нормативна заштита простора и животне средине" у организацији Асоцијације просторних планера Србије, Универзитета у Београду - Географског факултета и Града Суботице где је у пленарном делу скупа представила рад на тему: Просторни планови и контаминиране локације у Републици Србији. У презентацији је дат преглед надлежности Агенције у вођењу Катастра контаминираних локација, анализа заступљености и усклађености просторних планова са подацима који се односе на контаминиране локације, као и осврт на значај коришћења података и интегралног приступа у просторном планирању на подручјима индустријских локалитета.
Презентацију можете преузети овде.

У просторијама Регионалне привредне коморе Јужнобанатског округа у Панчеву, 20.04.2017. године, одржана је стручна обука у вези законских обавеза и начина достављања података Националном регистру извора загађивања Агенције за заштиту животне средине. Овом скупу присуствовало је преко педесет представника предузећа - оператера за управљање отпадом из Јужнобанатског округа. Учесницима су представљене све законске обавезе достављања података из области управљања отпадом с посебним акцентом на последње измене и допуне које се односе на "Документ о кретању опасног отпада" и "Евиденције сакупљача отпада".

На основу Методологије за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа (Сл. гласник РС бр. 18/2017) започео је рад на изради Националне процене за све идентификоване опасности. Агенција за заштиту животне средине је одређена за координатора подгрупе "Недостатак воде за пиће" са директором Филипом Радовићем као руководиоцем подгрупе. Први/припремни састанак подгрупе одржан је у петак 7. Априла, осим чланова присуствовали су и представници МУП - Сектор за ванредне ситуације. На састанку је разговарано о повећању квалитета и упоредивости података као и унапређивању база података квалитета и квантитета воде за пиће, како би се испунили захтеви методологије и испоштовао рок за израду коначног текста Националне процене. Шири контекст и припремне елементе за израду Процене која је представљена на састанку можете видети у презентацији ОВДЕ.

Поводом Светског дана шума - 21. март, генерални секретар Конвенције о билошкој разноврсности УН, Кристијана Паска Палмер, је нагласила: "Шуме су један од биолошки најбогатијих терестријалних екосистема. Шуме нам обезбеђују добра и услуге, од дрвета и недрвних производа, кисеоника, ресурса за умањење ефекта климатских промена, до генетичке разноврсности биљака и животиња. Шуме такође обезбеђују храну и егзистенцију за људе широм света и имају веома важну економску, социјалну и културолошку улогу у животима многобројних локалних заједница. Развојем технолошке иновативности и одрживог управљања шумама ми омогућавамо остваривање циља одрживог развоја. Тиме омогућавамо и раст зелене економије али истовремено и инвестирамо у сопствену одрживу будућност.
Према подацима FAO 1990. године укупна површина под шумом износила је 4 128 милиона ha (31.6 %). До 2015. године површина је смањена на 3 990 милиона ha (30.6 %). Стратешки план очувања биодиверзитета 2011-2020 у оквиру својих Аичи циљева обухвата заустављање губитка и активно обнављање шума, као и обнављање екосистема, али истовремено и одрживо управљање њима."

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину. Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.